Jedna srpsko-albanska priča: Kumanovski sporazum i uspostavljanje KZB (20)

Najvažniji datumi srpsko-albanskih odnosa u periodu posle Slobodana Miloševića su 20. i 31. maj 2001. godine. Najpre je ovog prvog datuma pre dvadeset godina stavljena tačka na oružani sukob, koji je na jugu Srbije trajao nešto više od šest meseci, a potom je 31. maja država uspostavila suverenitet nad delom svoje teritorije koju su za to vreme pod kontrolom držali naoružani Albanci. Ova dva datuma od pre dvadeset godina otvorila su novu stranicu savremene istorije srpsko-albanskih odnosa i trajno obeležili međusobni položaj Srba i Albanaca, ne samo na jugu Srbije. Novinar iz Vranja Radoman Irić, koji se prirodom i karakterom srpsko albanskih odnosa bavi trideset pet godina, upustio se u rizik da nam slikom i rečju, kroz feljton koji objavljivljujemo svakog dana, predoči ključne događaje i ličnosti koje su obeležile srpsko-albansku društvenu scenu od sredine sedamdesetih godina prošlog veka, s akcentom na oružani sukob 2000/2001 godine.

Piše: Radoman Irić

Vranje - U Kumanovu je, na vojnom aerodromu 9. juna 1999. godine, petnest minuta pre ponoći potpisan Vojno tehnički sporazum kojim je označen kraj NATO bombardovanja SR Jugoslavije.

Sporazum su, sa britanskim generalom Majklom Džeksonom, potpisali general Vojske Jugoslavije Svetozar Marjanović i general srpske policije Obrad Stevanović.

Sporazumom je Miloševiću dat rok od jedanaest dana za povlačenje Vojske Jugoslavije i srpske policije sa Kosova.

Istovremeno je počeo ulazak međunarodnih mirovnih snaga (KFOR) – ruskih vojnika koji su bili stacionirani u Bosni i Hercegovini i trupa NATO iz Albanije i Makedonije.

Potom je, na teritoriji Srbije i Crne Gore, uz celu administrativnu liniju sa Kosovom, uspostavljena Kopnena zona bezbednosti (KZB).

To je zaštitni pojas oko Kosova širok 5, dug 402 kilometra, površine od 2.010 kilometara kvadratnih.

KZB je podeljena na sektore A, B, C i D.

Sektor B trasiran je na teritoriji opština Bujanovac i Preševo u dužini od 90 kilometara.

Sporazumom je, takođe, jugoslovenskim avionima bilo zabranjeno letenje do 25 kilometara od administrativne linije sa Kosovom.

Odredbama ovog sporazuma, KFOR je dobio zadatak da razoruža pripadnike Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).

Savet Bezbednosti izglasao Rezoluciju 1244

Sledećeg dana, 10. juna 1999. godine, članovi Saveta bezbednosti UN izglasali su Rezoluciju 1244. kojom je odobreno međunarodno vojno i civilno prisustvo u Saveznoj Republici Jugoslaviji i uspostavljena privremena administrativna misija UN na Kosovu – obavljanje civilnih administrativnih funkcija, nadgledanje razvoja institucija, održavanje izbora, održavanje reda i mira, zaštita ljudskih prava i siguran povratak izbeglica.

Tim činom je SR Jugoslaviji garantovan suverenitet i teritorijalni integritet, a Kosovo postalo međunarodni protektorat pod upravom Misije Ujedinjenih nacija (UNMIK) i Međunarodnih mirovnih snaga (KFOR).

Neposredno potom Kosovo je napustio kompletan sastav Vojske Jugoslavije i Srpske policije sa ogromnom ratnom opremom i oružjem.

U tim nepreglednim kolonama iz nekoliko pravaca sa Kosova je u Srbiju izbeglo više od 200.000 kosovskih Srba i nealbanaca.

No, odlukama službenog Beograda, posle potpisa Kumanovskog sporazuma, najveći broj pripadnika vojske i policije sa velikom ratnom opremom stacioniran je u gradovima i opštinama neposredno uz Kopnenu zonu bezbednosti, posebno u Bujanovcu i Preševu, što je bilo stalna pretnja miru i normalnom životu.


Nastaviće se...

Prenošenje teksta ili delova teksta nije dozvoljeno bez kontaktiranja redakcije i odobrenja autora feljtona.

Najnovije vesti