Najvažniji datumi srpsko-albanskih odnosa u periodu posle Slobodana Miloševića su 20. i 31. maj 2001. godine. Najpre je ovog prvog datuma pre dvadeset godina stavljena tačka na oružani sukob, koji je na jugu Srbije trajao nešto više od šest meseci, a potom je 31. maja država uspostavila suverenitet nad delom svoje teritorije koju su za to vreme pod kontrolom držali naoružani Albanci. Ova dva datuma od pre dvadeset godina otvorila su novu stranicu savremene istorije srpsko-albanskih odnosa i trajno obeležili međusobni položaj Srba i Albanaca, ne samo na jugu Srbije. Novinar iz Vranja Radoman Irić, koji se prirodom i karakterom srpsko albanskih odnosa bavi trideset pet godina, upustio se u rizik da nam slikom i rečju, kroz feljton koji objavljivljujemo svakog dana, predoči ključne događaje i ličnosti koje su obeležile srpsko-albansku društvenu scenu od sredine sedamdesetih godina prošlog veka, s akcentom na oružani sukob 2000/2001 godine.
Piše: Radoman Irić
Vranje - Ovim drugim poglavljem prvog dela feljtona ulazimo u deo koji smo nazvali "Destabilizacija se seli na jug".
To znači da ćemo u narednih nekoliko dana podsetiti na one događaje koji su neke elemente krize sa jugoslovenskih prostora "preneli" na jug Srbije ili su, po inerciji, bili faktori destabilizacije posebno u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa.
Jedna partija na 7.500 stanovnika
Već smo se ranije dotakli ove teme i podsetili na formiranje dveju najstarijih i najjačih partija Albanaca na jugu Srbije – Partije za demokratsko delovanje (PDD) i Demokratske parije Albanaca (DPA), ranije Partije za demokratsko ujedinjenje Albanaca (PDUA).
Kako je političko organizovanje Albanaca izuzetno zanimljiva tema, ovde ćemo se podsetiti na formiranje svih partija koje su delovale ili deluju na političkoj sceni gde žive Albanci, na njihove lidere i programsku orjentaciju – po redosledu osnivanja.
Partija za demokratsko delovanje (PDD) je prva nacionalna partija Albanaca u Jugoslaviji. Osnovana je 19. avgusta 1990. godine u Preševu, tri nedelje posle Stranke demokratske akcije (SDA) Sandžaka u Novom Pazaru.
Za predsednika je izabran njen osnivač, poznati albanski disedent – Riza Halimi (1947), profesor fizike iz Preševa, koji je na toj dužnosti ostao do Kongresa stranke 16. oktobra 2018. godine.
Tada je, posle 28 godina, podneo ostavku, a kormilo stranke je preuzeo njen potpredsednik Šaip Kamberi (1964), diplomirani pravnik iz Bujanovca.
Partija je prihvatila osnovne programske smernice Demokratskog saveza Kosova Ibrahima Rugove.
Demokratska partija Albanaca (DPA), ranija Partija za demokratsko ujedinjenje Albanaca (PDUA) u Preševu, osnovana je 23. avgusta, takođe 1990. godine, tri dana posle PDD.
Njen osnivač i predsednik bio je Zećirija Fazljiju, profesor biologije iz Preševa.
On je na mestu predsednika bio do godišnje izborne skupštine 2003. godine, kada na čelo stranke dolazi Ragmi Mustafa, profesor informatike iz Preševa.
Programom i sadržajem DPA se oslanjala na Demokratsku partiju Kosova Hašima Tačija.
Demokratska unija Doline (DUD) je treća po redu partija Albanaca, koja je osnovana u Oraovici kod Preševa 23. decembra 2003. godine.
Njen lider od osnivanja je dr Skender Destani (1955), lekar specijalista Doma zdravlja u Preševu.
Upućeni su u statutu stranke, kao i njenom načinu delovanja, prepoznali smernice i inicijative Vetona Suroia, novinara i publiciste iz Prištine, lidera Reformističke partije ORA.
Pokret za demokratski progres (PDP) je osnovan 7. septembra 2005. godine u Bujanovcu.
Osnivač i prvi lider stranke bio je profesor biologije Jonuz Musliu (1959-2018), inače politički komesar Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca (OVPMB).
Posle smrti na čelu stranke ga je nasledio sin Šćiprim.
Analitičari su u načinu delovanja stranke prepoznali metode Alijanse za budućnost Kosova, stranke čiji je lider Ramuš Haradinaj.
Nacionalni pokret Albanaca (NPA) 2006. godine u Preševu osnovao je dizajner i publicista Orhan Redžepi, jedan od komandanata Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca (OVPMB). Od lokalnih izbora 2016. stranka nije prisutna u političkom životu Albanaca.
Nacionalna demokratska partija (NDP) osnovana je 2006. godine u Bujanovcu. Ona i njen osnivač muftija Nedžmedin Saćipi (1965) kratko su se zadržali na političkoj sceni i nisu učestvovali u lokalnoj vlasti.
Liga za demokratske integracije (LDI) je osnovana 2006. godine u Medveđi. Lider partije bio je prosvetni radnik Redžep Abazi (1948). U jednom mandatu su učestvovali u lokalnoj vlasti.
Demokratska unija Albanaca (DUA) je osnovana 18. aprila 2007. godine u Preševu. Osnivač i prvi lider bio je Rami Zuljfiju (1953). Kasnije su joj pristupili nekoliko pokreta i grupa građana iz Bujanovca i Preševa, a rukovođenje partijom preuzeo je dr Mejdi Zećiri iz Bujanovca.
Demokratska partija (DP) je formirana 2. jula 2011. godine u Bujanovcu. Njen osnivač i prvi lider je diplomirani pravnik, kasnije doktor Nagip Arifi (1961), dotadašnji potpredsednik Partije za demokratsko delovanje (PDD) Rize Halimija, koji je tako preuzeo deo članstva prethodne stranke. Na lokalnim izborima 2020. godine DP je osvojila najviše glasova, a Arifi je izabran za predsednika opštine Bujanovac.
Alternativa za promene (AzP) je politička organizacija Albanaca, koju je 31. maja 2015. godine u Preševu osnovao albanski Nemac, diplomirani ekonomista i preduzetnik Šćiprim Arifi (1976) čiji su roditelji iz Preševa. Sledeće, 2016. godine, AzP je pobedila na lokalnim izborima u Preševu, a Arifi je izabran za predsednika opštine.
Pokret za reforme (PZR) je poslednja registrovana politička organizacija Albanaca na jugu Srbije. Nastala je krajem 2017. godine, odvajanjem jednog dela članova Demokratske partije Albanaca (DPA) Ragmija Mustafe, koji su sa novim liderom, psihologom iz Oraovice Samijem Salihuom (1985) formirali novu partiju. Na prvim sledećim izborima 2018. PZP je postao deo lokalne vlasti.
Treba dodati da u ovom trenutku nema zvaničnih podataka o političkom (ne)delovanju Demokratske alijanse, koja je formirana u Preševu 28. juna 2007. godine, kao i Demokratske lige Albanaca iz Medveđe.Iz ovog spiska proizilazi da na albanskoj političkoj sceni u Srbiji trenutno deluje osam političkih partija.
Zanimljiv je podatak da kod Albanaca jedna partija dolazi na oko 7.500 stanovnika, a u Srbiji na 60.000.
Nastaviće se...
Prenošenje teksta ili delova teksta nije dozvoljeno bez kontaktiranja redakcije i odobrenja autora feljtona.
