INTERVJU Zorica Jović, gradska većnica za obrazovanje: Vraćamo stručnu praksu

U tri škole u Vranju uvedeni su obrazovni profili po dualnom modelu, i to u Ekonomsko trgovinskoj, Hemijsko tehnološkoj i Tehničkoj školi, kaže na početku intervjua za Vranje News gradska većnica za obrazovanje Zorica Jović.

Dualni model obrazovanja bio je jedan od osnovnih ciljeva aktuelne vlasti na planu razvijanja lokalnog obrazovnog sistema.

- Upravo je završen prvi krug upisa za školsku 2019/20. godinu, pa ovom prilikom mogu da kažem da su u Tehničkoj sva mesta popunjena, što se tiče obrazovnih profila po dualnom modelu.

U Hemijsko-tehnološkoj školi je malo manja zainteresovanost, iako privreda i tržište traže mnogo više takav kadar, kao što je operater za izradu nameštaja ili modni krojač koji radi po dualnom modelu.

Iskreno se nadam da će do početka školske godine doći do povećanja broja učenika i u tim odeljenjima – kaže Jovićeva za Vranje News.

U Ekonomsko-trgovinskoj školi trgovac je obrazovni profil po dualnom modelu.

- Videćemo kakva će biti situacija; od septembra 2019. godine stupa na snagu Zakon o dualnom obrazovanju koji predviđa da je poslodavac u obavezi da plaća učenike koji borave kod njega na praktičnoj nastavi za vreme školovanja.

Tu je nastao mali "vakuum" jer tim zakonom nije predviđena obaveza učenika da mora kod tog istog poslodavca da nakon završene srednje škole radi određeni period.

Međutim, i pored toga, postoji zainteresovanost poslodavaca za obrazovne profile koji su gorući što se privrede tiče – objašnjava Jovićeva.

Obrazovanje se, prema rečima većnica, za razliku od nekih drugih oblasti „mora posmatrati u malo širem kontekstu".

Obrazlaže da vrlo mali deo nadležnosti ima jedinica lokalne samouprave u odnosu na ingerencije Ministarstva prosvete, s obzirom na to da je ono nadležno za rad i funkcionisanje svih škola u Srbiji, pa i onih na teritoriji grada Vranja.

- Nadležnosti lokalne samouprave su u pogledu finansiranja troškova, i to održavanje škola, obezbeđivanje neophodnih uslova za vaspitno obrazovni rad, kako u predškolskim ustanovama, tako i u ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja – kaže Jovićeva za Vranje News.

Ako se prati školska 2018/19. godina, u prošloj godini „dovedeno je u red izmirivanje putnih troškova prema prosvetnim radnicima.

- To je uspeh lokalne samouprave.

Svi znamo da je bilo velikih problema i da smo nasledili blizu 70 miliona dinara duga po pitanju neizmirenih putnih troškova.

To je sada već dovedeno u red i koliko-toliko se redovno izmiruju obaveze prema prosvetarima.

Redovno im se plaćaju energenti, kao i potrebe prosvetnih radnika poput jubilarnih nagrada, troškova na ime solidarne pomoći zaposlenih u obrazovanju, troškova na ime obezbeđivanja mesečnih karata za decu u osnovnim školama, kao što nam, uostalom, zakon nalaže – ističe naša sagovornica.

Obaveza lokalne samouprave je, dodaje, da izmiri sve obaveze u vezi sa troškovima struje, vode, grejanja i drugih energenata koji su potrebni za nesmetani rad u ustanovama obrazovanja.

- Tu spada i nabavka računara i računarske opreme, obezbeđenje interneta školama, kompletan kancelarijski materijal, kao i sredstva za održavanje higijene i čišćenje sanitarija.

To je sve u nadležnosti Grada, sve ide nesmetano i planira se budžetom grada za svaku kalendarsku godinu – kaže Jovićeva.

Ona dodaje da, u saradnji sa većnicom za socijalna pitanja Danijelom Milosavljević i Centrom za razvoj lokalnih usluga socijalne zaštite, Grad Vranje finansira lične pratioce za decu sa invaliditetom, na osnovu predloga inter-resorne komisije.

- Dodatno smo u 2018/19. školskoj godini odobrili sredstva za drenažu u OŠ 1. maj u Vrtogošu, u iznosu od 300.000 dinara.

Dodatno smo opredelili isto toliki iznos za sanaciju toaleta u OŠ Bora Stanković u Tibuždu, kao i za fasadu u OŠ Branislav Nušić u Rataju, istureno odeljenje u selu Buštranje.

Bilo je još izdataka, malo manjih, ali ovde su u pitanju veći iznosi.

Do kraja avgusta sve ćemo to završiti i početkom septembra planiramo da obiđemo škole i tom prilikom da napravimo jednu analizu, da vidimo šta je potrebno odraditi već početkom sledeće kalendarske godine – napominje Jovićeva.

Do kraja godine, kako kaže, u planu je da se konačno započne rekonstrukcija OŠ Radoje Domanović u Vranju, a pri kraju je i priprema dokumentacije za obnovu OŠ Branislav Nušić u Rataju.

- U pripremi je, takođe, dokumentacija za rekonstrukciju OŠ Predrag Devedžić u Vranjskoj Banji, kao i OŠ Dositej Obradović u Vranju, te vranjske Škole za osnovno i srednje obrazovanje Vule Antić.

Na čekanju su OŠ Branko Radičević i Ekonomsko-trgovinska škola.

Poljoprivredno-veterinarska škola ima svoj projekat za izgradnju fiskulturne sale preko Ministarstva prosvete.

U svakoj školi se nešto radi, s tim što je nešto za naše sugrađane možda manje vidljivo.

Ali, deca koja borave u školi znaju o čemu se radi – kaže Jovićeva za naš portal.

Prema njenim rečima OŠ Dositej Obradović je „urgentna za rekonstrukciju“, ali naravno i ostale škole koje su na pragu renoviranja, s obzirom na to da se period oko pripreme dokumentacije odužio.

Prošle godine, podseća, renovirana je delimično OŠ Jovan Jovanović Zmaj, ali, kako kaže, sada će se preko jedinice za upravljanje projektima raditi sanacija krova i zamena elektroinstalacija.

- Sredstva su za to odobrena.

Takođe su renovirane OŠ Vuk Karadžić i OŠ Svetozar Marković, s tim što obe ove škole imaju dodatne projekte, odnosno proširenje projekata na kojima smo mi radili u 2017. godini, te će se i tamo izvoditi dodatni radovi.

Što se tiče prioriteta urgentno je i grejanje u OŠ 1. maj Vrtogoš, zbog toga je i urađena drenaža ranije.

Hitna je i nabavka izmenjivača toplote u OŠ Predrag Devedžić u Vranjskoj Banji i sanacija škola koje sam ranije navela – kaže Jovićeva.

U Srednjoj Tehničkoj školi, ističe, neophodna je sanacija toaleta, a u Ekonomsko trgovinskoj zamena stolarije u pojedinim učionicama.

- S obzirom na to da se radi o specifičnoj stolariji gde ne može da se obavi popravka, moraće da se ide na kompletnu zamenu.

Sve ove urgentne stvari trebalo bi da budu rešene do kraja ove kalendarske godine, a sredstva za to su u ovom slučaju planirana rebalansom budžeta – precizira Jovićeva.

Grad, dodaje, nesumnjivo ima veliki broj talentovane dece i lokalna samouprava čini velike napore da nakon završenih studija te obrazovane ljude vrati u rodni grad.

- Moramo da budemo presrećni i preponosni jer imamo stvarno vrlo talentovanu i posvećenu decu u obrazovanju.

Od pre dve godine uveli smo novine kao što je nagrađivanje najuspešnijih studenata, što ranije nije bio slučaj nikada.

Uveli smo praksu da nagrađujemo đake generacije srednjih škola na malo drugačiji način, slanjem u sportsko-jezički kamp u Grčkoj.

Povećali smo fond za nagrade za đake generacije osnovnih škola.

Takođe, od prošle godine uvedena je novina, besplatno letovanje u Baošićima za učenike osnovnih škola od prvog do četvrtog razreda i tu ideju realizujemo u saradnji sa Crvenim krstom – ističe Jovićeva.

Od ove godine, dodaje, jedna od novina je zimovanje na Besnoj kobili za određenu grupu đaka od petog do osmog razreda.

- Đaci iz grupacija koje sam navela su vrlo zadovoljni i na nama je samo zadatak da se broj učenika u svim ovim kategorijama poveća, ukoliko nam budžet dozvoli i to već za narednu godinu.

Ako pratimo učenike u toku školovanja, u tom periodu se intenzivno radi na uvođenju obrazovnih profila po dualnom modelu, iz razloga da bi se deca obezbedila, odnosno da bi nakon završenog školovanja imali obezbeđno svoje radno mesto, o čemu sam govorila na početku – napominje većnica.

Inače, dodaje, što se lokalne samouprave tiče, intenzivno se radi na zapošljavanju mladih, svršenih diplomaca.

- Skoro je gradonačelnik potpisao ugovor sa Zdravstvenim centrom o angažovanju zdravstvenih radnika.

Ponovo će početi stručna praksa preko lokalne samouprave da bi se na taj način, u zavisnosti od potrebe lokalne samouprave, kao i potrebe preduzeća, angažovala lica sa šestim ili sedmim stepenom stručne spreme – ističe naša sagovornica.

Samim tim, napominje, i u Nacionalnoj službi za zapošljavanje postoji projekat za angažovanje mladih na stručnoj praksi.

- Zaista pokušavamo i nalazimo različite načine kako bi se mladi nakon završenih studija vratili u rodni grad, što je svima nama cilj.

Koliko će se uspeti u tome, vreme će pokazati.

Naravno da je najbolje u svom rodnom gradu gde imaju obezbeđen smeštaj i gde mladi imaju verovatno mnogo bolje uslove za život.

Ali jednostavno smo u nekom „vakuum“ periodu, kada se, čini mi se i pored napora koji se ulaže od strane rukovodstva, u ovom trenutku sporo otvara put za zapošljavanje svršenih diplomaca, bez obzira na područje rada i oblast – zaključuje Jovićeva u intervjuu za Vranje News.

J. Ristić