Razgovarala: Ana Ogrizović
Da li ste prvi put u Vranju?
Katerina Kocevska: Prvi put sam u Vranju, što je verovatno čudno. I sama sam se iznenadila kad sam dobila poziv. Prihvatila sam sa zadovoljstvom. Razmislila sam i shvatila da nikada nisam bila u Vranju. Evo do sinoć, čak, nije gostovala nijedna predstava iz Makedonije u Vranju. Nekako je put uvek prolazio pored Vranja, ali... Čudno je još više jer sam prva tri dana u šetnji Vranjem nailazila samo na Skopljance. Svi novi ljudi koje sam ovde upoznala rekli su mi da stalno idu u Skoplje. Ako Vranjanci vole da idu u Skoplje u šoping i izlazak, a Skopljanci isto tako u Vranje, to je onda odlično.
Šta za vas znače festivali kao što su Borini pozorišni dani?
"I sama sam vodila najveći pozorišni festival kod nas Vojdan Černodrinski, koji traje 57 godina. Bila sam u žirijima na mnogim festivalima, ali i kao gost, kao glumica... Uspela sam da sagledam sve aspekte festivala, jer su to različita iskustva. Moram da naglasim kako mi se jako dopada samo pozorište. Došla sam na otvaranje festivala, s namerom da gledam prestavu Ništa nećemo zaboraviti, iako ona nije u takmičarskom programu. Zanimalo me kakav je ansambl i videla da je odličan. Već sam gledala predstavu Juga Đorđevića Uspavanka za Aleksiju Rajčić na Sterijinom pozorju, koja je bila fantastična.
Režiraće i kod vas u Makedoniji...
"Dramski teatar iz Skoplja ga je već angažovao da režira, čini mi se za 2025. godinu".
Kako se osećate ovde?
"Na festivalu se osećam kao kod kuće, volim festivale i uživam. Kao članica žirija se uvek nadam da će na festivalu biti dobre predstave, jer nema goreg nego kada gledaš predstave koje nisu na nivou. To nije slučaj sa ovim festivalom, jer se vidi kvalitet dosadašnjih predstava i glumačkih ansambala. Jako se prijatno osećam u Vranju, tako da ću češće dolaziti. Nisam ranije znala za ovaj festival, ali pročitala sam čitavu istoriju. Mnogo je važno što se proširio regionalno, jer je to zanimljivije gledati. Dobro je što ima nagrada, jer i sami ansambli dolaze sa drugom energijom i nadaju se nečemu".
Pošto ste se ostvarili i kao glumica, članica žirija, direktorka festivala, kako pristupate tim različitim zadacima?
"Ničemu se ne pristupa sa iste tačke gledišta, sasvim je drugačije. Dugo sam u pozorištu, profesionalno već četrdeset godina. Kada su svi iz gimnazije bežali u provod, ja sam odlazila u pozorište. To me oduvek privlačilo. Pisala sam i režirala, što nije važno, samo govorim o tome da poznajem više aspekata pozorišnih procesa. Na sceni si sasvim nešto drugo. Kako sam dosta predstava videla u životu, sebe ne mogu da smatram običnom publikom. Ne u lošem smislu. Jednostavno gledam aktivnije i pratim sve: pokret, scenu, gest, do koje mere je glumac skoncentrisan. Ne daj bože da neko pogleda u publiku i izađe iz zadatka koji je stavljen pred njega. Moje gledanje je drugačije, jer gledam sve. Najviše glumce, jer oni drže predstavu, oni su pokretač. Na primer, film je umetnost koja nam pruža završni rezultat na platnu. Pozorište, koje je preživelo dve hiljade godina, preživelo je televiziju i internet, jer je umetnost koju gledamo uživo. Bol, strah, smeh, umeće glumaca se gleda u istom trenutku. Možemo jednu istu predstavu gledati više puta, ali će ona uvek biti drugačija zbog energije glumaca. Isto će izgovoriti tekst, isti je mizanscen, ali energija nikada ne može biti ista. Sami glumci ponekad umeju da kažu kada im je bilo jako dobro izvođenje, zbog publike.
Koliko je bitna ta razmena energije?
"Razmena energija je mnogo bitna, zbog toga volim pozorište. Mislim da pozorište nikada neće nestati i da će publika uvek voleti da voajerski gleda kroz taj tzv. četvrti zid. Sasvim je drugačije kada si publika i kada si ti u prilici da ocenjuješ. Kada si publika, možeš da kažeš sviđa mi se, ne sviđa mi se. Dok, kada si u žiriju, ne smeš da se izjašnjavaš dok ne vidiš sve, jer ne bi bilo korektno niti profesionalno. Kada si glumac na sceni je već treći ugao, možda najteži, jer je direktno izložen tom pogledu. Zato bih rekla da mi je žiriranje lakša profesija. Naravno, za žiriranje treba iskustva, ne možeš ocenjivati predstave bez velikog predznanja svih aspekata predstave, i kako se do toga dolazi u procesu".
Da li je u Vašoj karijeri ostala neka uloga koja vam je naročito draga?
"Da ste me pitali pre dvadeset godina, verovatno bih vam nabrajala. Mladi ljudi se vežu za predstave koje su im donele bitne nagrade, npr. Najbolja mlada glumica Jugoslavije. Sada ne bih mogla da izdvajam nijednu, jer to ne bi bilo fer prema ostalim ulogama. Naravno da sam neke uloge više volela, dok sam neke uradila iz profesionalizma".
Da li ste birali uloge?
"Ne možemo uvek da biramo, prosto radimo svoj posao. Različite uloge, različiti žanrovi... Nijednu nisam mrzela i svaku sam ulogu uradila savesno do kraja".
Profil
Katerina Kocevska (1959) je makedonska glumica. Diplomirala je na Fakultetu dramskih umetnosti u Skoplju 1982. godine. Članca je Dramskog teatra u Skoplju od 1983. Pozorišna je, filmska i TV glumica. Autorka je dramskih tekstova i reditelj svoje drame Ljubavnici (na repertoaru u Dramskom teatru). Dobitnica mnogih glumačkih nagrada. Od 2018. bila je selektor i direktor najvećeg pozorišnog festivala u Makedoniji „Vojdan Černodrinski”.
