Vranje/Beograd - U izveštaju za 2019. godinu koji je objavio Fridom haus (FH), kao jedan od najvećih problema u Srbiji konstatuje se smanjenje medijskih sloboda, prenosi Cenzolovka.
Najlošiji primeri, prema FH, su Pink i Informer, kao propagandna glasila vladajuće stranke.
Nastao kao potreba za razumevanjem društveno-političkih promena u postkomunističkim zemljama Evrope i Centralne Azije, izveštaj Nacije u tranziciji predstavlja jedan od najznačajnijih godišnjih projekata američke nevladine organizacije Fridom haus.
Od 1995. godine, ovaj izveštaj donosi pregled promena relevantnih za očuvanje i unapređivanje demokratije, što je, pored zaštite ljudskih prava i građanskih sloboda jedan od ciljeva Fridom hausa.
Prema ovogodišnjem izveštaju Fridom hausa Nacije u tranziciji jedan od najvećih problema sa kojima se Srbija suočava je smanjenje medijskih sloboda.
Izveštaj navodi kako je većina štampanih i elektronskih medija u zemlji pod kontrolom vladajuće Srpske napredne stranke.
Kako se dalje navodi u izveštaju, u manje ekstremnim slučajevima, nacionalna televizija RTS ili dnevnik Politika služe se suptilnijim provladinim izveštavanjem koje se između ostalog sastoji i u tome da se opoziciji i njenim aktivnostima daje vrlo malo prostora.
U kritičke glasove, izveštaj ubraja televiziju N1 i dnevnik Danas, navodeći da je njihov uticaj limitiran.
Kao najznačajnije medijske događaje prethodne godine izveštaj između ostalog navodi govor predsednika Vučića u Davosu u kome je rekao da je ponosan na srpske ekonomske reforme, ali ne i na nivo medijskih sloboda, što su mnogi protumačili kao hipokriziju.
Izveštaj takođe podseća i na probleme sa usvajanjem medijske strategije i slanje pogrešne verzije u Brisel, na puštanje Dragoljuba Simonovića iz pritvora koji, iako više nije predsednik opštine i dalje je član vladajuće stranke te na više od 15 tužbi koje je on uputio na račun svoje žrtve novinara Milana Jovanovića i vlasnika Žig Infa Željka Matorčevića.
Izveštaj se, takođe, detaljno bavi napadima na novinare za koje kaže da uglavnom ostaju nekažnjeni, uključujući pretnje upućene redakciji N1 i Slobodanu Georgievu iz BIRN-a. Navodi i da je odbačena tužba protiv navodnog napadača na Matorčevića.
Izveštaj se bavio i slučajem upada pripadnika pokreta 1 od 5 miliona u zgradu RTS-a, a i pohvalio je činejnicu da je 2019. godine četvoro ljudi osuđeno za ubistvo Slavka Ćuruvije.
Pandemija donela dodatni pritisak na medije
Direktor istrživanja FH-a Zelike Čaki za Cenzolovku kaže da se pad sloboda u Srbiji, Mađarskoj i Crnoj Gori odvija već jedno duže vreme, s tim što postoje važne razlike između Mađarske i druge dve države.
- Mađarska je zabeležila toliko nagli pad kakav nismo videli od kada se bavimo ovim istraživanjem, dok se do promene u Srbiji i Crnoj Gori došlo postepeno. Nju karkteriše povećanje 'zarobljavanja države' , centralizacija vlasti i podrivanje nezavisnosti institucija - objasni je on.
Kada je u pitanju medijska situacija u Srbiji, FH je posebno izrazio zabrinutost za pretnje i loš tretman novinara, kao i za neprijateljsku političku i ekonomsku atmosferu u kojoj se oni nalaze.
- Epidemija koronavirusa predstavlja dodatni pritisak na medije koji već ionako kubure sa novcem, a vanredna stanja uvek pružaju zgodnu priliku za zloupotrebe tako da nisam optimista kad je u pitanju neposredna budućnost - ističe Čaki.
Primećuje i da se demokratske sile, poput Evropske unije i SAD, postepeno povlače sa Balkana, a ta praznina se popunjava drugima.
- Rusija i Kina su oportunistički nastrojene, ali njihov korozivni uticaj će ostaviti dugotrajne posledice na demokratiju na Balkanu - upozorava Čaki.
