Presudom Višeg suda u Vranju, koja je postala pravnosnažna u martu 2024, a potom i izvršna 25. aprila prošle godine, taj sud je obavezao Grad Vranje da tužiocu Republici Srbiji, odnosno Sektoru za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije, "na ime stečenog bez osnova plati iznos od 248.989,50 evra, u roku od petnaest dana od dana prijema otpravka presude".
Tuženi Grad Vranje obavezan je i da tužiocu - Republici Srbiji, na ime troškova parničnog postupka, plati iznos od 211.500 dinara, sa kamatom od dana izvršnosti presude do isplate, takođe u roku od petnaest dana od prijema otpravka presude.
U obrazloženju ovakve odluke suda piše da su predstavnici Republike Srbije u tužbi i tokom postupka naveli da su prethodno "raspisali poziv za dodelu bespovratnih sredstava, u cilju održivog razvoja nerazvijenijih područja Republike Srbije, stvaranjem povoljnijeg okruženja za rast poslovanja i infrastrukture, čime bi se pospešilo zapošljavanje, socijalna sigurnost".
Tuženi Grad Vranje je prijavu za dodelu navedenih sredstava radi izgradnje pristupnog puta u Slobodnoj zoni Vranje, podneo 26. maja 2017. godine.
Nakon sprovedenog procesa pristiglih prijava, zaključeni su ugovori o dodeli bespovratnih sredstava sa opštinama i gradovima među kojima je i tuženi, sa kojim je zaključen Ugovor o grantu br. 48-00-00164/2014-28-11 od 26. maja 2017. godine
Iz Republike su u tužbi naveli da je nakon zaključenja navedenog ugovora, tužiocu - Republici Srbiji dostavljena Prijava nepravilnosti sa pratećom dokumentacijom od strane IPA jedinice Ministarstva za Evropske integracije, u kojoj se navodi da su "otkrivene nepravilnosti tokom provere na licu mesta 6. decembra 2018. godine", piše u presudi suda.
Nakon te provere, dodaje se u tekstu presude, obavljena je administrativna provera od strane Revizije za borbu protiv nepravilnosti i provere EU Fondova u dva navrata - napre 8. februara, a potom i 13. februara 2019. godine, kada su "otkrivene brojne nepravilnosti koje su bliže navedene u Izveštaju o oceni signala nepravilnosti 8. aprila 2019. godine".
"Tokom provere, utvrđen je niz ispravilnosti koje se mogu pripisati krivici tuženog", piše u presudi Višeg suda u Vranju, "koje su nastale u toku sprovođenja ugovornih aktivnosti u cilju realizacije projekta, za koji su tuženom odobrena odgovarajuća novčana sredstva".
"Utvrđeno je da je tuženi veštački podelio javnu nabavku za radove u dve konkurentne odgovarajuće procedure; da u tendersku dokumentaciju za javnu nabavku izgradnja i asfaltiranje ne postoje pozivi upućeni potencijalnim ponuđačima i da tuženi posle nekoliko zahteva za dostavu informacija i dokumentacije nije dostavio traženu dokumentaciju i da je načinio bitne nepravilnosti koje se tiču činjenica u vezi sa sprovođenjem ugovornih aktivnosti, o čemu je sačinjen izveštaj br.48-00-00-00164/2014-28-1 od 7. oktobra 2019. godine", naveo je sud u presudi.
Tužilac (Republika) je, kako je navedeno, obavestio tuženog o svojoj odluci da raskine ugovor dana 4. septembra 2019. godine, sa jasno i precizno navedenim razlozima zbog čega se ugovor raskida.
"Do raskida ugovora je došlo zbog kršenja podklauzula 2.4. i 2.5 Opštih uslova koji se primenjuju u ugovorima o bespovratnim sredstvima finansiranim od strane EU (Aneks P Ugovora), a mogućnost raskida ugovora predviđena je pod kluzulom 12.2 (a) i F Aneksom Ugovora.
Nalogom za povraćaj sredstava br. 48-00-00-00164/14-28-11 od 7. oktobra 2019, tužilac je pozvao tuženog da izvrši povraćaj sredstava u iznosu od 248.989,50 evra, koji novčani iznos predstavlja iznos inicijalnog predfinansiranja iz čl.4.1 Ugovora o grantu.
Kako nije došlo do mirnog rešenja spora, iako je bilo više pokušaja, tužilac je predložio da sud obaveže tuženog da tužiocu na ime sticanja bez osnova isplati iznos od 248.989,50 evra na račun korisnika, pri čemu je ostao i u završnoj reči", piše u presudi vranjskog suda.
Sud je naveo da je sporno među strankama bilo "da li je Ugovor o grantu raskinut, u situaciji kada projekat Izgradnja pristupnog puta u Slobodnoj zoni Vranje nije u celosti realizovan".
Radove je izvodila firma iz Beograda, u vlasništvu bivšeg rukometaša i istaknutog člana SNS-a Vladimira Mandića (fotografije naprednjačkih funkcionera i čelnika grada sa Mandićem s početka radova u maju 2018. objavljene su uz ovaj članak).
Iz zapisnika sa sastanka tuženog i tužoca od 30. januara 2020. godine konstatovano je da je ugovor raskinut 4. septembra 2019. godine, "usled utvrđenih nepravilnosti, da je rok za povraćaj novčanih sredstava istekao 22. februara 2019. godine, da je ukupan iznos novčanih sredstava u vrednosti od 248.989.50 evra Grad Vranje u obavezi da uplati na račun Tela za ugovaranje", kao i da će grad "najkasnije do kraja sledeće sedmice poslati zvanično pismo u kojem će biti predložen način otplate novčanih
sredstava, broj rata i vremenski period otplate i da će nakon poslatog zahteva od strane opštine isti biti uzet u razmatranje od strane Tela za ugovaranje i Sektora za upravljanje sredstvima Evropske unije".
Sud je cenio provedene pisane dokaze kao verodostojne, kojima nijedna stranka u postupku nije prigovorila, pa je na bazi tih dokaza, "nakon brižljive i potpune analize zasnovao svoju odluku".
Celu presudu možete pročitati ako kliknete OVDE.
