Dveri: Lustracijom do deratizacije političke scene Vranja

Iz Gradske organizacije Dveri u Vranju, posle usvajanja Deklaracije o lustraciji u sklopu ovog političkog pokreta, saopšteno je "da bi sprovođenjem ozbiljne lustracije nad lokalnim političarima vranjska politička scena bila deratizovana".

- Otvorio bi se prostor za mlade, sposobne i poštene ljude, a konačno bi mogli da saznamo da li su istinite priče o tome da su neki od vranjskih političara stekli ogromno materijalno bogatstvo baveći se isključivo politikom, sa radnim stažom isključivo na politički dobijenim funkcijama i radnim mestima - navode iz vranjskih Dveri.

Glavni odbor Srpskog pokreta Dveri usvojio je u subotu 1. februara Deklaraciju o lustraciji kojom se traži da se donese i sprovede Zakon o lustraciji, u okviru kojeg bi bila osnovana Komisija sa posebnim ovlašćenjima za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava i zakona.

- Osnovna uloga ove komisije bila bi utvrđivanje da li je osoba koja obavlja određenu javnu funkciju ili pretenduje na tako nešto kršila ljudska prava i zakone.

Komisija bi na osnovu dobijenih ovlašćenja "donosila odluku o zabrani obavljanja političkih funkcija takvim licima, a protiv istih bi bila podneta i krivična prijava nadležnim tužilaštvima, ako već nisu krivično procesuirana pre toga".

- Smatramo da je lustracija našem društvu neophodna jer rešava probleme korumpiranog sistema u kome decenijama deluje ista korumpirana struktura političara, novinara, policajaca, tužilaca i sudija.

Ovaj politički sistem je zreo za lustraciju i ne postoji drugi način njegovog ozdravljenja i očišćenja.

Ono što je jako bitno je da Komisija bude potpuno nezavisna i da se lustracija ne sprovodi selektivno, niti da se koristi kao sredstvo osvete prema političkim neistomišljenicima - zaključuje se u saopštenju Dveri Vranja.

DVERI - DEKLARACIJA O LUSTRACIJI

(ODGOVORNOSTI ZA KRŠENjE LjUDSKIH PRAVA I ZAKONA)

1. Mnogi koji su aktivni na društveno-političkoj i medijskoj sceni Srbije poslednjih 75 godina su zainteresovani da nikada ne dođe do ispitivanja njihove odgovornosti u proteklom periodu. Ali su zato građani Srbije veoma zainteresovani za lustraciju i odgovornost svih onih koji su kršili zakon u ovom periodu, kao i oduzimanje imovine nosilaca javnih funkcija stečene nezakonitim putem.

2. Donošenjem i primenom Zakona o lustraciji utemeljio bi se novi vid političke odgovornosti koji bi značio da bavljenje politikom ne sme biti dozvoljeno onima koji su kršili ljudska prava ili na bilo koji drugi način učestvovali u kršenju zakona.

3. Zakonom o lustraciji bi bila osnovana Komisija sa posebnim ovlašćenjima za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava i zakona. Ukoliko bi Komisija utvrdila da je pretendent na neku javnu funkciju ili osoba koja već obavlja određenu funkciju kršila ljudska prava i zakone – donela bi zaključak o tome i lustrirani funkcioner bi snosio posledice u vidu zabrane daljeg obavljanja javne funkcije, a protiv istog bi bila podneta i krivična prijava nadležnim tužilaštvima, ako već nije krivično procesuiran pre toga.

4. Provera kršenja ljudskih prava i zakona obavljala bi se uvidom Komisije u dosijea BIA-e, dokumenta policije, pravosuđa, univerziteta i druge zvanične spise. Zato je najpre potrebno donošenje Zakona o otvaranju tajnih dosijea, kao i preispitivanje svih akademskih zvanja.

5. Opšti oblici kršenja ljudskih prava i zakona koji bi bili predmet Zakona o lustraciji su sve radnje lica preduzete u vršenju dužnosti koje predstavljaju krivično delo ili drugo kažnjivo delo koje se goni po službenoj dužnosti, koje imaju za cilj da se neko lice liši prava koje mu pripada, radnje koje imaju za cilj da utiču na državni organ da donese odluku kojom se građani dovode u neravnopravni položaj (da li su neki tužilački ili sudski slučajevi sa posebnom pažnjom tretirani iz političkih razloga, a neki drugi su sklanjani i nikada nisu došli na red…), radnje kojima se povređuje pravo na privatnost (doušnik za tajnu policiju, neovlašćeno otvaranje pošte ili prisluškivanje, dostavljanje protivzakonitih informacija…), oduzimanje privatne imovine nakon 1945, pljačkaške privatizacije posle 2000, trgovinu fakultetskim diplomama i doktoratima…

6. Posledica sprovedenog postupka lustracije bila bi izricanje privremene zabrane bavljenja politikom ili rada u državnim institucijama i službama. Zabrana se može odnositi na obavljanje funkcije narodnog poslanika, predsednika, ministra, gradonačelnika, tužioca, sudije, direktora javnog preduzeća, guvernera Narodne banke…

7. Lustracija je potrebna jer rešava probleme korumpiranog sistema u kome decenijama deluje ista korumpirana struktura političara, novinara, policajaca, tužilaca i sudija. Ovaj politički sistem je zreo za lustraciju i ne postoji drugi način njegovog ozdravljenja i očišćenja.

8. Donošenjem Zakona o lustraciji i njegovom primenom postavio bi se novi vid političke odgovornosti koji uspostavlja novu državnu upravu i vraća poverenje građana u svoju državu.

9. Kao što lice koje je bilo na dugogodišnjoj robiji ne može biti policajac ili lice koje je osuđivano ne može biti narodni poslanik ili odbornik tako lustracija treba da učini da onaj ko se pokazao kao sklon protivzakonitim i nečasnim radnjama više ne može da se bavi politikom i radi u državnoj službi.

10. Lustracija nije i ne sme biti nekontrolisana osveta nad političkim neistomišljenicima već politička i svaka druga odgovornost za kršenje zakona i jasna razlika između starog i novog političkog uređenja.

Najnovije vesti