U kontekstu pesama, profesora Momčila Zlatanovića veoma su interesovali međukulturni uticaji, i to je njegov veliki doprinos jer nije samo posmatrao izolovanu srpsku kulturu i folkloristiku na ovom području, već je hteo da pronikne u njenu srž, kroz moguće uticaje i podsticaje sa strane, kazao je u Vranju dr Bojan Čolak, naučni saradnik na Institutu za književnost i umetnost (IKUM) u Beogradu, govoreći o temi Pesma i pevanje: doprinos Momčila Zlatanovića proučavanju proze Bore Stankovića.
Podsećanja radi, Biblioteka Bora Stanković u Vranju je prošle godine ustanovila program posvećen profesoru dr Momčilu Zlatanoviću (1934 - 2022), pod nazivom Dijalog sa tradicijama: Inspirisano istraživačkim radom prof. dr Momčila Zlatanovića, s namerom da se održava svake godine u maju, i s idejom da se ukaže na značaj Zlatanovićevog naučno-istraživačkog doprinosa u oblasti jezika i književnosti, ali i u širim kulturološkim studijama.
Ove godine navršava se 90 godina od rođenja Momčila Zlatanovića i 130 godina od objavljivanja Stankovićevog književnog teksta u listu Golub, odnosno pesme Majka na grobu svoga jedinca, podsetio je Čolak.
"Postoji još jedna važna godišnjica, a to je 20 godina od mog prvog susreta sa Zlatanovićevim tekstom Pesme i pevanje u Pevcima Borisava Stankovića, kojeg sam otkrio dok sam radio na diplomskom radu posvećenom problematici romana Nečista krv.
U fokus ovog mog predavanja je upravo taj rad, za koji lično smatram da je najdragoceniji u otključavanju Stankovićeve poetike i najbolje odslikava Zlatanovićevo interesovanje o tome šta je on mogao da traži kod Bore.
On je književnoj građi pristupao iz dva ugla - s jedne strane dovodeći sve to u vezu s njegovim terenskim istraživanjima i s druge sa iskustvima koja je otkrivao i imao na jugu Srbije
Govoreći o pesmi i pevanju u okviru književnog stvaralaštva Borisava Stankovića, dodao je Čolak, Zlatanović ne nastupa samo kao interpretator književnih motiva i funkcija stihova u samom delu, nego nastoji da pronikne u samu srž tog izraza i otvara dijalog sa Vukovim sledbenikom Milanom Milićevićem i njegovim stavom o osobenosti vranjskog pevanja.
"Tu opet nailazimo na momenat koji se potpuno razlikuje od onoga kako bi bilo ko drugi, ko uzima i tumači te stihove, reagovao", rekao je Čolak.
On je podsetio da su stihovi narodnih pesama bili izuzetno važni Bori Stankoviću, da ih ima u sva tri njegova romana, kao i u dramama i pripovetkama.
"Ono što je karakteristično za Stankovića je da ti stihovi iz narodne tradicijske kulture funkcionišu kao organizam neodvojiv od sadržine dela i čini se da je to upravo mogao da oseti samo Zlatanović.
Stanković ne unosi stihove kako bi samo potcrtao određene misli i ideje, već upravo ti delovi koji pokreću junake, na njih njegovi junaci reaguju i to ih izmeće iz životne ravnoteže.
I to ne samo motivima, dakle sadržajem pesama, već i melodijom i interpretacijom, odnosno glasom", kazao je Čolak.
To je ono što Zlatanović oseća i što ističe već u svom prvom tekstu o Stankoviću kao jasnu problematiku piščevog opusa.
Stoga su u pravu svi oni koji smatraju da se delo Bore Stankovića ne može valjano razumeti, ako niste iz Vranja ili okoline", kazao je Čolak.
Biblioteka Bora Stanković u Vranju kroz ove programe nastaviće da čuva sećanje na profesora Momčila Zlatanovića, rekao je direktor biblioteke Zoran Najdić.
On je poručio da je već za Zlatanovićeva života bilo jasno, a po svemu sudeći to će nadalje biti još očiglednije, "da je on jedan od najvažnijih stvaralaca u oblasti kulture koje je Vranje, pa i jug Srbije iznedrio".
Zlatanović je u našoj zemlji bio jedan od najsvestranijih proučavalaca i sakupljača folklora južne Srbije.
Zahvaljujući njemu zabeleženi su antologijski primeri usmenog narodnog stvaralaštva juga Srbije.
Profesor Zlatanović se takođe bavio izučavanjem srpske književnosti, a posebno zavičajne književnosti, jezika i kulturne istorije.
Pisao je o gradskoj pesmi, obrednim i običajnim pesmama, analizirao turcizme i arhaizme u jeziku i folkloru, ali i razmatrao književna dela, posebno delo Bore Stankovića.
Zlatanović se bavio različitim tradicijama koje su oblikovale područje juga Srbije, u smislu žanrova koje je istraživao, kao i kulturnih uticaja, jezičkih prožimanja, konfesija, seoskih i gradskih tradicija i sl.
Na temelju njegovog ogromnog opusa, moguće je jasno sagledati bogatstvo, raznovrsnost i specifičnost narodnog stvaralaštva juga Srbije.
Programi posvećeni Zlatanoviću, prema ideji ljudi iz Gradske biblioteke, pokrenuti su ne samo sa namerom da budu usmereni na njegov naučni doprinos, već i da posluže kao inspiracija za nova istraživanja i promišljanja tradicije.
Profil
Prof. dr Momčilo Zlatanović (1934 Rataje - 2022 Vranje) od 1967. godine predavao je teoriju književnosti, narodnu književnost, metodiku srpskohrvatskog jezika i književnosti i srodne predmete na Višoj pedagoškoj školi u Vranju i Višoj školi za obrazovanje radnika u Vranju. Od 1993. do penzionisanja 2001. godine bio profesor narodne književnosti i retorike na Učiteljskom fakultetu u Vranju (Univerzitet u Nišu), gde je osam godina bio i prodekan za naučnoistraživački rad (1993–2001). U periodu nakon penzionisanja radio je dve godine kao profesor narodne književnosti na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu. Zlatanović je ostavio neverovatan naučni trag u oblasti folkloristike i leksigografije, a njegova višedecenijska terenska istraživanja vranjskog kraja, i u manjoj meri Kosovskog Pomoravlja, po značaju se mogu meriti sa Vukovim poduhvatima. Tokom višedecenijskih terenskih istraživanja zabeležio je i publikovao obimnu folklornu građu koja predstavlja izvor prvog reda za proučavnje tradicijske kulture vranjskog kraja. Među najznačajnijim zbirkama narodnih umotvorina izdvajaju se Igliče venče nad vodu cveta (1967), Nišna se zvezda po vedro nebo – Narodne pesme iz Vranja i okoline (1967), Mori Bojo, bela Bojo – Narodne pesme koje se pevaju u Vranju i okolini (1968), Stojanke, bela Vranjanke – Narodne pesme koje se pevaju u vranjskoj oblasti (1969), Vranjske legende, predanja i priče I (1970) i II (1974), Lirske narodne pesme iz južne i istočne Srbije (1982), Epske narodne pesme jugoistočne Srbije (1987), Narodne pesme i basme južne Srbije (SANU, Beograd 1994) i dr. Momčilo Zlatanović je objavio veći broj knjiga i naučnih radova u oblasti fokloristike, analizirjući materijal koji je prikupljao u neposrednom terenskom radu: Narodno pesništvo južne Srbije (Narodni muzej, Vranje 1982), Istorija i tradicija (1996), kao i monografije o predeonim oblastima Pčinja (1996) i Poljanica (1998). Izabrana dela Momčila Zlatanovića u deset tomova objavila je izdavačka kuća Vranjske knjige (2007–2008). U okviru njih prvi put je publikovana zbirka Narodne pesme i basme Kosovskog Pomoravlja (2007). Dragocen je doprinos Momčila Zlatanovića u oblasti istraživanja govora juga Srbije i leksikografije, opredmećen u tri rečnika koji formiraju celinu: Rečnik govora južne Srbije (Učiteljski fakultet Vranje 1998), Rečnik govora juga Srbije (Aurora, Vranje 2011), Rečnik govora juga Srbije (Učiteljski fakultet, Vranje 2014). Institut za Srpski jezik SANU je 2017. godine digitalizovao Rečnik iz 1998. godine, posebno izdvojivši one odrednice koje su ilustrovane vranjskim poslovicama (portal „Raskovnik“). Za svoj rad Zlatanović je dobio niz nagrada i priznanja, među kojima i Vukovu nagradu (Kulturno-prosvetna zajednica Srbije, Beograd 1983). Bio je član Udruženja književnika Srbije i dugogodišnji saradnik Matice srpske u Novom Sadu. Njegov terenski materijal iz Kosovskog Pomoravlja je arhiviran i digitalizovan u Muzikološkom institutu SANU.
