Od početka primene Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći u decembru 2019, pa sve do 11. maja ove godine Službi pravne pomoći Gradske uprave u Vranju podneto je 138 pisanih zahteva, a bilo je i oko 1.199 usmenih obraćanja, odnosno zahteva za pružanjem pravne pomoći iz raznih oblasti prava, rekao je rukovodilac ove gradske službe Nenad Stajić, učestvujući u debati sa temom Pravo na besplatnu pravnu pomoć koja je održana u Osnovnom sudu u Vranju.
Predstavnici lokalnog pravosuđa, Gradske uprave Vranja, građani i građanke koji su se odazvali u zavidnom broju bili su u prilici da čuju izlaganja i postave pitanja na navedenu temu, tokom razgovora kojeg je moderirao Dragiša Ćalić, pravni savetnik Komiteta pravnika za ljudska prava - Yucom.
Na početku je rečeno da u Srbiji ukupno 138 lokalnih samouprava ima službu besplatne pravne pomoći, a jedna od njih funkcioniše u Vranju.
"Period pandemije svakako je uticao na smanjenje broj zahteva i sigurno bi ih bilo više u odnosu na brojku koju sam naveo.
U Vranju konkretno najčešće su nam podnosili zahteve za ostvarivanje nekog prava pred sudom.
Mi smo u okviru naše nadležnosti po zahtevima podnosili u ime stranaka tužbe za razvod braka, za poveravanje dece, za smetanje poseda najčešće u slučajevima kada dolazi do isključenja električne energije kod osetljive kategorije stanovništva", rekao je Stajić.
On je dodao da pravo na besplatnu pravnu pomoć, prema članu 4 zakona, imaju lica koja ostvaruju pravo na novčanu pomoć kod centara za socijalni rad, osobe koje ostvaruju pravo na dečji dodatak kod društvenih odseka za brigu o deci i članovi njihovih porodica.
Druga kategorija su lica koja ne ostvaruju pravo na napred pomenute pomoći, ali bi plaćanjem pravne pomoći sebe doveli u situaciju otežanog života.
U trećoj grupi je trinaest kategorija osoba taksativno navedenih u zakonu (deca, lica koja ostvaruju pravnu zaštitu od nasilja u porodici, osobe koje traže azil itd).
Postoje slučajevi kada lica ispunjavaju pravo na besplatnu pravnu pomoć, ali je ne mogu dobiti i to je u privrednim sporovima, u postupku registracije pravnih lica, u postupku naknade štete za povredu časti i ugleda, u postupku pred prekršajnim sudom ako za prekršaj nije zaprećena kazna zatvora, u postupku u kome bi vrednost spora bila u očiglednoj i značajnoj nesrazmeri sa troškovima postupka.
"Takođe, i u postupku u kome je očigledno da traženje besplatne pravne pomoći nema izgleda na uspeh ili su ona suprotna pozitivnim pravnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima.
Ali i kada postoji očigedan pokušaj da se zloupotrebi pravo na besplatnu pravnu pomoć", rekao je Stajić i govorio o tome kako se može ostvariti ovo pravo.
Vranjski advokat Mladen Vasić, govoreći o praktičnoj primeni Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, naglasio je da njegovo iskustvo pokazuje da su nevladine organizacije i te kako dale doprinos u pomoći osobama kojima je ova vrsta pomoći bila potrebna.
Vasić je rekao da, prema njegovom mišljenju, zakon nije zaživeo na pravi način, da za to ima više razloga, da je jedan od njih nedovoljna informisanost građana o ovom pravu.
"Trebalo bi više promovisati zakon i ovo pravo, kako u samoj jedinici Gradske uprave, mesnim kancelarijama, tako i u medijima", kazao je Vasić.
Stajić iz Gradske uprave predložio je da se obrazac zahteva za pružanje pravne pomoći pojednostavi, jer je trenutno vrlo komplikovan za popunjavanje.
U okviru Tematskih otvorenih vrata promovisan je i građanima podeljen vodič Kako da ostvarite pravo na besplatnu pravnu pomoć, izrađen zajedno sa United Nations - Serbia.
Ovo je 98. događaj koji je Yucom organizovao u sklopu projekta Otvorena vrata pravosuđa, uz podršku USAID Srbija.
Vodiči
Komitet pravnika za ljudska prava – Yucom, uz podršku Tima Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Srbiji kroz Program za redovnu tehničku saradnju Kancelarije Visoke komesarke za ljudska prava UN (OHCHR) u Ženevi, organizovao je i predstavljanje dva vodiča izrađenih u cilju olakšavanja ostvarivanja prava na besplatnu pravnu pomoć u decembru 2021. godine. Pravo na besplatnu pravnu pomoć je sastavni deo prava na pravično suđenje, koje se proklamuje međunarodnim ugovorima koji uspostavljaju garancije za ljudska prava, sklopljenih pod okriljem Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope. Ovo pravo na nacionalnom nivou, garantavano je i Ustavom iz 2006. godine, kao i novim Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći iz 2018. godine. Vodiči Besplatna pravna pomoć – Vodič za gradske i opštinske uprave i Kako da ostvarite pravo na besplatnu pravnu pomoć – Praktičan vodič za građane za cilj imaju omogućavanje ostvarivanja prava na besplatnu pravnu pomoć građana i pomoć jedinicama lokalne samouprave u sprovođenju Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći.
Otvorena vrata pravosuđa
U saradnji sa Vrhovnim kasacionim sudom i Osnovnim sudom u Vranju, od juna 2019. godine održavaju se Tematska otvorena vrata. Ona predstavljaju otvoreni forum za diskusiju sa građanima o načinu rada njihovog suda. Na taj način građani će imati priliku da upoznaju
sud iz drugačije perspektive i kroz dijalog sa predstavnicima pravosuđa reše brojne dileme koje imaju kao realni ili potencijalni učesnici u sudskom postupku. Opšti cilj projekta Otvorena vrata pravosuđa, podržanog od strane USAID-a, je jačanje poverenja građana u rad pravosudnih institucija u Republici Srbiji kroz poboljšanje komunikacije između građana i pravosuđa. Projekat realizuje koalicija koju čini dvanaest organizacija koje se bave ljudskim pravima i razvojem demokratije, kao i strukovna udruženja pravosuđa: Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM), Centar za evropske politike (CEP), Udruženje tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji (CHRIS mreža), Društvo sudija Srbije, Transparetnost Srbija, Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Partneri za demokratske promene (Partneri Srbija), Beogradski centar za ljudska prava, Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS), Narodni parlament Leskovac i Forum sudija Srbije. Partner u Vranju je Centar za javno zagovaranje demokratije (CEDEM).
