Vranje - Sveti Aleksandar Nevski je zaštitnik pravoslavlja i mnogi ga u okviru Srpske pravoslavne crkve (SPC) slave kao krsnu slavu 12. septembra.
Aleksandar Nevski je bio veliki ruski knez i svetac Ruske pravoslavne crkve koji je 2008. godine proglašen za najveću ličnost ruske istorije.
Iako je reč o ruskom svecu Aleksandar Nevski je postao simbol borbe za očuvanje pravoslavlja, pa ga kao sveca poštuju u svim pravoslavnim narodima slovenskog porekla.
To je slučaj i sa Srbijom iako ga kao krsnu slavu u našoj zemlji proslavlja tek nekoliko desetina porodica, naročito u okolini Kragujevca.
Naime, postoji predanje da Aleksandra Nevskog u Srbiji slavi stanovništvo iseljeno sa severa Crne Gore.
Oni su po dolasku u novu domovinu sa sobom poneli sećanje na dobre odnose sa Rusima, pa su ovog sveca prihvatili za novu krsnu slavu.
Praznik Svetog Aleksandra Nevskog se još zove i Lesendrovan, a običaj je da danas oni koji imaju goste obavezno svoje prijatelje još na kućnom pragu ponude rakijom.
Ako gosti dolaze u kuću u kojoj je danas krsna slava, treba da podignu čašu i nazdrave: "Ko slavu slavi i podiže, njega slava i ljudi pazili, slavio za mnoga ljeta i godina, sve bolje, punije i zadovoljnije!"
Dvanaestog septembra 1724. odigrao se prenos moštiju kneza Aleksandra po naređenju cara Petra Velikog iz grada Vladimira u Petrograd.
Knez Aleksandar je bio veliki borac za očuvanje hrišćanstva, a živeo je u vreme napada mongolskih hordi, Šveđana i Nemaca na Rusiju.
Istakao se kao veliki vojskovođa i zaštitnik, a nakon što je 1240. godine na reci Nevi pobedio švedsku vojsku, dobio je nadimak "Nevski".
Pred smrt se zamonašio i uzeo ime Aleksej.
Preminuo je 1263. godine, a za sveca je proglašen polovinom 16. veka.
Glavni praznik mu je 6. decembra i tada ga se seća skoro cela Rusija.
Kralj Aleksandar Karađorđević smatrao je Svetog Aleksandra svojim zaštitnikom, pa mu je u naselju Dorćol u Beogradu podignuta crkva tridesetih godina prošlog veka.
Aleksandro-Nevska lavra
Sin kneza Jaroslava. Od malena srcem okrenut k Bogu. Pravdoljubiv, žalostivan, istinski pobožan; prezirao sujetu sveta; od rane mladosti zavoleo Hrista; uvek željan svete mudrosti svetih Otaca; najmilije mu zanimanje bilo: svunoćna bdenja i tajne molitve k Bogu. Godine 1236. postao knezom Novgorodskim. Pobedio Švede na reci Nevi, 15. jula 1240. godine, zbog čega je i prozvat Nevskim. Silan ne toliko vojskom koliko verom u pomoć Božiju; pred bitku govorio vojnicima: "Bog je ne u sili nego u pravdi". Tom prilikom javili se svetitelji Boris i Gljeb jednom vojvodi Aleksandrovom i obećali svoju pomoć velikome knezu, srodniku svome. Postavši 1250. godine veliki knez Vladimirski, Aleksandar se mnogo potrudi na podizanju i uređenju Ruske zemlje, koja je u to vreme patila od tatarskog nasilja. He samo zaštitnik i čuvar Pravoslavlja nego i neustrašiv ispovednik svete vere pravoslavne. U Zlatnoj Ordi tatarskoj nije se hteo pokloniti idolima niti proći kroz oganj. Tom prilikom rekao kanu Batiju: "Tebi ću se pokloniti, jer te Bog počastvova carstvom, a tvari, idolima, neću se pokloniti. Hrišćanin sam, i ne klanjam se tvari; klanjam se Bogu, Jednome u Trojici slavljenome koji je stvorio nebo i zemlju; Njemu služim i Njega počitujem". Zbog njegove mudrosti, hrabrosti, telesne snage i krasote uvažavao ga i kan tatarski. Zidao je mnoge crkve i činio bezbrojna dela milostinje. Dvadeset sedam godina knezovao je blagoverni knez Aleksandar, trošeći sve biće svoje u hristočežnjivim podvizima i trudovima. Najzad, osećajući da mu se približuje odlazak iz ovoga sveta, on, po neodoljivoj želji srca svog uvek ustremljenog k Bogu, primi monaštvo, i monaško ime Aleksije, pričesti se svetim Tajnama, i upokoji se blaženo 14. novembra 1263. godine, u svojoj 43. godini. I bi sahranjen u manastiru Roždestva Presvete Bogorodice, u Vladimiru. Pri sahrani pak, kada mu mitropolit htede metnuti u ruku oproštajnu gramatu, on sam kao živ otvori ruku i uze gramatu. Godine 1381. mošti svetoga kneza biše otkrivene i položene u sabornoj crkvi manastira. Godine pak 1547, pri caru Jovanu IV, svetom knezu bi sastavljena posebna služba, i određeno da se spomen njegov praznuje 23. novembra, u dan njegove sahrane. Godine 1724, po naređenju cara Petra Velikog, česne mošti svetoga kneza biše prenete u Petrograd, u Aleksandro-Nevsku lavru, gde počivaju i sada.
Izvor: SPC
