Bugarska bi trebalo da obnovi svoje napore koji se tiču izgradnje nuklearne centrale Belene, prema novoj odluci bugarskog parlamenta.
Tom odlukom je takođe ministarki energetike naloženo da započne pregovore sa potencijalnim investitorima.
Bugarski poslanici su saopštili da ministarka energetike Temenuška Petkova ima rok do kraja oktobra da predstavi predlog o izboru strateškog investitora i o strukturi i finansiranju tog projekta, prenosi agencija Rojters.
- Imamo želju, nameru i političku volju da potražimo rešenje za to pitanje koje se tiče nuklearne centrale Belene - izjavila je Petkova u obraćanju parlamentu.
Kineska državna nuklearna kompanija CNNC i ruski Rosatom su već izrazili interesovanje za učešće u projektu.
Bugarska vlada je prošlog meseca zatražila od parlamenta da ukine zabranu na razvoj tog 10 milijardi evra vrednog projekta, nakon šest godina od njegovog otkazivanja.
Belene nuklearna elektrana se nalazi 3 km od grada Belene, 11 kilometara od Svištova, u blizini reke Dunav. Trenutno ne proizvodi električnu energiju, jer je izgradnja još uvek u toku. Izgradnja ove nuklearne centrale trebalo bi da zameni četiri reaktora VVER-440, tipa V 230 (reaktori 1,2,3 i 4) koji čine deo Kozloduj nuklearne elektrane u Bugarskoj.
Bugarska je 2012. godine otkazala projekat izgradnje nuklearne centrale Belene, snage 2.000 megavata, nakon neuspelog pokušaja da pronađe investitore.
Zvanična Sofija se, takođe, suočila sa pritiskom Vašingtona i Brisela da smanji energetsku zavisnost od Rusije, sa kojom je tada bio sklopljen ugovor o izgradnji postrojenja.
Zbog otkazivanja projekta, Bugarska je morala da plati više od 620 miliona evra ruskoj nuklearnoj kompaniji Rosatom, ali je dobila delove za dva reaktora snage 1.000 megavata.
Jedina bugarska nuklearka "Kozloduj" nalazi se na severu zemlje, relativno blizu granice sa Srbijom. Čini je šest reaktora, od kojih su dva u pogonu. Četiri reaktora, jačine od po 440 megavata, zatvoreni su iz bezbednosnih razloga neposredno pre ulaska Bugarske u EU. Evropska komisija smatra da peti i šesti reaktor, jačine od po hiljadu megavata, ne predstavljaju bezbednosni problem. Dozvola za proizvodnju struje petog reaktora istekla je 5. novembra 2017, a šestog 2. oktobra 2019. godine. Poslednja velika rekonstrukcija i modernizacija izvršena je 2008. godine. U ukupnoj proizvodnji električne energije u Bugarskoj atomska centrala učestvuje sa 33 procenta.
U Evropi je aktivno 130 nuklearki, grade se četiri nove a 24 projekta su u pripremi. Na samo 400 kilometara našu zemlju okružuje 18 nuklearnih reaktora.
Nuklearke su projektovane da izdrže zemljotres, poplave, udar aviona, teroristički napad. Zemlje koje imaju nuklearne objekte njihovu sigurnost pojačavaju merama zaštite od nove tehnološke pretnje, sajber kriminala, pa su stalno podvrgnuti takozvanim bezbednosnim stres testovima. Zbog prekograničnog uticaja, za sve nuklearne objekte mišljenja daju i susedi. I za bugarsko skladište radioaktivnog otpada upitnik je bio rigorozan. U Srbiji je Moratorijumom zabranjena gradnja nuklearki, ali u slučaju eventualne havarije u nekoj od susednih zemlja, za sat-dva nuklearni oblak bi mogao da stigne do naše zemlje.
