Vranje - Organizacije Institut za socijalnu inkluziju i Kuća ljudskih prava ocenili su da legitimitet novoizabranih nacionalnih saveta nacionalnih manjina, nakon izbora koji su održani 8. novembra, zahteva širu javnu raspravu i pozvale na nezavisnu analizu tog izbornog procesa.
Kako su naveli u saopštenju, cilj tih izbora nije zamena uticaja jedne političke stranke drugom, već stvaranje uslova da nacionalni saveti deluju samostalno, odgovorno i u interesu zajednica koje predstavljaju.
"Izbori za nacionalne savete održani 8. novembra ostavili su otvoreno ključno pitanje: u kojoj meri novoizabrani saveti imaju demokratski legitimitet i predstavljaju različite glasove manjinskih zajednica?", pitale su te organizacije, ističući da se ocena izbora ne može svesti samo na njihovu formalnu regularnost.
Izborni postupak, kako su dodali, započet je pre parlamentarnih izbora 25. oktobra, u političkom ambijentu koji su obeležavali snažan uticaj vladajućih stranaka na institucije i javni život, kao i javno iznošeni navodi o pritiscima na pripadnike manjinskih zajednica.
"Upravo zato potrebno je ispitati da li su svi zainteresovani imali stvarnu mogućnost da slobodno kandiduju liste, vode kampanju i učestvuju u odlučivanju", piše u saopštenju.
Ukazali su i da je na izborima za šest manjina - egipatsku, nemačku, poljsku, romsku, slovenačku i vlašku - proglašena samo po jedna lista, dok su javno bili upućeni pozivi za bojkot izbora za nacionalne savete Roma i Vlaha.
Konačni rezultati izbora, prema njihovim rečima, potvrđuju smanjeno učešće birača u pojedinim manjinskim zajednicama u poređenju sa izborima 2022. godine, a posebno je izražen pad učešća pripadnika romske nacionalne manjine sa 36.800 na 6.385 birača, a smanjenje je zabeleženo i među Bošnjacima, gde je broj birača koji su glasali opao sa 47.549 na 36.860.
