Najvažniji datumi srpsko-albanskih odnosa u periodu posle Slobodana Miloševića su 20. i 31. maj 2001. godine. Najpre je ovog prvog datuma pre dvadeset godina stavljena tačka na oružani sukob, koji je na jugu Srbije trajao nešto više od šest meseci, a potom je 31. maja država uspostavila suverenitet nad delom svoje teritorije koju su za to vreme pod kontrolom držali naoružani Albanci. Ova dva datuma od pre dvadeset godina otvorila su novu stranicu savremene istorije srpsko-albanskih odnosa i trajno obeležili međusobni položaj Srba i Albanaca, ne samo na jugu Srbije. Novinar iz Vranja Radoman Irić, koji se prirodom i karakterom srpsko albanskih odnosa bavi trideset pet godina, upustio se u rizik da nam slikom i rečju, kroz feljton koji objavljivljujemo svakog dana, predoči ključne događaje i ličnosti koje su obeležile srpsko-albansku društvenu scenu od sredine sedamdesetih godina prošlog veka, s akcentom na oružani sukob 2000/2001 godine.
Piše: Radoman Irić
Vranje - Ratovi na tlu bivše Jugoslavije, vođeni od 1991. do 1995. godine, bili su najveći oružani sukobi na tlu Evrope od Drugog svetskog rata. Njima je prethodila i pogodovala klima u Evropi i svetu - rušenje Berlinskog zida 1989, početak demokratizacije zemalja istočne Evrope i nova politika SAD i Zapada prema SFRJ.Čim je završena Osma sednica CK SKS, na unutrašnjem planu burni događaji u Srbiji i Jugoslaviji su se smenjivali kao na filmskoj traci.Najpre su, jedan za drugim organizovani mitinzi za rušenje „neposlušnih“ u drugim republikama.U decembru Milošević smenjuje Predsednika Srbije Ivana Stambolića; u oktobru 1988. smenjeno je pokrajinsko rukovodstvo Vojvodine; januara 1989. smenjena je kompletna vlast u Crnoj Gori; u februaru 1989. počeo je štrajk rudara u Starom Trgu kod Mitrovice, a odmah potom Milošević traži uvođenje vanrednog stanja na Kosovu.Decembra 1989. zabranjen je miting Srba u Ljubljani; 27. februara, Milan Kučan u Ljubljani izjavljuje da se u Starom Trgu brani "Avnojevska Jugoslavija"; 28. februara na velikom mitingu u Beogradu Milošević obećava da će uhapsiti Azema Vlasija; sutradan je prvo smenjen, pa uhapšen Azem Vlasi, predsednik SK Kosova.Trećeg marta Predsedništvo SFRJ uvodi vanredno stanje na Kosovu; 28. marta 1989. Skupština SR Srbije ukida autonomiju Vojvodini i Kosovu i vraća ih u državno-pravne okvire SR Srbije; 28. juna 1989. Milošević govori na Gazimestanu pored dva miliona Srba; januara 1990. na 14. vanrednom kongresu raspada se Savez komunista Jugoslavije i kreće euforija osnivanja novih partija u svim republikama i pokrajinama.
Tako, na temeljima nove realnosti i niza nerešenih pitanja, a posebno odlaskom SKJ u istoriju i jačanja nacionalističkih snaga, dolazi do sve većih protivrečnosti među republikama i pokrajinama, koje vremenom prerastaju u međuetničke i oružane sukobe.Po prirodi posla u sve to se umešala Jugoslovenska narodna armija (JNA) i grupa ratobornih generala, što je zemlju neizbežno vodilo u rat.Hronologija ratnih sukoba izgleda ovako.Slovenija: „Rat za nezavisnost“ počeo je 27. juna 1991. godine i trajao 10 dana; Hrvatska: „Domovinski rat“ trajao je od 1991. do 1995. godine; Bosna i Hercegovina: od 1992. do 1995. godine; Kosovo: Rat je počeo 1998, a završen sledeće godine NATO bombardovanjem. Jug Srbije: Sukob je počeo 1999, a završen 2001. godine, i Makedonija: Sukob je bio 2001. godine.I pre nego što je 1995. godine oružje utihnulo sa političke scene otišla je zemlja samoupravnog socijalizma, zemlja bratstva i jedinstva i lider Pokreta nesvrstanih. Na tom prostoru stvoreno je sedam novih država od kojih jedna, Kosovo, nije član Ujedinjenih nacija i još se bori za međunarodno priznanje.
Tokom ovih ratova na prostorima bivše Jugoslavije poginulo između 130.000 i 140.000 ljudi, a registrovano blizu 4.000.000 izbeglica ili raseljenih. Zbog velikih stradanja, etničkog čišćenja i velike materijalne štete međunarodna zajednica je osnovala Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ).Prema popisu stanovnika iz 1991. godine Jugoslavija je pre rata imala oko 23,5 miliona stanovnika. Srba je bilo 8.526.872 (36,2 odsto), Hrvata 4.636.700 (19,7 odsto), Bošnjaka 2.353.002 (10 procenata), Albanaca 2.178.393 (9,3 odsto), Slovenaca 1.760.460 (7,5), Makedonaca 1.372.272 (5,8), Jugoslovena 710.394 (3 odsto), Crnogoraca 539.262 (2,3) i drugih.
Nastaviće se...
Prenošenje teksta ili delova teksta nije dozvoljeno bez kontaktiranja redakcije i odobrenja autora feljtona.
