Amnestiranje od zaborava: Knjiga kojom se Vranje i Srbija odužuju Džonu Frotingamu FOTO/VIDEO

Knjiga Vranjanca Tomislava Simonovića o Džonu Frotingamu, jednom od najvećih srpskih dobrotvora, pravo je kapitalno delo nove epohe naše nacionalne egzistencije zato što nas amnestira od tog zaborava. To pokazuje da mi kao društvo hoćemo da pamtimo, da nismo zaboravan narod, da su nama otuđene antisrpske elite nastojale da učine sve da zaboravimo ko smo i šta smo i da po njihovoj zamisli postanemo nezahvalan narod - rekao je na promociji u Vranju Dragoljub Kojčić.

Dva su mi se pitanja nametala još dok sam čitao knjigu o Džonu Fortingamu u rukopisu - ko je zapravo on i kako su dobročinstva koja je činio Srbiji mogla iščeznuti iz kolektivnog sećanja srpskog naroda pod pritiskom ideologije.

I, drugo pitanje, koje mi se činilo vrlo važnim, ticalo se toga šta sve može da uradi čovek u životu koji je trajao samo 57 godina.

Od kojih je Frotingam 21 godinu posvetio Srbiji i srpskom narodu, rekao je u Vranju akademik Ljubodrag Dimić, govoreći na promocija knjige "Džon V. Frotingam - zaboravljeni srpski dobrotvor", autora Vranjanca, inače hemičara, Tomislava Simonovića.

Dimić je kazao da je Frotingam bio poklonik ideje da svaki čovek treba da jedan deo svojih prihoda "odvoji za dobrobit drugih ljudi".

- Pomažući druge ljude, posebno u početku mlade umetnike, on je posle 1914. godine počeo da podržava i pomaže Srbiju i Srbe.

Dobročinstvo je smatrao smislom i suštinom svog života, a pokazaće se da će zbog Srbije i Srba mnogo štošta u svom životu Frotingam zapostaviti.

I suštinski tu počinje priča koju na stranicama ove knjige pripoveda Tomislav Simonović.

Simonović na početku potencira pitanja: šta je Frotingama privuklo humanitarnom radu u Srbiji, zašto su njegove donacije davane bez ikakvog interesa bile toliko velike, na kojim se sve poljima humanitarnog rada iskazivalo Frotingamovo dobročinstvo, koliko je novca Frotingam darovao Srbiji i srpskom narodu i kako je zaboravljen jedan takav dobrotvor.

Sadržaj Simonovićeve knjige potvrđuje da ima i valjanih odgovora na ova pitanja - rekao je Dimić.

Dragoljub Kojčić, direktor i glavni urednik Zavoda za udžbenike, rekao je na promociji da bi se jedan deo naše istorije bez ikakve dileme mogao nazvati "vremenom zaborava".

- Do pojave rukopisa ove knjige gotovo da ništa nisam znao o Tomislavu Simonoviću i Džonu Frotingamu i osećam se bedno zbog toga.

Ova Simonovićeva knjiga je pravo kapitalno delo nove epohe naše nacionalne egzistencije, zato što nas amnestira od tog zaborava, što pokazuje da mi kao društvo hoćemo da pamtimo, da mi nismo zaboravan narod, da su otuđene nam antisrpske elite nastojale da učine sve da zaboravimo ko smo i šta smo, učinile sve u pokušajima da postanemo nezahvalan narod - rekao je Kojčić.

On je dodao da je Simonovićeva knjiga "literarni živi spomenik Džonu Frotingamu".

Autor knjige Tomisla Simonović kazao je da su ga mnogi proteklih meseci pitali šta je to što ga je nateralo da istražuje Frotingamov život i delo u najsudbonosnijim trenucima za Srbiju.

- To je bio događaj iz 1963. ili 1964. godine, ne sećam se tačno, kada je moj otac, koji je decenijama sakupljao materijal i fotografije za društvenu istoriju Vranja, pozvao profesionalnog fotografa iz Beograda Aleksandra Pavlovića da fotografiše Amerikanski dom.

Otišli smo u Ulicu Gavrila Principa i prvi put sam video upravnu zgradu tog doma.

Kapija je bila zaključana, a na vratima velika crvena petokraka.

Vratili smo se neobavljena posla.

To je bila subota, a već u ponedeljak, iako je bio direktor i osnivač Istorijskog arhiva u Vranju, moj otac, hroničar grada, morao je da ode u policiju i da objasni zašto je doveo Amerikanca da slika dom.

Zbog toga sam poželeo da saznam istinu o Amerikanskom domu - rekao je Simonović.

U decembru 2012. godine Simonović, spremajući se uveliko za pisanje knjige, ali ne znajući još uvek podatak o tačnom datumu i godini rođenja Džona Frotingama, kreće u južnu Francusku, da pronađe Frotingamov grob.

- Pretražili smo groblje u Getariju, ali spomenika nije bilo.Moje neraspoloženje primetio je prijatelj koji do tada nije znao šta na groblju tražimo.

Kada sam mu objasnio o čemu se radi, rekao je: "Ako treba, ostaćemo i deset dana".

Pronašli smo drugo groblje i nastavili sa pretragom.

Na toj lokaciji ugledao sam neobičan spomenik u vidu velikog krsta na kome je bilo uklesano lovorovo lišće, a na spomeniku ime Džon Frotingam, sa mestom i godinom rođenja.

Bio je rođen iste godine kada je Vranje oslobođeno od Turaka - kazao je Simonović.

Simonovićevu knjigu objavio je Zavod za udžbenike, koji je za ovo delo na poslednjem sajmu knjiga dobio specijalno priznanje za izdavački poduhvat godine.

Knjiga je na 580 strana, sa 524 fusnote i 350 dragocenih fotografija, pisama, svedočanstava.

Simonović čitaocima na uvid nudi višedecenijski humanitarni rad zaboravljenog, najvećeg srpskog dobrotvora.

U knijzi je posebno obrađen Frotingamov boravak u Vranju na otvaranju Srpsko-amerikanskog doma za srpsku ratnu siročad.

U okviru promocije u Domu vojske priređena je izložba fotografija iz lične arhive Frotingama pod nazivom "Pamtimo dobrotvora".

Organizatori promocije bili su Zavod za udžbenike i Fondacija "Džon Frotingam".D. Dimić/M. Dimić

PROFIL

Veliki srpski dobrotvor, Džon V. Frotingam (1878-1935) bio je američki bogataš i filantrop koji je od početka Prvog svetskog rata pa do svoje smrti 1935. godine koristio sopstveni uticaj i novac da pomogne ratom uništenoj Srbiji. Značajan je za istoriju srpskog naroda u prvim decenijama 20. veka, ali je dugo bio izgubljen za istoričare. Počeo je da pomaže Srbiji za vreme Balkanskih ratova. Posle Cerske i Kolubarske bitke Srbiji je poslao prvu ratnu bolnicu sa 250 kreveta, sa hirurškim i medicinskim materijalom u vrednosti ondašnjih 200.000 dolara. Frotingam je posredstvom Jelene Lozanić, ćerke Sime Lozanića, s kojom se kasnije oženio, i jeromonaha Nikolaja Velimirovića, upoznao Mihajla Pupina, Pavla Hadži Pavlovića, predsednicu udruženja Srpska žena Darinku Grujić i druge viđenije članove srpske zajednice u SAD. Posredstvom Darinke Grujić sagledao je prilike u kojima živi srpski narod i zainteresovao se za načine zbrinjavanja ratnih siročadi. Okupacija Srbije poremetila je njegove planove za izgradnju domova za ratnu siročad. Srpsku ratnu siročad 1917. smestio je u privremene domove u Nici i u drugim francuskim gradovima. Sa Nikolom Pašićem stigao je na Krf gde je upoznao kralja Petra, Aleksandra Karađorđevića, Stepu Stepanovića, Živojina Mišića...

Najnovije vesti

Foto SPC Danas je Markovdan »

Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici u Vranju i Srbiji slave Markovdan, praznik posvećen Svetom apostolu Marku...

Foto Vranje News Danas je Svetski dan Crvenog krsta »

Vranje - U Srbiji je svaki četvrti stanovnik tokom prošle godine dobio neki vid pomoći od Crvenog krsta, čime je ta orga...