Prvu, novoustanovljenu godišnju nagradu, na Dan Pozorišta Bora Stanković u Vranju na početku 42. Borinih pozorišnih dana, dobila je glumica vranjskog ansambla Žetica Dejanović.
Kako se osećate nakon dobijanja Godišnje nagrade?
- Pre svega sam bila iznenađena i počastvovana, jer sam od svih kolega izabrana za tu titulu radnice godine. Razlog koji navode jeste taj da sam igrala u svim predstavama koje su prošle godine ugledale svetlost dana.
Kako doživljavate svoju dosadašnju karijeru?
- Moja karijera je išla uzlaznom putanjom. Išla sam putem kojim se ređe ide. Svoju prvu ulogu dobila sam kao amater, preko audicije. U početku sam igrala u dečjim predstavama, nakon toga sam igrala večernje predstave, upisala sam akademiju u Prištini. Radila sam dve i po godine u pozorištu u Zaječaru. Da bih se potom vratila u svoj rodni grad, kada smo dobili profesionalno pozorište i tu počela svoju karijeru. Tako da se već trideset i tri godine, bavim ovim poslom. Od toga profesionalno dvadeset i tri godine. Išla sam korak po korak. Naravno, nije sve bilo tako lako. Pošto sam iz radničke porodice, nisam imala nikakvu protekciju u svojoj karijeri. Sve što sam postigla u svom životu, sve nagrade, sve sam postigla svojim radom i zalaganjem.
Kako vidite današnju pozorišnu scenu u Srbiji?
- Ima zaista dosta različitih predstava. Naravno, od nekih koje mi nisu bliske, do onih koje mi vrate veru u teatar. Pratim par mladih autora od kojih mogu izdvojiti rad Juga Đorđevića sa Tijanom Grumić. Zadovoljstvo mi je da pogledam njihove predstave, jer lepo je videti mlade snage koje treba da osveže našu scenu, kako bi se promenio stari način razmišljanja u režiji. Zbog toga bih zaključila da naš pozorišni život u Srbiji ima potentnu i dobru budućnost.
(Razgovarala Ana Ogrizović)
