Šta nam rade medijski milijunaši (VII): Kuku i lele nama ako ode Zorta

Vranje - Lele, lele opasni gosti, prilozi i imisije zadnji dani na čuveni regionalni porculanski TV servis medijske kuće la bomba Er-te-ve doo. Što da radimo s nji, a tek što li bi radili bez nji, lele kakva televizija, ovo nema ni u Burkinu Faso. Kuku i lele nama ako ode Zorta, mora sve da uradimo da ne ode. Jer kuku i lele nema… Kuku. I lele. Ako ode. A već je otišja, doduše u penziju, Ali, tu je. Znači, neje otišja. Komplikovano.

Srodili se nekako na vlas’, prosto ne znaš da li je vlas' vlas' ili je vlas' Er-te-ve doo). Kvalitet je u osmom planu, sve se kao ide na neku masovnost, onoj što vikav kvantitet, pa na neku zabavu, studio, živ program, takorekuć rijaliti (koj će radi prilozi, mlogo rabota ima, slimanje, montaža, postprodukcija, produkcija…), ovako si ide LIVE zatupljivanje auditorijuma, ovamo laju onam vetar nosi, šta će nam medijski produkti i kolačići za neku arhivu od kojih bismo kao zajednica imali neku korist. Ali, dobro. Rijaliti je u modi. I to će se preživeti, a i uvek možete da ne budete lenji i promenite kanal, za razliku od mene koji, šta da mi se radi, imam monitoring zadaću.

Eh, u Zornjaku rano na sabajle i celokupnom spektakularnom programu RTV doo-a - “teškom” 226.000 evrića (dobili gi za mesec, a će gi troše valjda malka poduže), mada što je toj nema ni za džeparac - razne face se micav. Ubavo, treba i poviše da se uloži u ovu anbilivbl televiziju, vrh vrhova tv programa, kraj, kraj, vrh, vrh, jedev malji deca za marendu kol’ko su do’ri… Pršti na sve strane od informacije, od ovu količinu novosti ne mož se odbrane ni Petar Borota i Enver Marić zajedno. Ali, informacije samo za vlas’, nema gu opozicijička nigde. Do’ro, ne’a v’ze… A, bre, Zorto, što si zapeja s tuj opoziciju. Ipak je to kutja koja baštini nasleđe Simpo/Jumko, taj niskoekstenzivni rad.

U Zornjak njeknja, dakle, gostova neki, vikav ga čudno nekako Morata li, Zapata, Zamlata li, takoj nešto. Ima gi tuj neki novi silni u lokalni sport, za sve se pitav, potpisujev, prebacujev, sklapav, šuškav, vrtiv, vodiv, pekljav, praviv nekog sportskog frankenštajna, od petnaes’ kluba jed’n.

Ima ga u tuj ekipu i neki, vikav ga Anker li, Direk, Kolac takoj nešto, pa neki Pajče li, Zema, Šorog, uglavnom neki opasni nadimci, ipak je ovo Njevra, kolevka na nadimci i samsu. Ti neki, uručujev pevari, medalje, grliv i celivav mladi sportisti, želiv gi sve najubavo u život i sl. Kad je smešno Kurta osamnaesti deo…

Počna Zornjak tako s tog Moratu; zamućen mi malka, u režiju neki problem, u kadar neka hanuma, jedva gu prepozna, a be Marija, neje hanuma, voditeljica na RTV doo, kadar mutan, izvinjavam se, k’o da dolazi otkude Severnju Koreju, k’o da priopćava neko da će gu grunev probalističku s termo vugla na Izrailj - gotovo počna peti svetski rat u zadnja tri dana, reko. Ali, srećom, ima ton, pa počna neki čile smutan da priča, frizurka malo hezbolanka, što li sga pa ovoj, i oni li ne napadav pošto je cel svet proću srpčadi, ali odje’nput izbistri se kadar i t'j Matalinjo (imam ga viđeno negde) poče da klopara kako “majka sina imala, čuvala, ranila”… (ne, ne, nije toj mori Koštan) nego počna da mlati ale kako neki kros za najmlađi u Vranje, održavlja se tradicionalno (od prošlu godinku, vika), tradicija duuuugaaa, će trčiv deca na Gracki, mlogo ubavo će ga napraviv, veliko zadovoljstvo i interesovanje izazivlja, pun stadion, drama, Mesi, Ronaldo, Ronaldinjo, Zoran Jelikić, Sebastijan Kou, Pijetro Menea, Topić, Vilagoš, Španović-Vuleta…

Ne se znaje ni zašto deca će trčiv, ni koji je cilj, šta mi kao lokalna samouprava od toga imamo, odnosno nemamo i sl. Kol’ko vidim na ovi novi sporcki funkcioneri najviše gi je bitno da se deca druživ (pa oni po cel dan toj i radiv, alo), to je ta neka priča i da gi ima što poviše na jedno mesto, a i roditelji da dođev. Pa, kao, mlogo narod podržavlja EsEnEs (toj Slobodans The Kid Vić-Milenko Mejdžor od Njevra gi naučija, a prepisaja od Ace Golemnika). Pa pun stadion, lele, lelke, kakav prizor. Još da zaokruživ na izbori, da kliziv listići kroz otvor na biračku kao mače niz oluk, milinka božja. Bolje nego zaječarac kroz radikalsko grlce.

Če’aj be, pa vi znate li ovo kad je bila normalna zemlja koja smo mi sila bili u sport, pa da su svi vrhunski srpski sportisti pravljeni od talenti po škole, da su srednjoškolci igrali bolji fudbal nego danas Dinamo, kak’v vi je toj školski sport za 13 godine ne izbaciste nijednog vrhunskog sportistu iz Vranje. Taj pitanja nema za Mantulakisa na RTV doo, nego on sipa neke brojke kao da radi u statistički zavod, a i ovi što su počeli da gledaju Zornjak već su u fazonu daj da vi’m što ima na Sku-Vranj plus doo (ako nije tamo dr Neši da duma o istoj temici).

Pa normalno, ko će sluša da se neki tamo školski kros sprema čak mesec dana, da neje b’š lako da se obezbedi bi-voda, politanke, bananke, jabučke i ostalo south park voće da se deca osveživ. Ne be, mlogo teško toj da se organizuje, begaj. Ali, radujev se deca, druživ se. Kros ovaj da nema, ne bi se družili, sreća kros. A i cel samer će ima Sporcko leto, manifestacije kolko uoćeš, ko kukuruz i melasa.

On nabraja, Marija voditeljica vika to je zaista lepo. Lelke dvanaes’ grada iz Srbiju će prijehav, odbojka na vrelom pesku će bidne na leto, lele, lele kakvo frljanje pare… A će ima li onej igre bez granica, i tuj glasači dolaziv? Zabava, jedenje, pijenje, zabava, jedenje, pijenje, bidermajer, cvećke i tako u krug.

Kak’v crni kros, treba ateltski klub, ali ne k’o onaj turistički maratonski, ne samo snaga neko malka i tehnika, pa treneri, da se ne rasipaju pare bezveze na milion kluba od kojih su 999.999 neuspešni, nago da nađu zainteresovani treneri za učenje i usavršavanje, pa da pošalju u Pazar, Belgrad, ne znam tamo kude su jaki atletski centri, pa da uče godinu dve, da ulože u struku i onda da počnu da prave neki klub ovde. A, ne deca da trče bezveze natam-navam, to mogu i van školu ili bilo kad. Dokle će svaki sportski uspeh u ovu zemlju da bude izolovani incident i rezultat nečije lične volje, upornosti i talenta. Će radi li neko ozbiljno s deca, pituj Marija, ne ga puštaj da škrapa svašta i da radi besplatnu naprednu kampanju. Aaa, dobro, zabravi da gledam Er-te-ve doo, ja pa mislim mrski N1.

Dobro, aj dalje. Imaše mlogo ovuj nedeljku od crkvu prilozi, boške, boške, pa imisija s najlapidaran naziv na svetu Liturgijski pomen Svetog oca Justina i eparhijska slava. Kakva imisija od 49 min. i 5 sek, liiiii. Na početak, u prvnji kadar, nadvor u Džastinovu kutju normalno načelnik grada Buč The Slobodans Kid dr mr. spec. prim. sci. Vić-Milenko i predsednica skupćine. Onija vlasnici samostalnih svešteničkih radnji što kuburiv sa sluh počeše da vijev u stilu Kazna za uši zadnji album zadnja pesma na B stranu, mitropolit tamo u č’rč (church) počna da gura crkveni kačkavalj u uši k’o puki Fon Štrom i poručnik Gruber u Alo-Alo kad zapoje Edit Melba Artoa. Ostali prisutni u dvoru Džastinove rodne kutje pokušavaju da se isključe od poja, razmišljaju o letovanju sas kajče vaučerima na Jovačkom ezeru i kako tam će osluškuju cvrkut ptičica, a ne ove motorne testere…

Naterali ga i nekog kapetana iz Vojsku da gine na vrućinu, tek u peti, šesti kadar vidimo vladike, igumani i razni visoki crkveni velikodostojnici, tu mitropolit, tu iguman ‘ilandara, ima gi još neki, reče posle da se kliče Dejvid, tuj sestrinstvo iz Sveti Stefan, pojev, vadiv fleke na pope, neki kašlje sve vreme k’o nenormalan ne mož se poje ljucki, a i ne se čuje šta mudro zbori mitropolit vranjcki. Vladike si rade rad, ostali posmatraju direktan prenos, piše LIVE, mitropolit mije ruke, pa poče preko glasnika da mlati s bosiljak i svetenuvodicu okolo, malka ga mana i Buč The Slobodans Gonzo Kid-a, a on neprijatno mu, pokvari mu opranu zurku pa mora malka da gu ponačini, jer verni glasač (komada desetak) gleda prijenos preko uglednog Er-te-ve doo-a. Čim namesti zurku pokloni se na mitropolita.

Pastva deluje ozbiljno i zabrinuto, svi se krstiv po sto puta. Priča vikarni episkop Dejvit ot Maćedonija, vika neje b’š prikladno da se govori da Sveti Džastin otkriva predanje i da izvodi na scenu crkveni oci. Ka’e, to bi mogli da rade neki teolozi koji žive miran i pokajan život, zaštićeni od strane sistema, ali da to nije slučaj sa Svetim Džastinom. Pa kako mlogo stradaja, autentična teologija, pa on sam postaje predanje crkve, vika Dejvi, a Zorta od Gumerište Prvi prenosi li prenosi, prenos džabe, ne kao u vranjcki-parlament 205 evra sat. Zbog žrtvu naredne godine pa nagradu da dobije 31. januvar na predlog mitropolita u stilu deja-vu. Što? Neće je ni prvi za zadnji put.

Dejvi privodi besedu koncu, uleće sestrinstvo s pojanje, počnaše posle neko vreme i kolači da se vrtiv i režev, krena pogačka kroz pastvu glasača, Slobodans The Kid Gonzo Prvorođeni poje li poje, sve gi pesme napamet pevka, kao što smo nekoć pevali Čorbu i Dugme na klupu u nerenoviran gracki park (sigurno od dr Nešija Doljnovranjskog kmeta naučija), besedi i vikar patrijar’ov episkop hvostanski Aleksej (nekada u Prohoru, a danas čest gost mitropolitov).

Mikrofon nešto prekiđa, skupe li baterije, punjač li ne valja, pa preuze mitropolit, pozdra’lja patrijar’a koji nije tu. Usledi na Er-te-ve doo anketa među mnogobrojni vernici - pita repoterka koje mislite od oca Džastina, bira se kum, pri'vaća Ognejn Stojković, precednik na Justinovu omladinu, izgina ni za toj vreme mudro rukovodstvo na slunce, 35 stepeni u šedou, pa udariše na recital neka dečica, davaše gi nagrade za crteži i sastavi o temi Džastin. Crkveni velikodostojnici u lad, pastva na upeklu d-zvezdu, diplome, medalje, čtec Bojkov gi čita imena i prezimena, traje li traje, ko sva deca u Njevra da su nagrađeni, pa od dečicu izjave, znali li su da će budu nagrađeni i tako neka uobičajena Er-te-ve pitanja u stilu i na seir bog pomaga.

Če da vi'm ko je u zađnji kadar, ima li ga Mitro-gol, ovaj mitro-polit, nema ga nego ikona na Džastina, e niije fer predloži ga Zortu Gumeriškog za oskara popularnosti, a ov’j ne završi imisijicu s mitroa. Gde je tu nebeska pravda, pravda za mitrogola, ali i za Zoroa od Gumerište U Penziji, da poftori nagradu 31. januvar. Nisu se, jednostavno, nebeske sile složile. Nisu se najbolje razumeli, ali biće. Ne padajte u očaj.

Beše i prilog od izložbu “Pravoslavlje je jedna velika porodica”, 50 slike nastale u pravoslavni svet, profa i čtec Bojkov gu otvara, a novinarka TNT (Tami Naša Tamica) u 45. sekundu tek pominja mitropolita i ka’e da se preobrat.. ovaj obratija (u potpisu dok govori ka’e arhiepiskop i mitropolit, lele, lele, kakve titule, general pukovnik još ostalo…) Priča mitro, diza ruku, na zglob neka čuka, da l’ je Rolex, da li je Raketa SSSR iz še’set i neke, ne znam, uglavnom golema čuka. Uleže profa Bojkov deli gu postavku na čet’r dela, pominja se Rusija, Belgorod, kakva Amerika, trice i kučine, samo Raša tudej, saradnja, izložbe, uleće TNT s odjavni off, živelo Vranje, živelo pravoslavlje, živela Srbija, Vić-Milenko, Profi-patrijar’, Ace Golemski i njihova mnogobrojna bratija…

Posle onu špicu koja ostavlja otisak kao da izbija rat u Doljnji Neradovac, dadoše u onuj čuvenu imisiju Reč više koju reč i na ministarku, neka Rić-Ža Kovačević. Nikad čuo, ministri se i onako smenjuju k'o čarapke. Bila u Bujanovce. Za porodicu vikav zadužena, pa pošto familije ne mogu da čekav došla u subotu, pre roka, donela 100 paketa od po 30 kile za socijalni slučajevi, jučerke isto toj radili u Crnu Vutru, lele, lele funkcioneri u kampanju, oni ne vode državu oni vode izbore, spasavaj se ko može, daj malo da odmorimo glavu što ste zapnali ko magare na mos’.

I neki pajkan priča petanes’ i po minuta kod Mašicu u Zornjak, ispostavi se da je glavom i bradom načalnik Janković iz Saobraćajnu policijsku ispostavu, ka’e sve je pod kontrolu i će bidne dok traje letnja sizn. Ne se brigajte, niko nema razlog za brigu osim običan narod.

Iiiiiiii, konaaačnoooo, TNT (Tami Naša Tamica) u stjudiju s Zoketa Simpo-San od Komrat, skoro 25 minuta gostovanje, lele, lele, ovo duže traje od horor-komediju Ljudska stonožica. Tamica ga je lepo dočekala Zoketa, askuje ga kaj je to potipsal? On ka’e konurisali za sanaciju na divlje deopnije i 5. juna u ministarstvo potpisali ugovor za čišćenje na šes’ lokacije u Njevrau, to je cirka 3,3 miliona, po pola ministarstvo i Njevra. Će gi pripitomiv divlje deponije očas posla, jes’ da gi ima preko sto, ali ove šes’ ima da propišaju majčino mlekce. Samo što dok bidne će niknev još dvaes’.

Tamica ga fali Zoketa Simpo-Sana od Komrata, ka’e bili vu neki rođaci u Njevra, pa se oduševili, videli mlogo marljivi komunalni radnici u ulice, metev, sadiv, čupav, nosiv, voziv, pa vu rekli toj nema u njin grad. U fazonu Njevra najbeter. Za.ebavali gu očigledno, ali neje ukapirala. A na Zoketa mu neprijatno od golemu falbu, ka’e “pa dobro”. Pa ga fali TNT, ka’e krajem maja bili na pjacu kod Bujkovski, opasno se radi (ono ko atomska bomba da je pala), ka’e TNT pjace su mesto okupljanja i dešvanja naroda (znači biče neka blokada), ka’e preko pijace se upoznaje kultura jednog naroda, a Zoke vika za neki dan će počnev i azil za napuštene pse da gradiv (na pijac li?). TNT poziva narod da gi proradi svest, da se sredi Njevra, a budev kulturni, da putnici namernici uživaju u NjeVRa-u, a Zoketa skreća temu kako ima mlogo mlad kadar u firmu, dobro sarađujev s gracku upravu. U prevodu, gluvi telefoni. Tamica mu se zahvali posle 25 minuta golgote i vika dođite pa, on se misli i ovo je mlogo.

Ete gu i Loki Lolica, urednica, iz studio najavljuje uključenje na spekatakl na Gracki stadion, TNT se teleprontovala, tam neka dodela gralova (ono s početka teksta). Tu su svi oni dr Neši, Morata, Anker, Šogor (u stvari učina mi se, nema gi, zašto li) došja iz FS RIS precednik Ignja iz Niš, pa tu Vlajče Gašić (na Batu Gašića ministera dete). Aaaa, ovo na golem nivo, zatoj Spale grmi preko mikrofon na stadion k’o da prenosi finale Kopa Libertadores, pozdra’lja gosti i gostinke. Mlogo ubavo beše, fala Er-te, fala vi, bez vas anker.

Ubaciše ga i Aleka Golemnika u program Er-te-ve doo-a, javlja se iz neki bunker, ka’e Expo će “promeni lice zemlje”, neće valjda da rokne neko nekog novog Fetmena kao u Nagasaki, pomisli se. A da će promeni će promeni, uuu, kako ne, pa to i vikamo. Tri minuta Zorta preuzeo od voljeni Tanjug izjavu od Ace Krakatog, pa onda ide prilog iz skupštinsku salu (u prv kadar zamenik Boža, ovaj Milanče od Očinjega Vida), prilog se vika “Od nauke do investicije”, oni opštinski činovnici što više ne mož' zgradu da gledav, a kamoli svoje kancelarije jadni zuriv belo u nekog koj zbori od govornicu, da vidimo ko je to, ide sledeći kadar, aaa zamenik zbori od veštačku inteligenciju, koja očigledno mlogo pomaga u nedostatku ljucke, pa neka Draaana iz neki regionalni inovacioni start-ap centar (to li imamo, kude je, k’da, kako), tuj neki ozbiljni likovi sediv kude obično sedi mudro skupštinsko precedništvo, neke načinjene ženice u prvi redovi, neki eksperti (od SNS akademiju li su, ne znam) sa strane nešto i rekoše za AI u program, ovi naši kao tuc-muc, to li je nešto kao veštačko cveće, mrtva priroda, što je toj veštačka intelidžens, k’da će si ide doma, polovin’ nedelja već, ide vikend, daj da ladimo Čortanovci.

Beše i direk uključenje iz salu na teatar Njevra, tam direktorka Lide iz predškolsku. Ali, kuriozitet, dešavlja se prvi put u istoriju Njevraa direk uključenje obe televizije Er-te-ve doo i SkaVranj plus doo u isto vreme. Ka’e prvo Mašica iz prvnju tv dobar dan poštovani gledači, a onda i Marijanče iz ovuj drugu isto ka’e dobar dan. Eeee, ako imaš dva televizora mož’na oba da gledaš isto, a na dve različite televizije, kude toj ima eeej? Kakvi medijski giganti. Smejte se vi, smejte…

Pa Mašica ka’e da se javlja ot generalnu probu za proslavu veka Predškolske ustanove, a replicira direktorka Lide. Skoro osam minuta pričav o nečemu što sutra svi će gledav (ne mora znači ni da idemo), direktorka ponosna na ustanovu, a reporterke obećavaju da će i dalje da sarađuju s Naše dete kao i u prethodnih sto godina. Vreme si prolazi, kraj mesec skoro, plata kad je?

Utrča tu i Krakatnik, da nas obavesti preko Zortu od Gumerište da je razgovaraja sa Mohameda Bin Zajednika, pa pošto su nešto zajeli (crešnje, jagode, maline) daja i izjavu kako mlogo važan sastanak imali, mlogo, mlogo, i toj ne samo za Srbiju, neg’ za cel svet, ka’e Golemski. U zadnja 24 sata Mohamed razgovaraja sa svi najgolemi svetski liderčiki i na kraj sa najgolemog, po visinu. Mlogo lepo mu pričaja na Ace Krakatnika, mlogo i naučija ov’j od njega. ka’e. Moli se Ace da prestane puškaranje na Blizak Istok, plaši se barel će ripne, a cene nafte i benzina i onako su ni najveće na svet. Pomenu i neku biotehnologiju, know-how od UAE će dobijemo i slične besmislene rečenice od kojih se leba nećemo najest’.

Deca, deca, deca, prs i pleva u programu Er-te-veične televizije, silne neke nagrade, ali sve to sa par dana zakašnjenja u odnosu na informacije o istim temama koje su objavili vranjski portali.

Pa onda Mašica najavi u Zornjak će bude i Cace, Slajan be doktor, znajete ga, načelnik u Hitnu. Za njega je naravno kao i uvek zadužena reporterka Cuce. Kaže Cucka povećan obim posla (kao u Jumko nekad), a Cace ka’e posle 19 sati povećava se i produktivnost i izvoz lekara i medicinskog osoblja na teren, jer navaljav penzosi kao na piliki u Lindu, ispod pe'eset pacijenta nisu u notnjim urama.

U dnevnu pomirno, radi Dom zdravlja, pa malka se rasteretiv. Lele kakvi nelogični razgovori. Drama (što li radiv preko d'n onija tries šofera u hitnu što su zapošljeni preko stranku). Pričaše za ujedi stršljena, krpelja i drugih insekata (za ujede ljudi ne), pa od zmije, kolabiranje, vrućine, žega tepa gore nego u Bosiljigrad, jadni oni što radiv poljoprivredu u njive, što više tečnos’, voda, da nije zaslađena, voće, povrće (još kad bi imali). Deset minuta laf, moda prođe. Doduše pet minuta je pričao Cace žaoka kako se vadi od stršljena (nikako pinceta i s prsti) kam ga Vladica spasitelj od Vladički ‘an, da pruži vernoj pastvi dodatna ekspertska objašnjenja. Pusti Monti Pajton Zorto živ ti ja, da odmorimo malka, tiba me zabole od smejanje. Aaa, niste otkupili seriju, dobro nema veze pustite Ace Golemnika Bin Zajednika s bio-maline i Jusu Bolta s on'j snajper kude nišaniv zajedno.

Beše i direktorka Ice na Apoteku u Zornjak. Idev ljudi na odmori, što da nosiv i vrnev od odmori iz kutnju apoteku. Poučno. Trinaes minuta laf, obala Dunava, blato, čudo, mu.o, Čortanovci. Bukvalno da došlo takvo vreme da je pitanje živi da li će se vrnemo od more. Ako odemo.

Beše i prilog od izložbu na Predškolsku, predsednica skupštine ka’e da su deca apsolutni prioritet, eeee, a ja sam mislio da su glasovi. Dobro. Na izbori za mesne zajednice izašlo samo 11 posto. Pa gde ja taj kapilarno-sigurni glasač. Nego, vrućina, lepo reče Cace. A ima i stršljenovi mlogo, pušta opozicija i pčele kao na izbori pre neki dan u Kosjeritj da ne mogu naprednjaci da idev da glasav.

Gostovaše dvaes’ minuta u Zornjak i neki penzosi, vidi se verni glasači, glasali i za MZ, ali pričav bili u Leskovac, igrali, folklor trećeg doba, sitna bugarčica sve u šes’. Druženje, zabava, upoznali neke baba devojke, paprika dobro rodila u Leskovac, će ima za pindžur. Neje loše bilo, vika neki Sojče, Sajče li, tako nešto, omiljeni su u Makedoniju, smrt su za Makedonke, kad otidnev ovej odlepiv po nji’. Mlogo lepo pričaše, bija doček u Leskovac, Mesko ne znam bija li je ali mesko imalo za na č’čkalicu, manifestacija, folklori, maćado petnaest godine stara.

Pa udariše na promenu teme, neka podela paketića, veliko interesovanje, zvone gi telefoni pitaju penzioneri “kad će mi taj paket” (aaaa Šone, Šone…) Navika je čudo. Ali kaže Sajče taj, ima i zlobni ljudi u vezi s paketi, ali ne reče u kom smislu. Tam’n rabota. Što, po dva, tri li uzimav? Aaaa, pusti ostali, nenajeli se i nenaprali sudovi… Priča i kako se utovarav i istovarav paketi, lele glava me zabole, dajte vi na more što ste pošli iz onoj koferče s leci neko kafetinče da popijem. Daj reprizu Zoketa Simpo-Sana od Komrata, živ ti ja Zorto.

Ma navalja Sajče umirovljenik da priča za neke ružne stvari, da neće da krene u laf kako je mirovina mala, ka’e ima i neke ružne pojave u društvo, a Marija brgo-boljo “kat”, iseče ga onako brzinski k’o burek za poneti - ka’e hvala vam lepo na gostovanju. Fala bogu, počna da razmišljam na bazen da begam u Drenovac da oladim glavu.

Mašica ga mlogo ubavo napravila prilog za gostovanje na Mihajla Pantića na godišnjicu biblioteke. Šteta samo i Gojko Božović što neje bija, pomenu neko tam - vlas’ li ne dava? Prilog bi bija još bolji.

p.s. Samo da vi ka’em, na SkuVranj plus doo je bija Luka Ka-ze-em. Trajko be, Trajče, znajete ga, iz naprednjačku gracku kancelariju za mladići i devojke i ujedno glavan na mladi u Es-en-es. Prirodno inteligentan dečak, ne veštački. Vika, podržavlja ga nemački GIZ, pa sređuje dva prostora u ruralnim sredinama, Neradovac i još neko selo ne se sećam. Priča usporeno, čudno nekako, podseća me na nekog, na ćacija li nekog beše, na vr' jezik mi... Će ima omladinski radnici i radnice (ORA Neradovac da neje 2025) koje će sprovodiv neki programi.

Mlogo mu je stalo do razvoj rurala, prosto ne mož’ da spije kol’ko ga toj muči. Mlogo fin dečko, jemput. Priča nešto i na jengleski. Dvaes pet minuta imisija, govori i za omladinski centar, pominja neki institut iz Niš, radiv analizu statike prostora za omladinski centar (lepo ja reko prošli put on’j stub iznad muzejsku galeriju da je popustija pre 40 i kusur godine kad su svirali u Dom kulture na sprat Vatreni poljubac i Čorba i da neje pipnut od t’da). Ko je ovo gostovanje odgledao od početak do kraj nek se javi da ga predložim za Nagradu 31. januar.

Aj u zdravlje.

(nastaviće se)