Šta nam rade medijski milijunaši (III): Jutro u Apoteci 1

Achtung, Achtung! Pazi vamo, dolazi do važne obavjesti… Na snazi je vanredni sistem odbrane od poplave vesti sa medijskog milijunaša (26,5 miliona dindži ili 226.000 evra za sada na medijskim konkursima u 2025) poznatog pod imenom RTV doo (sa svoja četiri javno obznanjena medija).

Drago nas je da je kritika iz našeg prvog nastavka o medijskim bogatašima bila konstruktivna i da je Zujin podmlađeni tim, s Tamicom u leopardastom sakočetu na čelu, ripnuo na noge lagane i štrika li štrika. Malo klot, malo frket, tzv. jadac bod.

Čuka (ne onaj što ga frljao Palma po studiju TV Prve, on je valjda u medijskom tihovanju) već Čuka Vranjski AKA one man show stil oktopod, proizvodi na RTV doo-u vesti po sistemu ključ u ruke - tefter ide, oko kamere ide, ton ide, montaža naravski (4 u 1). Čuli da tako radi N1, pa i oni hoće...

Ne znam da li kao novi u timu možda ne/kapira da rad po sistemu događaj - emitovanje iste večeri može da dovede do narušavanja kućnog reda i mira (ko radi posle 22h majka da mu umre, redakcijski s pekari u 7 sabajle, kad sav pristojan svet spava, a od petka u 15 h do ponedeljka u zoru zaključ-katanac, pojedinci za tri dana i zaborave da su novinari).

Mora da su Čuku, ako ga nisu ćebovali, makar pogledavali namrgođeno iskosa, neko je lupao vratima, popularnoj disciplini na RTV doo-u, osim ako odluka o radu, radu i radu (koji je stvorio čoveka, ali ne i novinara na RTV doo-a) i produžetku radnog vremena nije doneta na plenumu te kućce.

Od ponedeljka su posle kuvani đevreci i kefir krenuli sa radno-intenzivnom proizvodnjom, kao na traci u Simpu. Ide se na produktivnost, obim proizvodnje i druge ekonomske kategorije koje je vlasnik usavršio po raznim lokalnim propalim gigantima.

Šta vidimo na početku radne nedelje? Logoreično-tautologična situacija, Tamica je u studiju… Kaver iza nje drvce sa ljubičasto-cvetnim dezenom (dobro možda je i neka druga kolor, al’ predajnik daltonista…), sedi za astalom u obliku ključa za biciklu i najavjuje da se sa terena direk uključuje kolega Dejan. U kadru je, međutim, Peđa iz Simpa, mnogo dobar dečko, bivši kamerman RTV-a i instruktor za rolere. Dok radi neke “krsitijanije” na točkićima, pita ga reporter kako je bilo s obučavanjem dece naših iseljenika po italijama (gasterbajterske teme), sve u svemu teče razgovor u stilu ćacija od pre neki dan s Pinka - “idemo obalom reke Dunava, blato, čudo-mu.o, Čortanovci”. Koga zanima ima na jutubetu.

Posle dužeg vremena s prilogom se javlja Suzana Cuce, a tu je i Cace (Slađan Stanisavljević, načelnik Hitne), kažu zaje.ano ovo vreme, udara po depresiji, ali obrneš na bromazepamčiki, apčiki i rešavaš gu depru, razgovor na nivou kariranog stolnjaka. Pa kaže, sa srčkom i asmatičari da paze, sa optimističnom porukom da znaju oni da se bore, nad-ljudi su to (nema veze što svako malo neko pandrkne od izlečive bolesti, ali nemamo doktore ili su popodne privatno). U tom slučaju ostaje samo redovna terapija (po savetu lekara) i mala metanija. Kaže Cuce na kraju biće bolje kad dođe leto (trideseto). Valjda misli na meteoropate.

Košarkaši iz novog kluba (kad će novi konkurs za sport?) su repete u studiju (devet i po minuta). Tamica kaže pobedili Radana u Lebanu, dolaze “sa lepim iskustvom”, jer su ostvarili “neverovatan uspeh”. Monti Pajton na vranjski način… Dva mlada momka se znoje i mačuju s gramatikom, Tamica suflira koliko može, dvojka, trica, u principu sve je stalo samo broj sportskih klubova raste.

Načinjena Tami uleće s prilogom o izložbi (opet se za izjave koriste gošće iz Jutarnjeg). Poliva se prilog nekim arhivskim snimcima, kao da su izašli iz čuvene kamere Lubitel (Made in USSR, 1958. godište). Čkiljiš ko je u kadru (a, evo prepoznajem Mireta, dobro da nije Velja Bulatović iz Vranjske Banje), kao da gledate neku severnokorejsku televiziju u začecima tehnicolora, za koju je vreme stalo sedamdesetih prošloga vijeka. Dvadesetak sekundi Tamicinog off-a, pa gošća lepo govori tri minuta, i onda Tami začini s odjavnih par rečenica (da se ne dogovaraju s Vranjskom plus?), u principu ista škola, ista razmera.

Mandej 26. maj počinje pompezno na RTV doo-u s Predsednikom i naslovom “Srbiju niko ne može da pobedi” (urednik samo ne objašnjava u čemu, u boćanju?) i pušta se video snimak (ne zna se čiji, verovatno made by Suzan). Ide Predsednikova spika “kad sam bio mali” i onda sledi neka priča o jabukama, ribama iz konzerve, zdravlju, platama, penzijama i na kraju predsednik kreće da hasa Eva sardine i neki prepečen tost hleb u stilu Mornara Popaja i kaže da to čini kako bi jače mogao da se bori za Srbiju. Zahvaljuje se, naravno, svima koji ga glasaju. A RTV doo emituje li, reemituje li… Poslato odozgo, šta da se radi. Ne bi oni, nego žena, deca muževi, deca, roditelji, deca...

Tu je i dvoipominutni izveštaj sa sednice Gradskog veća gde - ništa novo, sve je usvojeno. I većnik Dare Radenko, s facom smeštenom između palca i kažiprsta, u pauzi između dizanja ručice, kao da razmišlja kad će kraj (čega?) ili makar veliki odmor, neka puš-pauza.

E, tu čusmo da će grad dobiti ulicu Posebnih jedinica policije (Omladinskih brigada ide u istoriju) i da će se Vranje ubuduće zvati PU Vranje (aprilililili, aaa nije 1. april, dobro šala mala, da ne bude da smo ozbiljni mnogo).

Srećom, ovaj tužan prilog pokrio je sneg u sledećoj sekvenci, gde Maša saopštava da je na Kobili besnoj besneo sneg, izmereno minus 9. Usledio je polutajni prilog o polutajnoj proslavi dana OŠ Radoje (većina medija neobaveštena, kao i o nekim digitalnim atacima nedavno). Mrzelo ekipu da čeka kraj priredbe (kao i na većini događaja na koje idu) pa usnimili izjavu pre priredbe (sagovornica-učiteljica govori sve u futuru). Poput mlađeg bate Vranjske plus doo , iako se na snimcima vidi ko prisutan, moralo da se u prilogu naglasi (da se ne naljute političari) da su bili nazočni gradonačelnik, predsednica skupštine i obrazovni vijećnik Radenko.

Imali su u programu tog dana i već čuvenu emisiju genijalnog naziva Reč više, sa gradonačelnikom kao gostom. Trideset dva minuta priče sa jednim od zaštitnih lica i naličja RTV doo, novinarkom Marijom. Najavljuje na početku ona govoriće se “o značajnim temama” - upravljanje čvrstim otpadom i otvaranje start-ap centra.

Kaže mejdžor da bila visoka delegacija KfW banke, direkt iz Frankfurta, da projekat značajan za Srbiju, a kamoli za kasabu poput naše gde nema trotoara, a celi točkovi automobila upadaju u rupu na početku nedavno rekonstruisane Baba Zlatine), No, on veli da se i te kako radilo u proteklom periodu na svemu tome, samo što mi ne znamo, ali biće sve, poruka je priloga. Zaokružuju se kapitalni projekti sa privatnim partnerima. Čuvaj bože i brani…

Par novinarkinih pod/pitanja u 32 minuta više su poslužila kao foršpil, nego da se nešto razjasni, dodatno objasni, insistira na detaljima itd. Kaže ona na kraju hvala vam veliko na izdvojenom vremenu, a on uzvrati hvala što ste došli. I treba da im se zahvali za to, jer oni više vole da im dolaze.

Na kraju piše “Produkcija RTV Vranje, maj 2025). Produkcija za koju im je ukupno trebalo 40 minuta i u kojoj je učestvovalo 5-6 ljudi (eee, nisu svi Čuka). Skupa rabota ta televizija.

Gostuju potom u Zornjaku RTV doo-a (utorak 27. maj) opet onaj profa iz Tehničke što liči na Adama Santovca sa N1 (oprez!). S njim učenica, a Maša voditeljica najavljuje: jako lepa i zanimljiva tema. Pretvaram se u slonovo uho. Devojka je na takmičenju saobraćajnih škola osvojila neku nagradu, svaka čast, čestitam. U realizaciji nešto muvaju s tonom, eho probija, preklapanje glasova, uglavnom jedanaest minuta nečega što staje u najviše minut priloga (ali, bolje jedanaest minuta u Zornjaku, još ti dođu na noge, nego sat vremena na terenu). A i već su bili kod gradonačelnika. Uštedi se koji litar goriva (ima li RTV vozila, ne viđam nešto više onu stojadinku i ladu nivu od pet banki). Ali, naplaćuje se amortizacija...

U Jutarnji, koji je kamen temeljac i armirani noseći stub RTV doo-a (da ga nije ko zna da li bi bilo priloga i dnevnika) Maša najavljuje da će se Cuce uključiti sa šetališta u Vranju, ali ona se ipak okom kamere javlja iz ZU Apoteke, iz enterijera (gde ispred, da prođe neko od nezadovoljnih pa da pumpa, eee nije direktorka Ivana od juče).

Zapodenu se nasred Glavne apoteke u Vranju priča o nekim lekovima, čak 245, koji će da se stave na onu pozitivnu listu (opet penzionerske teme, 9 minuta dijaloga od Kulina bana do današnjih dana, pa i da ‘oće neko da gleda posle drugog minuta je već na wc šolji i pita se hoće li se i loperamid naći na toj listi ako se ovako nastavi).

Skače se s teme na temu, radno vreme apoteka. Pominju se neke druge opštine (povezane sa nekim drugim opštinama i nekim ljudima…), kad da se kupe lekovi (ko vruć lebac), gde, koje su dežurne apoteke, reporterka ko novine cepa sugestivna pitanja. Sama pita sama odgovara. Pominju neke šifre, neke portale. Više penzionera i građana to gleda uživo nego na teveu, jer su novinarka i direktorka stale nasred apoteke, pa ovi ne mogu da prođu (davaju dušu već bez leka), vrte se, pokušavaju “na šenk” da se provuku i ostvare svoje zakonom zagarantovano pravo da hemijom kupe zdravlje.

Jedan čiča uleće u kadar, pa staje kad vidi crvenu lampicu kamere, ali drugi, misleći da TV novinarka s mikrofonom i direktorka neobavezno ćaskaju o ljubavi i drugim demonima, zatrča se pravo u kamermana, poš’o čovek da podigne lek nesušni, ali Cuce odreagova levicom (aaa, lakirani nokti u kadru) tzv. uči-uke blokada (zna ko trenira karate) rukom prema centralnom delu tela korisnika RFZO usluga. Srećom, do kraja nije bilo sličnih zahvata, ni učitiranja, ni blokova, sve je proteklo mirno.

Ali, iskrsnu novi problem, ušni. Reporterka Cuce, po običaju, krenu u malo dužu odjavu, a pošto RTV doo čuo i kupio bežične mikrofone, od kojih je jedan bio na direktorkinom reveru, dok je Cuce mudro odjavljivala direktorka (koja više nije bila u kadru) odšeta negde ka unutrašnjosti apoteke, smejuljenje sa apotekarkama (“vide li kako prolaziv ljudi kroz kadar, lele, lele”), sve se čuje u programu, nadjačava snagom tonskog signala odjavu koju deklamuje Cuce, uključenje traje li traje, voda ne li vrije od Cucku (srećom direktorka nije otišla u klonju i pustila kazanče LIVE). Kamera snima sama, jer vidimo kako kroz kadar užurbano promiče snimatelj Bursa u pokušaju da pronađe direktorku apoteke i ugasi njen bežični mikrofon, te spreči dalji humorističko-farmaceutski program na medijskoj kući od ugleda koja slika političare s vlasti. Srećom sve je prošlo bez kazančeta. Vratite im stare mikrofone, one s onim žutim sunđerčićima što su ih grickali miši po RTV doo-u, molimo vas.

Ni tornik nije gluv na RTV doo-u, uleće brzo Čuka s par excellence televizičnim prilogom (pokrivenim u prologu fotkama) o predstojećem Dečjem festivalu u Vranju. Gledamo neke smrknute face sa nekog dosadnog sastanka, slušamo gomilu reči kojima se najavljuje na desetine događaja koji realno ne mogu ni da se održe za 48 sati, biće ovo, biće ono, biće sve škole (boi gava, boi gava)... Upadaju i živi kadrovi od pre par godina, Ivana negativ ripa s nekom decom na bini, ton čas preglasan, čas se jedva čuje, a milioni s računa budžeta ka podračunim RTV doo-a u Trezoru lete li lete… Montaža aljkava, kamera u padu, pa neki švenk bezveze. Umoran Čuka bio.

Ali, nadovezuje se odmah sledećim prilogom, izložba Hemijske škole. Kamera s ramena trese li trese, profa neki uleće s IT tonom, okićen mikrofonima, ali izgleda onaj RTV doo-ov ne radi ili nije uključen. Već kod narednog profe mikrofon proradio (aa, uključio ga Čukenzi), pričaju za neke obrazovne profile, dualni sistem obrazovanja, ali niko ne pohvali vizionarstvo gradonačelnika ko vetnjik Dare onomad. Čuka u odjavi poručuje “izložba je lepa” (kao i projekti RTV doo-a). Kokica! Da ne kažem pucka…

Opet ide neki reklamni džingl (sa žigom Tanjuga). I Predsednik. Govori o Vidovdanu i kilometrima izgrađenih autoputeva, izgradila se Srbija do neprepoznatljivosti (možda uža, ova naša kaska li kaska), neki naprednjaci za volanima kamiona i automobila dumaju o autoputu kao dvadeset osmom svetskom čudu. Kako smo samo uspeli da u 21. veku imamo autoputeve? Oni ponavljaju da su sigurni da će stići tamo gde su pošli. Opet upada Predsednikov glas - biće sve brže. Pa skače na temu Expo-a, ton nešto zeza, ali nema veze, poruka priloga je da se podiže Srbija, a klip od minut i pol se završava sprskom zastavom i predsednikovim potpisom. Bez barjaka.

U sredu 28. maja je u studiju Tamika open, ovog puta je u veselijem, cvetnom izdanju, ne mrzi nedelju zbog ponedeljka jer je već četvrtak i bliži se petak i 15 sati (tzv. doo lock-down). Upada u jedanaestominutnu priču sa lokalnim zaštitinikom građana. Navodi ga da priča o tome ko sve može da mu se javi sa problemima i zašto (vidite da bi u kancelariji ombudsmana voleli da to po mogućstvu bude što ređe, ako baš mora). Ko će da se bavi problemima građana, a i onako ih nema. Sve je top.

Tami izgovara rečenicu sa znakom upitnika, necenzurisanu - koje to probleme najčešće imaju građani? Ombudsman malo zbunjen, odugovlači, govori o nekim podelama (teorija), ali kaže na kraju da se građani najčešće pritužuju na privatne izvršitelje. Aaa, tu smo, ali dodaje i da za to nije nadležan zaštitnik građana, nego neko drugi - možda sam džizs.

Tamica insistira na proceduri (čekaj be izvršitelji daju za kampanju, misli se ombi), kako to sa pritužbama teče od početka do kraja, pominje mail-ove. Ona tri penzionera što gledaju RTV doo nevera, u stilu “šta je to emajl, da nije nešto vezano za posuđe”? I tako… Kad na kraju čujemo podatak o 41 pritužbi građana u Vranju za godinu dana (2024), jasno je zašto su kancelariju zaštitnika građana smestili u Brankovu (gde je i neka od mnogobrojnih policija) i zašto je ombudsmana u Vranju teže pronaći nego opštinski pečat.

Studio nakon priče o izvršiteljima kadi sveštenik Dejan, koji 24 minuta priča o Spasovdanu, a Tamica potom radi i prilog za Dnevnik za istim sagovornikom koji polivaju nekim kadrovima iz ere Tričkovića, ali ne ombudsmana, već ondašnjeg bivšeg prvog parlamentarca Vranja kojeg su naprednjaci iskoristili, pa ga izopštili iz lokalne vlasti. Nepotrebno prilog traje 3 minuta i 14 sekundi (verovatno u sklopu pumpanja… produkcije ne bi li se opravdale investicije vlasti u RTV doo).

Cuce ubedljivo najviše radi na RTV doo-u, iako je pred penzijom, javlja se opet sa terena, i to sa pijace kod Bujkovskog mosta. U kadru neki mini bager na prostoru pijace (neće valjda da krene na lokalnu TV Bastilju), kopa se neki rov (da nije počeo pijačni rat?), a onda Milica iz Komrada otkriva da rade nešto sa atmosferskom vodom koja pravi problem (dobar dan). Kaže, farbaće metalne konstrukcije (i glasače), biće behaton ploča, da se pjaca malo osavremeni, pominje sendvič ograde. Prilog tri minuta, otok sivih ćelija zaustavljen promenom kanala (što bi rekao jedan moj prijatelj - ne budem lenj i promenim kanal).

Najavljuje se i da će KK Panteri za vikend organizovati neke tri manifestacije, mini basket festival sa 1.300 dece, biće i Boža Maljković tu (bolje da su doveli Božu Marjanovića sa Ja Alexa protiv sam protiv NATO) da se deca ismeju ko ljudi; najavljuje Marjan Stanojković, trener i predsednik Pantera, da će jedna od vikend manifestacija biti posvećena Draganu Antiću Anti. E, to mi se sviđa, konačno jedna lepa vest. Tečo legendo, počivaj u miru!

Posle dužeg vremena opet pušćaju Predsednika, opet Tanjugov snimak (pretplaćen RTV doo, ima se), saopštava se za građane Vranja krucijalna vest da je jačanje odnosa sa SAD spoljnopolitički prioritet Srbije. Znači biće hotela umesto Generalštaba. Ajde, arlija rabota…

Posle svakodnevnih postova i milijardu tekstića o ex-ministru informisanja Dejanu u proteklom periodu, prostor na RTV doo-u polako dobija i novi minister Bratina. Kreće sa 48 sekundi. Kaže, sva su tri medijska zakona završena, znači tek smo ga naj…. Malo je tri, dodajte još neki.

Priča bratić Bratina da ne zna da li će se zakoni dopasti ljudima iz EU (ko da su to zakoni za njih), ali zna da su spremni za skupštinu. Garantuje da su svi zakoni dobri i poziva da mu bilo ko pokaže šta u zakonu ne valja. Bravo, svaka čast. Dobar prilog.

U četvrtak 29. maja dovode u Jutarnji Ljiljanu iz Doma zdravlja. Gostovala je skoro 22 minuta u okviru rubrike koju bismo kolokvijalno mogli da nazovemo Ništa ali logopedi. U to se sa terena javlja lutajuća reporterka Cuce i sa sagovornikom iz Dunava (nije ono čudo mu.o, Čortanovci) nego Dunav doo govori o bezbrižnom letovanju, uz paket te osiguravajuće kuće. Ide PR prilog.

Maša radi trominutni prilog o testiranju budućih đaka prvaka. Vuk škola je daleko, pa se tim povodom u studio dovodi Ivana, pedagoškinja. Koristan prilog, ali moglo je u školi i sa malo više sagovornika, roditelja, koji bi temu sagledali iz više uglova. Mogla je recimo anketa sa roditeljima, da oni postave pitanja, pa da pedagoškinja u emisiji odgovori. Ali, anketa, pre bi se samobičevali…

Sledi polutajni prilog o polutajnim izborima za savete mesnih zajednica. Idu neki stari kadrovi izborne komisije, pojavljuje se naravno potpredsednik lokalnog SNS-a, lokalni odbornik i narodni poslanik Goran (niđe u prilogu osećaja za drugu stranu, opozicije, niđe bilo kojih drugih političkih opcija, niđe nekih stručnjaka za izborne procese, raznih nevladinih opcija koje se bave pitanjima i problemima izbora svake vrste).

Puštaju Gorana da priča kao neku neutralnu priču i kako bi građani preko mesnih zajednica navodno mogli da ostvare svoja prava, a ustvari prepričava ono što je SNS proteklih godina radio kao neprikosnoveni vladar svake mesne zajednice u koje je infiltrirao svoje ljude da rade isključivo za interes stranke i 365/24 kampanju za neke dolazeće izbore. U prilogu se ne navodi da se većina predizbornih radnji za izbore u mesnim zajednicama sprovodi u poluilegali, što niko živ osim naprednjaka i njihovog članstva koje je izdrilovano kako da glasa i ne zna da ima nekih izbora. Na minut i po čekam da li će da se pojavi neki drugi poslanik iz Vranja ili bilo ko iz opozicije, ali nema pa nema.

Čujemo od Gogeta da ima 52 mesne zajednice, da će se glasati na 113 biračkih mesta, bira se više od 370 članova mesnih odbora (nema u prilogu informacija šta, gde, kad, kako). Goran čak sugeriše za koga da se glasa, navodeći da ti izbori trbe da budu “potvrda dobrog rada u prethodnom periodu”). Veselo... Utrčava Maja, direktoka Doma učenika i članica Gro SNS (zamalo opozicija, ali nema), tema je ista, poziva sve građane da glasaju, kaže da je važnost ovih izbora velika.

Ide potom minut i po priloga o koncertu gradskih horova u pozorištu. A onda petominutni prilog o poseti Gabrijele, direktorke Kancelarije za dualno obrazovanje (ima li ga Radenko). Ređaju se kadrovi, neki trening centar u izgradnji, u prvom kadru su gošća iz Begiša i gradončelnik, s njima neki sa šlemovima sa svetlećim prslucima. Čujemo da je svrha da deca po završenoj srednjoj školi i tom dualnom sistemu odmah nađu posao (znači ništa fakultet, šta će nam to i onako samo hoće da štrajkuju, hodaju i voze bicikle).

Gabi zadovoljna dinamikom, kaže reporter Dejan, i dodala da će to biti centar druženja mladih ljudi, centar dokvalifikacije i prekvalifikacije. Na delu će biti neformalno obrazovanje, baza za sve.

Gabi potom došla i u salu skupćine grada, ukompirili se zvani i nezvani, u prvom redu većnik Dare u sakočetu i sa frizurom, tu prosvetni krem, deca, učenici. Obraća im se Gabi, ovi slušaju, prozevaju se, kad će kraj… Idu potom izjave snimljene pre skupa u sali, neki direktor škole, pa neka deca pričaju kako im se više sviđa praksa nego teorija, ide onda Slaćka direktorka iz vranjske Banje (SNS). Zbog Gabi napravljena i specijalna emisija pod odomaćenim nazivom Reč više, pričala pola sata sa Tami. A između voditeljke i gošće onaj astal u obliku ključa za biciklu. Vožnja može da počne…

Šta zaključiti (ne ono zaključavanje danas u 15h), nego zaključak?

Pa, vidi se da trudbenici RTV doo-a obitavaju u začaranom krugu dvojke.

Jutarnji, šetalište, Apoteka, Galerija, pozorište, zgrada gradske uprave, to je ta zamišljena tramvajska linija.

I eventualno do Slobodne zone, ako se nađe prevoz (eno nive na parkingu).

To je praktično jedan sektor koji se održava pod samokontrolom, kao izbori za mesne zajednice.

U prilozima su i dalje samo ljudi iz vlasti. A, kako drugačije sa tolikim novcima.

Sve ovo što ste čuli bilo je na sva četiri medija čiji je osnivač i izdavač RTV doo (glumci su bili isti, nema novozaposlenih).

Moglo je i sve na jednom.

Do čitanja...

(Nastaviće se)