Šta nam rade medijski milijunaši (II): Vranjska plus doo - mlađi bata RTV doo-a

Vranjska plus doo, lokalna medijska kuća sa regionalnom frekvencijom u Vranju, sastoji od televizije i dva portala www.vranjskaplustv.rs i Internet portal Važno je (ajde, zdravlje, od sledeće godine i radio da osnujete i još par portala).

Vaspostavljena je od naprednjaka 2014. godine, ali uprkos tome vazda je na lokalnom, ali i republičkim konkursima zakinuta za novce u odnosu na Radio televiziju Vranje doo (sa svoja četiri medija).

Ljudima sa Vranjske plus doo izgleda teško pada status mlađeg brata u odnosu na RTV doo, kompetitivni su i uporno se trude da svojim programom pokažu da su bolji od starijeg brudera, uspevajući u tome, zavisi kako se gleda (što i nije posebno teško).

Ipak, i njen, kao i program po tehničkom vizionarstvu negde u sedamdesetim godinama prošlog veka zaglavljene RTV doo, isključivo je okrenut izveštavanju o partiji na vlasti i u korist vladajuće politike; na bilo šta protiv ne sme da se pomisli, a kamoli uradi (ko se toga nije držao, snosio je i snosiće posledice).

Objektivni sadržaji, takođe, nepoželjni se u ovom gradu, jer vode ka ovih godina ne tako omiljenoj istini.

Kad su u pitanju deca i uspesi, mora da se provuče da je tu makar malo zaslužan grad, čitaj vlast.

Krajem prošle sedmice naš monitoring lokalnih medijskih milijunaša posvetili smo RTV Vranje doo, a sada je red na baticu - Vranjsku plus doo.

Prethodni vikend, koji za njih i nije bio vikend već tzv. svenarodni sabor u Nišu, ipak nije podigao toliku tarapanu poput one na suparničkoj RTV doo, čija se prepopularna novinarka Tami muški žrtvovala poturajući po Vranju i Nišu mikrofon pred svakog poznatog funkcionera SNS-a na koga je nabasala. Bratić je bio svedeniji, pozdravljamo...

Imajući u vidu da je vrsni poznavalac medija i diša Vranjske plus doo Marijan Stošić Drška iz Vranjske Banje, normalno da njihovo izveštavanje počelo upravo iz tog propalog turističkog bisera, celog u kontradiktornostima. Propraćen je polazak naprednjaka za Niš iz tog mesta sa nekoliko izjava funkcionera i penzionera koji su, eto, ni krivi ni dužni morali da odgovaraju na verovatno dugo osmišljavano, ali retoričko pitanje novinarke - zbog čega danas idete za Niš?

Ređale su se potom tog sudnjeg dana na Fejsbuk stranici Vranjske plus doo i You tube kanalu izjave gradonačelnika Vranja, predsednice skupštine, ministra Batice Gašića, predsednika opština iz Pčinjskog okruga, koji su se malobrojnim ali upornim gledaocima u vidu užeg rukovodstva SNS-a (koje voli da se slika) obraćali sa ulica Niša (aaa, cvrc, pa neće samo Tamica sa RTV doo-a).

U odnosu na starijeg brata, Vranjska plus je u svom programu imala i izjavu Aleksandra Šešelja, sina čuvenog Voje Vojvode.

Da se malo razlikuju, a i koreni su koreni...

Sa predsednikovog obraćanja u Nišu, izvukli su 3 minuta i 52 sekunde onog dela gde pominje “siledžije na ulicama”, koje će da “odgovaraju”, potom saopštava da ih voli (ove što prisustvuju), pa pominje Brisel i pregovore sa Albancima” i kako se na svim tim mestima po Evropi gde vodi teške pregovore seti ljubavi koju mu pružaju prisutni na ovom skupu, e onda mu je lakše.

Na kraju snimka je onaj deo gde predsednik hvata “barjak slobode” i maše s njim govoreći živelo ovo, živelo ono i do konačne pobede. Zna urednik da odabere…

Ostatak vikenda odmarali su kao i RTV doo (po javnosektorskom modelu) u vranjskom stilu - zašto za mnogo pare da radim kad mogu za mnogo pare da legam.

Od ponedeljka su krenuli udarnički s vremenskom prognozom, gde ide neka solidna grafika; za RTV doo su u tehničkom smislu CNN), a voditeljka/meteorološkinja se ne vidi, ali čita tekst saopštavajući nam da će vreme biti nekakvo, na kraju krajeva nebitno je, može da bude i onakvo kako vlast kaže.

Nikad, poput RTV-a, ne konsultuju ljude iz lokalne meteorološke stanice, iako je valjda imamo (nekad ih uključivali svako malo, Dragiša itd), a u okviru vremenske prognoze ne otkrivaju “službenu tajnu” - podatke o kvalitetu vazduha, koji su prema izveštaju vranjskog ZZJZ u tom periodu bili kritični.

Uradili su u ponedeljak i troipominutni izveštaj sa sednice Gradskog veća, gde se ređaju kadrovi sa sednice i konferencije za medije.

Novinarka se nije pretrgla od posla sa tridesetak sekundi off-a, dok je oko tri minuta izjava gradske većnice Danijele Milosavljević (trudi se žena zaista, kao i uvek, da pojasni neke od odluka, ma kakve da su). Nema međutim u programu nikakve analize usvojenog, ne učestvuju u prilogu sagovornici koji bi možda imali neko drugačije mišljenje, nema struke za određene oblasti koje se pominju; razumljivo pošto je reč o stranačkoj televiziji SNS nema ni opozicije, sve u skladu sa pre desetak i više godina uspostavljenom TV politikom nove normalnosti).

Otprilike isto toliko trajao je i TV prilog o Vranjskom sportskom letu, pokriven arhivskim snimcima (što Vranjska plus naznačava), ali je tu i izjava gradskog većnika za sport dr Nenada Đorđevića Nešija (doduše ne sa terena, već se ide linijom manjeg otpora i koristi šablon RTV doo - otprilike svi sagovornici koji nam trebaju za priloge dovedemo ih u jutarnji program, i onda to kasnije koristimo u prilozima kao njihove izjave). Pušta se u prilogu deo Nešijeve priče gde govori kako su seoski turniri lepe prilike za druženje, da ljudi u tim prigodama vole da popiju piće, pojedu nešto (mogao je i neki drugi urednički izbor za izjavu).

Razmera je slična kao i u prethodno analiziranom prilogu (novinarkin uvod od desetak, petnaest sekundi, pa Neši priča o druženju i sportu na selu jedno tri minuta, pa desetak sekundi novinarkin off za kraj priloga u kojem se opet prepriča nešto što je Neši rekao.

Nemaju za sagovornike ljude sa sela, nema vox populi-ja (ne znamo da li stvarno kad su sportski turniri vole da sunu iz čokanjčeta i da okreću ja’njad), nema sportista ni rekreativaca iz sela ni zaselaka, nema nekih drugačijih predloga... Ide ta kolotečina višegodišnja, bez ikakve želje da se nešto u novinarskom radu menja ili proba nešto novo, drugačije.

Naravno, dovode se kao i na RTV-u u jutarnji program (što se kasnije iskorišćava i za priloge za TV Dnevnik) deca koja ostvaruju istorijske uspehe za sebe i svoje škole. To se ne propušta, jer je pogodno da se uspesima naše budućnosti kao cvećkama zakite iza uvceta lokalni valstodršci kad god je to moguće, da ih pripišu sebi i gradu, svom sluhu i vizionarstvu; to je taj delić dečje slave kojim samozadovojno terciraju svojoj već velikoj moći uz pomoć vlastitih medija.

Iako je iz priloga očigledno da je reč isključivo o ličnim talentima, radu, odricanju i uspesima učenika, roditelja i nastavnika, kao rezultatu entuzijazma kojeg niko nije zahtevao, ni finansirao osim njih samih.

Naravno, upadljivo se ne izveštava kada slične uspehe naprave učenici koji dolaze iz škola u kojima su nastavnici, u vreme studentskih protesta, makar malo bili u tzv. zakonskom štrajku - Gimnazije Bora Stanković i OŠ Jovan Jovanović Zmaj (tu ponekad, ali gimnazija je trenutno zabranjeni grad) i nikako, nikako, nikako ukoliko je reč o detetu čiji su roditelji učestvovali u protestima u Vranju, o čemu našu redakciju roditelji razočarano obaveštavaju.

Morala je u ponedeljak da se pokrene ekipa TV Vranjske plus i izađe na teren da bi snimili događaj u Vukovoj školi, gde je priređena mala svečanost za đake koji su na sportskim takmičenjima ostvarili veliki uspeh. Na terenu su za potrebe tog priloga, nešto dužeg od tri minuta, snimili i izjave nastavnika i direktorke škole.

Utorak 20. maj počeo je takođe vremenskom prognozom, onda je u studio Jutarnjeg programa bez pravog povoda doveden većnik za obrazovanje i informisanje Darko Dare Radenković (dvanaest minuta tematskog kolaža, malo o ovome, malo o onome). Novokomponovani većnik na izostanak konkretnih pitanja inicirao je teme… Pažljivkova smotra (koju je većnik nazivao spektaklom), akcija Na maturu bez automobila, potom je na red došlo obrazovanje u okviru koje je većnik pomenuo da broj đaka manji za oko 25 u odnosu na prošlu godinu u vezi sa popunom odeljenja u srednjim školama, ali je odmah kompenzirao konstatacijom da su direktori škola (većina je iz SNS) i nastavnici profesionalci (pa nisu valjda amateri, nije obrazovanje KUD).

Voditeljka je konačno nametnula temu, i to sajma obrazovanja, a većnik spremno odgovorio da je u vezi s tim gradonačelnik Vranja “vizionar”, referišući se na tzv. dualno obrazovanje, kao da je to patent lokalne vlasti a ne civilizacijska tekovina (pritom ne nudeći podatke i konkretne prednosti i rezultate takvog sistema obrazovanja u lokalnoj praksi). Pominjao je start-ap centar, slobodnu zonu, akcioni plan i nedavno usvojenu strategiju obrazovanja, kaže većnik Radenko to će da nam reši sve probleme (zaboli glava čoveka).

Voditeljka ne pita kako, gde, kad, za koga i u kojoj meri, već konstatuje da grad Vranje mnogo ulaže u mlade ljude, a većnik se nadovezuje pričom o slučaju digitalnog nasilja u jednoj školi i obećava da će se raditi (ne kaže kako, niti ga ko pita) da se to ubuduće spreči.

Rale je na kraju obećao kvalitetnije obrazovanje u školama (kako, s čime, ko i na koji način garantuje), iako je iz svega već rečenog trebalo da zaključimo da je već kvalitetno i da mu ništa ne nedostaje.

Na koncu konca je pokazao i da mu je politika ispred struke, poručujući đacima (kojim) da ne dozvoljavaju da ih zavedu političari), a voditeljka ne pita misli li na sebe i na koje političare cilja, ni na koje đake, u kojoj školi, ni kad su to zavedeni i da li su razvedeni). Poučno, poučno novinarstvo… Doduše, dosta skupo.

I novinarka/voditeljka na kraju opet ne pita, već konstatuje da grad Vranje dobre đake i studente uvek nagradi, a Dare vizionarski uzvraća sa biciklima i kacigama koje će đaci generacije dobiti i ove godine (podrška, nema šta). A, nagrade najboljim studentima, eee zaboravio Darkić. Biće ribanja...

Ovo gostovanje iskorišćeno je da se uradi prilog za Dnevnik, u kome se potencira podatak da trećinu budžeta grad Vranje izdvaja na obrazovanje, pa kad mora, na šta bi drugo (manje verovatno ne može, jer to je optimum, ima pa ima toliko škola). A gledaoci bi voleli da znaju koliko izdavaja za kulturu ili informisanje, čisto da uporede...

Izlgleda da je to bila stranačka instrukcija, pa se poput RTV doo i Vranjska plus bavila novoformiranim košarkaškim klubom SD Vranje 1093 (napravljen prilog za TV Dnevnik po već poznatom receptu gostovanja u jutarnjem programu).

Prati se Maj mesec muzike (to su naši ljudi), znatno kvalitetniji prilog o koncertu pijaniste iz Vranja nego na RTV doo-u), ali je u prilogu izjava sagovornika potpuno ista na oba suparnička medija, koje po pravilu na terenu mrzi da budu kreativni i uzimaju izjave posebno (ko će da se sprema za prilog, da nešto pita), pa prilikom intervjuisanja batiki rade po sistemu pitaj bilo šta i daj šta daš).

Pošto računaju i na hanske pare (sa medijskog konkursa) sa Vranjske plus doo su u TV programu emitovali prilog o rekonstrukciji regionalnog puta Vladičin Han - Surdulica. Svaka čast, otišli na teren u Vladički 'An, dao izjavu predsednik opštine Goran Mladenović, emitovali su tog dana i neki Tanjugov prilog o statistici saobraćajnih nezgoda u Srbiji, bez sagovornika sa lokala koji bi to prokomentarisao i komparirao nacionalnu statistiku sa lokalnom (?) Što bi se i trudili kad ne moraju da zarade, daje grad za projekte, daju javna preduzeća, daju svi živo, ko sme da odbije stranku.

Išlo i saopštenje lokalnog SNS-a, kao i kod starijeg bate RTV doo, koji poručuje da snažno podržava verbalni protest predsednika Srbije (ne sećam se više protiv čega), gostovala je skoro trinaest minuta u jutarnjem direktorka Doma učenika, očito bez povoda jer razgovor počinje pitanje voditeljke - šta je trenutno aktuelno u Domu učenika?

Gostovale su i devojčice iz Zmajeve škole (može ponekad, vlast zaslužna) koje su postigle uspeh na Danima ćirilice (o čemu su se obavestili iz drugih medija, koji su to javili na vreme), ali bez jedne učenice iz druge vranjske škole koja je osvojila prvo mesto. Ne može ona na TV, majka joj ide ne proteste. U jutarnjem su gostovali i đaci Medicinske škole koji su ostvarili neki uspeh na nekom međunarodnom konkursu, i naravno đaci iz Korbevca sa već legendarnom ekskurzijom do Turske (oni su se obreli i u studiju starijeg bate, isto u jutarnjem).

Imali su prilog iz crkvene porte Sabornog hrama Svete Trojice o tome kako Vranjanci obeležavaju letnjeg Svetog Nikolu. U prilogu je anketa, konačno govori narod, ali sve neki fini ljudi, svi zadovoljni, ništa ne bi menjali... Mogu te apolitične, a pogotovo verske teme bez problema (možda mitropolit predloži i nekog iz Vranjske plus doo, a ne samo Zuju za godišnju gradsku nagradu). U vezi sa ovom temom obavljen je i prilog da su vranjski bajkeri (koji, ima više frakcija?) zaslavili tu krsnu slavu (čak tri i po minuta priloga, očito je manjkala produkcija tog dana).

Tu je i prilog o stručnom skupu nastavnika u Vranju pod konkretnim nazivom Primeri dobre prakse, o radu sa učenicima migrantima. Malo terena nije na odmet, govore nastavnici, učitelji itd. Iako se to u kadrovima vidi, neophodno je bilo pomenuti koji su lokalni funkcioneri prisustvovali skupu.

Petnaest minuta su u petak gostovali omladinci KMF Vranje koji su postali prvaci Srbije (to je bilo za vikend, mogli su da gostuju i u ponedeljak), a onda i prilog sa ministrom Darkom Glišićem, čiji je boravak u Surdulici iskorišćen da se lokalna javnost informiše o tome dokle se stiglo sa namerom rekonstruisanja Dositejeve škole u Vranju.

Kaže Glišić u prilogu da “ide škola” i “da se ne sekiraju veliki dušebrićnici koji u životu ništa nisu uradili”. Možda krenu "već tokom leta" da rade školu, čuje zainteresovano gledališče televizije Vranjska plus doo-a. Potencira se deo Glišine izjave gde on dodaje da se toliko radi da jug Srbije “više ne može da se prepozna”. U to ne sumnjamo.

Imali su u petak maturante gimnazije kako igraju na fontani u centru poslednjeg dana škole, ali im nisu dali priliku da nešto kažu (ipak su bili u blokadi nastave mesecima, da se ne preteruje, naljutiće se čika odozgo na mlađeg batu).

Bio je i prilog iz Reljana, o nekoj crkvi, ima ikone, freske, ali nema puta…

Neki mlad pop priča o istorijatu crkve, kuburi malo s podacima, ali nema veze… Suština priloga je da se “uredi put do crkve” (ko ima para više od eparhije da pomogne neka se javi). Na kraju priloga je disklejmer da je reč o projektu u okviru konkursa Ministarstva informisanja (aaa, radi se nešto po medijskim projektima, svaka čast, ne vidosmo to nigde kod starijeg bate).

Da začini prethodnu sedmicu u nedelju je Vranjska plus na svojoj televiziji emitovala emsiju od pedesetak minuta o osvećenju simbola pravoslavlja u Hramu Svetog kralja Milutina u seli Žitorađe u hanskoj opštini. Neki popovi pevaju, posvađali se sa sluhom odavno, uši otpadaju. Eh, nema na kraju disklejmera, znači nije projekat. Šteta…

Šta zaključiti…

Pa, ista priča kao kod batice.

Drži se jedna strana, svi ostali koji su od vlasti označeni kao izdajnici države i strani plaćenici (što će reći struka, opozicija, a sve su omraženiji oni koji objektivno gledaju na stvari) svi oni ne mogu u TV program i na portale Vranjske plus doo.

Gledali smo i ta dva portala (onaj original ima nešto što liči na pištaljku u logou, je l' to neko minira stvar iznutra) objavljuju sve isto kao televizija (ali na medijskim konkursima kliču “mi smo različite medijske kuće, hoćemo pare za svaku posebno”).

E, a ovaj portal Vranjske plus doo pod krucijalnim nazivom Važno je malo kuburi s vestima (jedna do dve dnevno), održavaju ga na aparatima... Jer, medijski konkursi (ove godine iz budžeta Vranja klopaju 10.000 evra para poreskih obveznika).

I portal vranjskaplustv.rs (to je drugi) još oko 6.800 evrića.

Da dodamo i da je televizija dobila rekordne 102.000 evra samo za jedan projekat, i to posvećen penzionerima.

Sa zdravlje da ih popiju, kao oni u nekom neimenovanom selu iz jednog od priloga s početka priče.

Preteći će valjda i za jaganjce...

(nastaviće se)