Vranje - Ako bi nas neko pitao da opišemo proteklih 2.190 dana, odgovorili bismo mu da to nisu bile ni godine duge, a ni godine tuge. Btw, ne slušamo Brenu… Ali, da su bile lude, bile su, jer takva je inače sudbina medija u ovim vremenima iskušenja svake vrste u Srbiji. Da se ne žalimo, ludilo je nama ovde postalo kao dobar dan i bukvalno je svaki trenutak našeg rada i postojanja ometan gomilom pobočnih nelogičnosti i budalaština. Ali, navikne se novinar. A i čovek.
Ako pogledamo unazad, uočavamo za ovih šest godina dve dimenzije našeg posla, ništa posebno što i inače nije imanentno medijima. Najpre je tu ono što čitaocima nudimo svaki dan – naše vesti, izveštaji, članci, fotografije, video materijali, sve ono što danas čini jedan informativni portal ili bi trebalo da ga čini. Drugi deo istorije tiče se života i sudbina nas iz redakcije i naših saradnika koji su dosad gradili ovaj portal. Gde jedna od ove dve dimenzije završava, a gde počinje druga, teško je ustanoviti. Jer, koliko smo svi mi oblikovali ovaj portal, toliko je i on uticao na svakog od nas, i na naše živote.
Kada smo se osvrtali na ranije godišnjice, konstatovali smo kako su mnogi smatrali da je osnivanje ovog medija na današnji dan pre šest godina bio samo dobar pokušaj. Pa, ni mi sami nismo znali šta nosi dan, šta nosi noć i koliko će sve trajati, da li je efemerno ili ne. Važno je bilo da krenemo, preveslamo prvu godinu, a posle kako bude. Ispostavilo se da je plovidba potrajala. Da ne prizivamo loš vetar.
Nismo na početku živeli u zabludi, niti sebi nametali teret nekakve pionirske uloge, ali se ispostavilo da smo je u nekim segmentima ovog našeg posla imali. I drago nam je da su mnogi lokalni portali stidljivo, ali oberučke prihvatili neke inovativne modele rada koje je naša mala redakcija na ovom prostoru osmislila i iznela na površinu, nudeći ih čitaocima kao neke nekonvencionalne sadržaje, pre svega u tehničkom domenu, a koji nepobitno predstavljaju iskorak u medijskom izveštavanju i obogaćuju medijsku scenu. Ponosimo se time što su ih konkurenti iskoristili, što bi se reklo rogobatnim rečnikom civilnog sektora - kao primere dobre prakse.
Tokom ovih šest godina trudili smo se da izveštavamo istinito i profesionalno, da u svaki naš sadržaj učitamo maksimum ljudskog, novinarskog, fotoreporterskog i snimateljskog umeća, ali i tehničkog potencijala. I da uvek poštujemo novinarska pravila. Ako je bilo trenutaka u kojima nam to nije pošlo za rukom, razlog su nedovoljno proverene informacije, brzopletost zbog novinarskih rokova, ljudska nepažnja ili nešto četvrto. Svakako ne predumišljaj, loša namera, ne daj bože težnja ka senzacionalizmu, očajnička borba za svaki klik, ništa tome slično.
Znači nam mnogo što smo u ovoj šestoj godini, sa lokalnim partnerom, napravili korak dalje, što smo pokrenuli zajedničku nezavisnu produkciju Kontekst, u okviru koje, osim uobičajenih novinarskih tema, organizujemo TV debate, kojih godinama na prostoru juga Srbije nije bilo. U dijalogu pred TV auditorijumom sada učestvuju svi, opozicija, ali i vlast, čije je zajedničko prisustvo u nekoj TV emisiji ovde doskora bilo nezamislivo.
Ne želimo ni da sebe nazivamo nezavisnim medijem (kažu pametniji od nas da to ne postoji), ali smo svakako sačuvali slobodu i neutralnost. Sloboda nam je mnogo važna. Kao i interes javnosti, borba za opšte dobro, životnu sredinu, toleranciju, dijalog, slobodu izražavanja, ravnopravnost, demokratiju… Nema te materijalne vrednosti zbog koje bismo odustali od ovih principa i daljeg bavljenja ovim poslom na naš način. Zbog koje bismo se povukli iz borbe protiv naslja, nacionalizma, kršenja ljudskih prava, govora mržnje i mržnje uopšte, autoritarnosti, partokratije, kriminala, primitivizma, nepodopština svake vrste.
U skladu sa ovom ambivalentnosti, na jednoj su strani poštovaoci našeg rada, dobronamerne kolege, oni koji sa nama dele iste vrednosti, a na drugoj klevete iz nemoći - da smo nečiji plaćenici, da smo porobljeni ili bliski ovome ili onome. Sve je to normalno (u Srbiji), što bi rek‘o Muta Nikolić. Tako doživljavamo tzv. novu nenormalnost, koja je već dobrano u pubertetu.
Cena profesionalne afirmacije našeg medija i nas samih je visoka – imali smo privođenja, saslušanja članova redakcije u policiji, pokušaje policije da nam se zabrani izveštavanje sa pojedinih događaja, susreli se sa SLAPP tužbama, iskusili policijsku brutalnost prema novinarima, sudili se s policajcima i Millennium team-om, dobijali dobronamerne savete od policajaca da se manemo ćorava posla, da nam je glava u torbi, različite pritiske i stupidna etiketiranje iz političkog establišmenta tipa Kurtijevi plaćenici bla, bla, bla.
Zbog našeg profesionalnog stava i slobode, od onih koji je nemaju trpimo mi sami i naše porodice, naše zdravlje, materijalna sigurnost. Pa, i to je valjda normalno. Nećemo da kukamo, ni da pevamo, već ćemo da teramo dalje onako kako smatramo da treba, držeći se zacrtanog kursa, kodeksa novinara i kućnog vaspitanja. U tome i jeste gvint u vezi sa celom našom pričom.
Zahvaljujemo se svim čitaocima koji nam se javljaju sa pohvalama, ali i onima koji nas kritikuju i iz nas izvlače dodatne napore kako bismo bili bolji i precizniji.
Hvala svim prijateljima redakcije, saradnicima, dopisnicima.
I, posebno, oglašivačima koji prepoznaju potencijal i važnost postojanja medija poput našeg.
Na kraju, bez vas, naših vernih čitalaca, ni ova šesta godišnjica Vranje News-a sigurno ne bi bila tako važna.
S poštovanjem
redakcija Vranje News
