Aleksandra Pravdić

Tekst je izvorno objavljen na otvorenavratapravosudja.rs Ugovor o zakupu stvari regulisan je Zakonom o obligacionim odnosima i definiše se kao ugovor kod kojeg se jedna strana - zakupodavac obavezuje da preda određenu stvar drugoj strani - zakupcu na upotrebu, a zakupac se obavezuje da mu za to plaća određenu zakupninu i da stvar vrati po isteku ugovora. Međutim, zakupi pojedinih stvari mogu biti regulisani i drugim zakonima koji dopunjuju odredbe Zakona o obligacionim odnosima ili određena pitanja drugačije regulišu. U tom slučaju, ti zakoni imaju prednost u primeni, što znači da će...

Tekst je izvorno objavljen na otvorenavratapravosudja.rs Zajednička svojina Zajednička svojina bi se mogla definisati kao pravo svojine dva ili više lica (zajedničara) na istoj stvari, ali tako da njihovi udeli nisu određeni, ali su odredivi. To znači da pravo svojine na stvari imaju svi zajedničari kao celina, s tim da su njihovi udeli u pravu svojine neodređeni. Stoga su u katastru nepokretnosti kao vlasnici upisani svi zajedničari sa naznakom da se radi o zajedničkoj svojini u udelu 1/1.  Upravo je to glavna razlika u odnosu na susvojinu koja predstavlja svojinu dva ili više...

Tekst je izvorno objavljen na otvorenavratapravosudja.rs Testament proizvodi pravno dejstvo ukoliko je punovažan. To znači da ga je sačinilo lice sposobno za rasuđivanje, starije od 15 godina života, slobodno izražavajući svoju volju u nekom od oblika koji su propisani zakonom, pri čemu sama sadržina testamenta nije protivna prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima. U suprotnom, testament je nevažeći. žRazloge za nevažnost testamenta Zakon o nasleđivanju deli u dve kategorije - razloge za ništavost i razloge za rušljivost. U zavisnosti od konkretnog razloga, razlikuju se...

Tekst je izvorno objavljen na otvorenavratapravosudja.rs U našem pravu postoje dva osnova za nasleđivanje: testament i zakon. Ukoliko je preminuli iza sebe ostavio testament koji ispunjava sve zakonom propisane uslove, njegova imovina će biti raspodeljena shodno njegovoj poslednjoj volji - testamentalnim naslednicima. Ukoliko testamenta nema ili isti ne ispunjava uslove kako bi proizveo pravno dejstvo, imovina će biti raspodeljena zakonskim naslednicima na osnovu zakonskih pravila kojima se potencijalni naslednici svrstavaju u nasledne redove, uz određivanje udela u imovini koji će im...

Tekst je izvorno objavljen na otvorenavratapravosudja.rs Naše pravo poznaje ugovore naslednog prava koji su regulisani Zakonom o nasleđivanju. To su ugovor o doživotnom izdržavanju i ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života. Drugi naslednopravni ugovori – poput ugovora kojima se neko obavezuje da nekome ostavi svoju imovinu u nasleđe ili se unapred odriče naslednog prava, zabranjeni su u domaćem pravu. Jedna od najbitnijih karakteristika ova dva ugovora jeste da imovina koja je njihov predmet ne ulazi u zaostavštinu lica koje na ovaj način njome raspolaže. To rezultira time da...

Tekst je izvorno objavljen na otvorenavratapravosudja.rs. Disciplinska odgovornost zaposlenog predstavlja odgovornost za skrivljenu povredu radne obaveze, odnosno nepoštovanje radne discipline predviđene zakonom, opštim aktom (pravilnikom o radu/kolektivnim ugovorom), kao i ugovorom o radu, a za koju poslodavac može izreći zakonom predviđenu disciplinsku sankciju. Dakle, razlozi za disciplinsku odgovornost zaposlenog su isti razlozi kao i za otkaz ugovora o radu od strane poslodavca - povreda radne obaveze i nepoštovanje radne discipline. Međutim, disciplinska odgovornost će...