Živojin Rakočević

Tekst je izvorno objavljen u dnevnom listu Politika Šta je u podeljenim i odvojenim nacionalnim, verskim i ideološkim svetovima svih ovih decenija na Кosovu i Metohiji imalo trunku iskrenosti? Gde se mogla čuti jednostavna ljudska prirodna i preko potrebna poruka da se obratiš drugima? Кako se, makar, jednog jedinog dana mogla osetiti želja da je neko nekome poželeo: sreću, mir, blagostanje – pa čak i ljubav? „Srećan Vaskrs, Srećan Božić”, obraćale su se – na prvom mestu – pravoslavnim Srbima različite institucije, a i pojedinci ovih decenija na Кosovu. „Sretan Uskrs”, ponavljalo se...