Gospodar u Vranju, poslušnik u Leskovcu

Jedan SNS političar iz Vranja dugo će, po vlastitom poniženju pred mnogo ljudi koji navodno imaju isto mišljenje, pamtiti sastanak u Leskovcu, održan sa svim značajnim faktorima iz nomenklature SNS-a u dva okruga na početku Vučićeve vikend-posete jugu.

Preslišavajući "skvadru", kada je taj Vranjanac došao na red (zvaćemo ga "Brzi"), Vučić je u jednom momentu "poludeo" na njegovo izlaganje i počeo da urla: "Nisi sposoban da napraviš jednu ulicu, ako ne znaš idi radi ono što znaš". Na pokušaj vađenja, bivši član šešeljeve Centralne otadžbinske uprave prebacio je "na rafalno": "Vi ste Zdravstveni centar sa najneljubaznijim osobljem u Srbiji" i nastavio da "šara po volji".

Da li je ovo posledica pokretanja platforme "Ko si bre ti" ili je Vučić nervozan zbog rezultata istraživanja pred najavljene izbore, nije poznato.

Tek, dok su "primači" salvi besa i uvreda isfrustriranog Druga Člana gledali u pod i razmišljali o grčkim plažama koje ovog leta uzaludno čekaju na njih, član SNS-a koji se o svemu u ovoj državi pita je, takođe, javno ponizio više lokalnih visokih funkcionera njegove partije, opština i gradova, govoreći im da su se prevarili "ako misle da je glup", da zna da "oni njega ne vole", kako vidi da "misle da je lud" i da mu je savršeno jasno da "jedva čekaju da mu vide leđa" kad im dođe u vizitu na jug.

I, svi ćute - a šta bi drugo ljudi bez dostojanstva i samopoštovanja.

Slika je prilično groteskna - oni koji godinama grade političku karijeru na bespogovornoj lojalnosti, sada sede pred čovekom kome duguju funkcije i ćute.

Pogledi u pod, tišina, možda poneki nervozni osmeh. Niko ne pita šta se zapravo dogodilo sa sistemom kojim upravljaju, jer u tom trenutku nije važno šta misle građani.

Važno je šta misli Vučić.

Još je zanimljivija njegova poruka - ono "glup", "ne volite me" i "jedva čekate da mi vidite leđa".

U toj rečenici možda se najbolje vidi priroda odnosa između centrale i lokalnih naprednjačkih struktura.

To nije odnos sloge i političkog savezništva, nije dakle ni u skladu sa sloganima vladajuće partije pred izbore (Srbija jedna porodica, Ujedinjena Srbija i slične naprednjačke obmane), već odnos zavisnosti.

Lokalni funkcioner, dakle, može imati titulu, kabinet, sekretaricu, tašnu, mašnu, službeni automobil i partijsku funkciju, ali na sastanku sa Vođom sve se to istopi kao delić leda na 40 stepeni, u par sekundi.

Mi posmatrači gledamo ponižavajuće scene zbog kojih tuđi sram "jede" i najljuće političke protivnike -  da sistem, koji je godinama građen na principu lične lojalnosti, nužno proizvodi strah od onoga kome se lojalnost duguje.

Takav odnos nije ostao u onoj prostoriji u Leskovcu.

On se prelio na gradove, opštine, javna preduzeća, bolnice i institucije.

Kada funkcioner više razmišlja o tome da li će zadovoljiti šefa, nego o tome da li je građanin zadovoljan, javni interes je sporedna stavka.

Moramo li u tom brlogu da živimo sa vama takvima?

Aj što ne umete, ne želite ili vas mrzi da radite to što se od vas očekuje, nego nemate ni dostojanstvo.

Da ga imate, ne biste ovoliko brukali naš grad i Vranjance i ne bi vam se izdirao neko ko nikad u svom životu nije imao neki posao u kome bi mogao da nam pokaže da li je sposobniji od vas.

(Autor je urednik portala Vranje news)

Foto Vranje news