Naduvani nominalni BDP vlast koristi u propagandne svrhe

Tekst je inicijalno objavljen na portalu nedeljnika Radar

Na moj tekst Umesto da skače, balkanski tigar tapka u mestu, reagovalo je Ministarstvo finansija (MF). Prošli put je to učinio lično ministar finansija Siniša Mali, rekao bih, uz pomoć veštačke inteligencije. Posledično se, u metodološkoj diskusiji i zapetljao. Sada odgovara Ministarstvo u bezličnoj formi. Elementarni je red da se pisac teksta potpiše. Osim što nije pristojno ne potpisati se i kukavički je.

Reagovanje je poslato na mejl Radara 9. aprila, što će reći istog dana kada je i tekst izašao. Ne lezi vraže, ne upozoravaju naši stariji uludo da ono što je brzo, obično bude i kuso. Na samom početku, MF navodi da su podaci tačni, ali da sam ih interpretirao pogrešno: „Tekst sadrži ozbiljne metodološke i interpretativne propuste koji ukazuju na nerazumevanje savremenog sistema nacionalnih računa i osnovnih ekonomskih koncepata.“

Šest nespornih činjenica

Opet, u svom reagovanju MF ne osporava šest činjenica. Prvu, da je realni BDP Srbije na nivou nešto iznad četvrtine proseka Evropske unije i ovaj udeo se u periodu od 2012. do 2025. prosečno godišnje uvećavao za oko dva odsto.

Drugu, da se u istom periodu povećao udeo prosečnih srpskih cena u prosečnim cenama EU takođe po stopi od oko dva odsto godišnje, što znači da se dohodak Srbije, posmatran u paritetu kupovne moći (PPP), nije približio nivou EU.
Treću, da su susedne zemlje sa kojima je upoređen rast realnog BDP-a u početnoj godini posmatranja odreda imale viši realni BDP po stanovniku od Srbije, zbog čega je bilo za očekivati da će srpska ekonomija, pod dejstvom efekta sustizanja, brže rasti od njih. Međutim, od pet izabranih ekonomija iz susedstva, Rumunija je približno jednako brzo rasla kao i Srbija, dok su brže rasle Hrvatska i Bugarska.

Četvrtu, u periodu od 2012. do 2025. srpski realni BDP po stanovniku kumulativno je porastao za 53,6 odsto ili u proseku godišnje za oko 3,3 procenta, što je približno na nivou svetskog proseka. U istom periodu, brzorastuća tržišta i ekonomije u razvoju porasle su za 69 odsto ili za oko 4,1 odsto prosečno godišnje.

Petu, neto prosečne zarade u sektoru obrazovanja su u septembru prošle godine bile ispod republičkog proseka, posebno upadljivo za nivo kvalifikacija 6,7 i 8.

I šestu, zaključak da je srpska ekonomija mlitava, da je njena konvergencija u proizvodnoj moći sa prosekom EU ispod očekivanog i da se, u odnosu na prosečnog građanina EU, kupovna moć prosečnog građanina Srbije nije poboljšala, već tapka u mestu.

Dakle, ono što nije osporeno je i suština moje interpretacije – balkanski ekonomski tigar je mit, odnosno propagandna prevara ove vlasti. Ono što je MF na sporadično uvredljiv, ad hominem način osporilo, pak ne stoji. Krenimo redom.

Podmetanja i zamene teza Ministarstva finansija

U tekstu za Radar napisao sam: „Ekonomisti zato prate realni BDP, koji pokazuje stvarne promene obima proizvodnje. On se računa tako što se izabere bazna godina i cene iz te godine primene na proizvodnju u drugim godinama. Pošto su cene fiksirane, realni BDP tačno pokazuje da li se u zemlji proizvodi više ili manje, bez uticaja inflacije.“
Ministarstvo finansija: „Kao prvo, problematično je polazište autora da se obračun realnog BDP-a i dalje zasniva na fiksnoj baznoj godini. Takav pristup je napušten još pre više od 15 godina u okviru međunarodnih statističkih standarda. Savremena metodologija podrazumeva obračun realnih stopa rasta u cenama prethodne godine (tzv. previous year prices), gde je svaka prethodna godina bazna za tekuću godinu, nakon čega se serije lančano povezuju i izražavaju u referentnoj godini (chain linking) koja je tehničke prirode i može biti proizvoljno izabrana.“

Odgovor: Podmetanje, zamena teza. Nigde nisam napisao da se obračun BDP-a i dalje zasniva na fiksnoj baznoj godini, niti sam u tekstu bilo gde pomenuo fiksnu baznu godinu ili referentnu godinu. Dakle, kada sam napisao da se izabere bazna godina, ta godina može da bude neka konkretna, fiksna godina, na primer 2020. i da se uzmu cene iz te godine, ili može da se primeni metoda lančanog indeksiranja (chain-linking) i da svake naredne godine, bazna godina bude prethodna. Takođe, nije tačno da je pristup fiksne bazne godine napušten pre 15 godina. I dalje ga primenjuju neke brzorastuće ekonomije, poput Kine i Indije koje spadaju u deset najvećih ekonomija na svetu.

Usledila je reakcija i na deo originalnog teksta:„Stoga se prosečni broj stanovnika u 2025. može proceniti na oko 6,55 miliona, a kada se on pomnoži sa realnim BDP-om po stanovniku od 9.140 evra, dobijamo ukupan realni BDP od oko 59,9 milijardi evra, što je značajno manje od nominalno izraženih 90 milijardi evra, na koje je ministar finansija toliko ponosan“.

Ministarstvo finansija: „Realni BDP izražen u cenama referentne godine nije ekvivalentan nominalnom BDP-u, a njegov nivo zavisi od izabrane referentne godine. Da je, na primer, autor umesto 2020. kao referentnu godinu uzeo 2010, realni BDP po stanovniku u 2025. iznosio bi 6.970 umesto 9.140 evra. … Nekakvu teoriju ekonomske zavere od strane ministra, autor dodatno potkrepljuje kretanjem cena i njihovim rastom koja je normalna posledica liberalizacije tržišta započetog u okviru procesa EU integracija.“

Odgovor: Podmetanje, zamena teza. Nigde nisam napisao da je realni BDP dobijen na osnovu lančanih indeksa ekvivalentan nominalnom BDP-u, već da je 60 miljardi evra realnog BDP-a daleko manje od 90 milijardi evra nominalnog BDP-a, čime opet dolazimo do poente da se naduvani iznos nominalnog BDP-a koristi u propagandne svrhe i da je realna proizvodna moć srpske privrede daleko manja. Nominalni BDP Srbije je naduvan zato što je u Srbiji inflacija među najvišima u regionu i Evropi i to u produženom periodu kumulativno. Nisu pomogli ni veštački, praktično fiksiran kurs dinara u odnosu na evro kojim su uvozne cene prikočene, kao ni nedavno administrativno ograničavanje maloprodajnih cena po ugledu na nekadašnju komandnu privredu.
Da se ne radi samo o efektu konvergencije pokazuju znatno niži nivoi inflacije u susednim, mnogo manjim zemljama, poput Crne Gore, Albanije i tzv. Kosova. Prema podacima Eurostata, u odnosu na 2015, cene u Srbiji su zaključno sa 2025. kumulativno porasle za 58,5 odsto, Crnoj Gori 41,9, Albaniji 34,4 i tzv. Kosovu 38,2 odsto.

Drugi razlog naduvanog nominalnog BDP-a je njegova dubiozna revizija od strane Republičkog zavoda za statistiku oktobra 2024. zbog čega čak i podaci Eurostata možda ne ukazuju na svu ozbiljnost situacije. Primera radi, pre revizije, nominalni BDP za 2023. je iznosio 69,5 milijardi, a nakon nje 75,2 milijarde evra, što je praktično prekonoćni rast od 8,2 odsto, nivo promene kakav se retko viđa u međunarodnim okvirima.

Zašto se ministar ne brani sam, već to navodno radi Ministarstvo

Ministarstvo finansija: „Pri tome, autor sa namerom ili iz neznanja potpuno ignoriše indikator koji direktno povezuje nivo dohotka i nivo cena, a to je BDP po stanovniku prema paritetu kupovne moći (PPS). Prema poslednjim dostupnim podacima Eurostata za 2024, ovaj indikator u Srbiji iznosi oko 20.593 evra po stanovniku. Kada bi se sledila logika autora i ovaj indikator množio sa brojem stanovnika, dobio bi se stvarni BDP od preko 130 milijardi evra, što jasno pokazuje besmislenost takvog pristupa.“

Odgovor: Zamena teza, brkanje indikatora. Realni BDP po stanovniku meri ukupnu proizvodnju jedne zemmlje, korigovanu za inflaciju, uzimajući u obzir veličinu populacije što ga čini pogodnim pokazateljem za praćenje privrednog rasta i međunarodna i međuvremenska poređenja. S druge strane, nije u pitanju BDP prema paritetu kupovne moći (GDP in purchasing power parity), već BDP prema standardima kupovne moći (GDP in purchasing power standards).
U svakom slučaju BDP prema standardima kupovne moći (BDP PPS) uzima u obzir činjenicu da isti proizvodi i usluge ne koštaju isto u svim zemljama. PPS zato prilagođava BDP ovim razlikama u cenama, omogućavajući realnije poređenje koliko dobara i usluga stanovnici različitih zemalja zaista mogu da priušte za svoj dohodak. Zbog toga je BDP PPS koristan kada želimo da uporedimo životni standard između zemalja, ali nije pogodan za praćenje rasta u vremenu, jer se cenovni pariteti periodično revidiraju i ne prate inflaciju na konzistentan način.

U svakom slučaju, kada u obzir uzmemo BDP PPS po stanovniku, Srbija i dalje prilično nesrećno stoji (što pokazuje i grafikon 1) i prema poslednje dostupnim podacima iz 2024, srpski BDP PPS po stanovniku jednak je svega 52 odsto proseka EU i ispred nje su sve uporedive zemlje Centralne i Istočne Evrope, gde se na dnu lestvice nalaze Bugarska sa udelom od 66 odsto i Letonija sa 68 odsto. Od zemalja iz regiona, Turska je ispred sa udelom od 72 odsto u proseku EU i Crna Gora sa udelom od 53 odsto.

Iza Srbije su jedino Severna Makedonija, Albanija i Bosna i Hercegovina. Obzirom na prigušen realni rast od dva odsto, za očekivati je da će u 2025. pozicija Srbije u odnosu na prosek EU ostati relativno nepromenjena.
Ministarstvo finansija: „Svaki pokazatelj ima jasno definisanu ulogu: nominalni BDP meri veličinu ekonomije, realni BDP dinamiku rasta, BDP po stanovniku pokazuje prosečan nivo ekonomske aktivnosti odnosno proizvodnje po stanovniku i omogućava poređenje između zemalja različite veličine, dok BDP prema paritetu kupovne moći daje uvid u životni standard i realnu kupovnu moć. Ignorisanje ovih razlika nužno vodi ka pogrešnim i metodološki neodrživim zaključcima.“

Odgovor: Neprecizno i netačno. Prvo, realni BDP ne meri dinamiku rasta, on je apsolutna veličina i takođe meri veličinu ekonomije samo je korigovan za inflaciju. Dinamika rasta nije ono što on meri, već ono što seiz njega izvodi računanjem procentualne promene između dva perioda. Drugo, BDP po stanovniku – nominalni ili realni, razlika je suštinska. I treće, BDP prema paritetu kupovne moći sam po sebi nije direktna mera životnog standarda, već je metod konverzije koji omogućava poređenje. Životni standard zavisi i od raspodele dohotka, pristupa javnim uslugama, nejednakosti, bezbednosti, kriminala i korupcije itd. Dakle, BDP prema paritetu kupovne moći nije sveobuhvatna mera životnog standarda, ali omogućava realnije poređenje kupovne moći i životnog standarda između zemalja jer uzima u obzir razlike u cenama.

Po stvarnoj potrošnji samo tri evropske zemlje lošije od Srbije

Mali dodatak, da i ja vas malo osvežim – pokazatelj koji omogućava bolje poređenje životnog standarda između zemalja od BDP PPS po stanovniku je Stvarna individualna potrošnja po glavi stanovnika u standardima kupovne moći (Actual individual consumption per capita in purchasing power standars).Ovaj pokazatelj odnosi se na sva dobra i usluge koje domaćinstva stvarno troše. Obuhvata potrošačka dobra i usluge koje domaćinstva direktno kupuju, kao i usluge koje neprofitne organizacije i država pružaju za individualnu potrošnju (npr. zdravstvene i obrazovne usluge).

Za razliku od BDP-a koji meri šta zemlja proizvodi, Stvarna individualna potrošnja meri šta građani od toga zapravo dobijaju i troše. Elem, kada je ovaj pokazatelj u pitanju i ovde smo na nešto više od 50 odsto proseka EU, tačnije 56 odsto. Međutim, ono što upada u oči je, osim Turske, Crna Gora sa udelom od 70 odsto u proseku EU značajno ispred nas. Srbija, balkanski tigar, nema šta!
Ministarstvo finansija: „Autor bi morao da ima u vidu da se metodologija obračuna BDP-a razvija paralelno sa razvojem ekonomskih znanja i statističkih tehnika, te da svoje znanje treba da osveži u skladu sa savremenom statističkom literaturom i praksom“.

Odgovor: Malo ste zarđali. Metoda lančanih indeksa za izračunavanje realnog BDP-a nije nikakva novost. Ona je počela da se uvodi u upotrebu po preporuci System of National Accounts-a počevši od 1993, što znači pre više od 30 godina.

P. S. Gde predlažete da osvežim svoje znanje? Na crkvenom univerzitetu koji se spremate da osnujete ili negde drugde? U svakom slučaju, raspišite izbore.

 

(Autor je ekonomista i univerzitetski profesor)

Foto MC Beograd