Šta se čeka

Tekst je izvorno objavljen na Peščaniku

Vest glasi: Aleksandar Vučić najavio je da sredinom marta u Beograd dolaze predstavnici Venecijanske komisije (VK) povodom „Mrdićevih zakona“.

Komisija je pre toga najavila da će mišljenje o ovim zakonima doneti u razumnom roku (in due course), a zatim ih potvrditi na plenarnoj sednici u junu ove godine. Ukoliko bi Srbija čekala potvrđivanje mišljenja u junu, to bi značilo da bi se ozbiljnije bavila njime tek tokom jeseni (jer gde je jun – tu je i letnja pauza), a tada je već moguće da Narodna skupština bude raspuštena zbog izbora.

To bi bio idealan izgovor da se ne uradi ništa. Skupština po raspuštanju ne bi zasedala, pa Mrdićevi zakoni zbog toga ne bi mogli da budu promenjeni.

Sasvim je jasno šta vladajuća partija pokušava, nakon što sačekuša za pravosuđe nije prošla glatko – oteže, kako bi svejedno postigla sve planirane efekte zakona.

Oni ne planiraju da odustanu ni za pedalj. Za to vreme pokušaće da koriste evropske fondove i ubeđuju Evropsku uniju da su na evropskom putu baš zato što su pristali da zakone pošalju Venecijanskoj komisiji na mišljenje.

Ono što nije jasno je – šta čekaju Evropska unija i Venecijanska komisija.

Podsetimo da je po stupanju Mrdićevih zakona na snagu Unija reagovala brzo i adekvatno, sa zahtevom da nadležni organi pronađu pravne načine da obustave primenu izmena i da hitno pristupe reviziji zakona.

Do danas, nema naznaka da će doći ni do jednog od dva postavljena zahteva – obustava primene se više ne spominje, a revizija, ako je i bude, neće biti hitna.

Vladajuća stranka je uspešno prodala plan da je samo potrebno sačekati mišljenje VK.

Do tada će, primera radi, već prestati mandat za jedanaestoro upućenih tužilaca u tužilaštvu za organizovani kriminal, što je i bila osnovna ideja usvajanja Mrdićevih zakona.

Venecijanska komisija je saopštila da će hitno mišljenje doneti u razumnom roku, u skladu sa posebnim pravilima o izdavanju hitnih mišljenja.

Podsetimo ovde na skorije rokove u kojima je VK postupala u slučajevima donošenja hitnih mišljenja o Srbiji:

– hitno mišljenje o ustavnim amandmanima I, mesec i po dana

– hitno mišljenje o ustavnim amandmanima II, mesec dana

– hitno mišljenje o nacrtu zakona o referendumu i narodnoj inicijativi I, mesec i po dana

– hitno mišljenje o nacrtu zakona o referendumu i narodnoj inicijativi II, mesec dana

Ovi primeri nam govore da Venecijanska komisija do sada prilikom usvajanja hitnih mišljenja postupala u roku ne dužem od 45 dana.

Komisija posetu polovinom marta najavljuje u vreme u koje je u drugim slučajevima već uveliko donosila hitna mišljenja.

Neki od ranijih slučajeva su sa stanovišta posledica bili daleko manje urgentni, ali se za izradu mišljenja, baš zbog hitnosti, Komisija koristila online sastancima i drugim sličnim sredstvima kako ne bi ne potrebno prolongirala svoje postupanje.

Dakle, postavlja se pitanje – šta se u slučajevu Mrdićevih zakona čeka i zbog čega se ne postupa hitno, u skladu sa zahtevima Evropske komisije, Poslovnika Venecijanske komisije, ali i prethodne prakse VK u Srbiji.

Usvajanje hitnog mišljenja bi mogla da ubrza i Lista za proveru stanja vladavine prava koju je Venecijanska komisija, gle čuda, usvojila baš u decembru 2025. godine, kada su se „kuvali“ Mrdićevi zakoni.

Naime, belodano je da je Srbija povredila brojne tačke iz ove liste, a koja je sastavljena na osnovu postojećih međunarodnih standarda, uključujući i one koji se tiču standarda za usvajanje zakona.

VK u odeljku o standardima zakonodavnog procesa zahteva da se zakoni usvajaju uz dovoljno vremena za uvid u nacrte akata, uz adekvatna obrazloženja i adekvatno vreme za široku javnu raspravu, a naročito kada je reč o pitanjima od ustavnog ili šireg društvenog značaja.

Zahteva se i da veće ustavne i zakonodavne intervencije (major reforms) budu izuzete od hitne procedure usvajanja.

Takođe, zahtevaju se konsultacije sa onima koje zakonodavna promena pogađa (stakeholders), tako da se omogući usvajanje njihovih osnovanih primedbi.

U delu koji se tiče sadržaja zakona, samo primera radi, zahteva se depolizitacija izbora i razrešenja tužilaca, kao i omogućavanje tužiocima da od nadređenih primaju pisana uputstva koja mogu da osporavaju ako ih smatraju nezakonitim.

Samo na ovim jednostavnim zahtevima u oblasti demokratskog postupanja – a ima ih još mnogo – Srbija je u slučaju Mrdićevih zakona pala, zrela je za popravni.

Za takav zaključak nije potrebno mnogo vremena, a ni pronicljivosti.

Odnosno, kada Ana Brnabić slavodobitno izjavi da će „Skupština menjati Mrdićeve zakone, ako je potrebno“, treba joj poslati ovu listu, sa javnom porukom – da, potrebno je. To može da vidi i prosečan osnovac.

Kako se Komisije (Venecijanska i Evropska) ne bi suočile sa optužbom da kupuju vreme ličnom režimu Aleksandra Vučića, potrebno je da građanima Srbije ne samo odgovore na pitanje šta se čeka u slučaju hitnog mišljenja VK, već da proces usvajanja mišljenja požure, jer je to još uvek moguće.

Posle može da bude kasno, a kasna reakcija na ozbiljna pitanja urušavanja vladavine prava ne može doprineti poverenju građana Srbije u dobre namere Evropske unije u slučaju Mrdićevih zakona.

 

(Autorka je članica Centra za pravosudna istraživanja)

Foto Medija centar Beograd