In memoriam: Merima Njegomir (1953 - 2021)

Pevačica narodne muzike Merima Njegomir preminula je u 69. godini života posle kraće bolesti, javlja RTS.

Njegomir je bila istaknuti estradni umetnik, dobitnica velikog broja priznanja, među kojima su Vukova nagrada za doprinos srpskoj kulturi (jedina od pevača narodne muzike), Zlatna značka Kulturno-prosvetne zajednice i Zlatni mikrofon Radio Beograda.

Prva je od pevača narodne muzike održala koncert na Kolarcu.

Kao urednica narodne redakcije RTS-a bila je posvećena projektima vezanim za snimanje, čuvanje i promociju tradicionalne muzike Srbije.

Dobitnica je nacionalne penzije Republike Srbije.

Savez estradno-muzičkih umetnika Srbije dodelio joj je 2019. Estradno-muzičku nagradu Srbije za životno delo.

Od 1979. godine do osvojila je više od 20 nagrada na festivalima.

Najveći hitovi Merime Njegomir su Ivanova korita, Ruzmarin, Zbog tebe, Što je lepo kad se neko voli, Opilo nas vino, Da nije ljubavi tvoje, Pamtim još, Kad zaškripi kapija, Zelene su oči tvoje, Bol bolujem, Mezimica, Samo jedna reč, Ljube mi se crne oči, Usamljena, A gde si ti...

Poznate su njene interpretacije tradicionalnih pesama Zajdi,zajdi, Marijo bela kumrijo, Sejdefu majka buđaše, Što si Leno na golemo, Svu noć mi bilbil prepeva, Jutros mi je ruža procvetala...

Jedna je od retkih pevača narodne muzike koja je imala u svom repertoaru pesme na dvadesetak stranih jezika, među kojima i na hebrejskom, kineskom, turskom, grčkom, italijanskom, mađarskom, a naročito je bila poznata kao interpretatorka ruskih narodnih pesama i romansi.

Rođena je kao Merima Kurtiš, u naselju Kalvariji u Zemunu, 9. novembra 1953. godine.

Otac Adem, poreklom iz Ohrida, bio je usvojen kao dete.

Majka Fatima rodom je iz Bijeljine.

Roditelji su joj se razveli kad je završila osnovnu školu.

Zbog razvoda roditelja propustila je upisni rok u Zemunsku gimnaziju, pa je upisala Turističku školu na Novom Beogradu.

Nakon srednje škole završila je srednju Muzičku školu Kosta Manojlović u Zemunu, odsek za solo pevanje, u klasi Milice Popović i Višu turističku školu u Beogradu.

Pred mikrofon je prvi put stala slučajno, pevajući nekoliko pesama za svoje društvo u pratnji orkestra "Citadela", a od 1972. godine počinje da nastupa sa ovim orkestrom.

Dok je pevala u restoranu "Romanitar" primetio ju je Svetomir Šešić — Šele i pozvao da snimi probne snimke za Radio Beograd, od kojih pesme "Idem putem, pesma se ori" i "Bisenija" ostaju kao trajni snimci Radio Beograda.

U komisiji koja ju je primila u Radio Beograd bio je Cune Gojković.

Sve ostalo je istorija.

Foto Vranje News