Vranje/Beograd – Četrnaestogodišnja vlast SNS-a okončana je 25. oktobra. Na vanrednim parlamentarnim izborima, ubedljivo najveći broj glasova osvojila je Studentska lista, koja tek treba da sagleda u kakvom je stanju ekonomija i šta je za sobom ostavila prethodna vlast, piše "Nova ekonomija".
Tokom prethodnih četrnaest godina Srbija je prošla kroz fiskalnu konsolidaciju, pandemiju, energetsku krizu i veliki talas poskupljenja.
Kako su visoki funkcioneri ove stranke voleli da ističu, u tom periodu plate i penzije nominalno su porasle, u zemlju su stigle milijarde evra stranih investicija, a država je izgradila nove puteve. Ipak, ima i onoga što bi radije sakrili – stanovanje je postalo skuplje, inflacija je rasla, a jedan od ključnih problema bile su (ne)transparentnost trošenja javnog novca i korupcija.
Srpska napredna stranka došla je na vlast 2012. godine. Četrnaest godina kasnije, ekonomska slika naše države znatno je drugačija. Kao pozitivne aspekte, funkcioneri stranke često ističu manju nezaposlenost, veće plate, veću privrednu aktivnost…
Međutim, retko će govoriti o većoj percepciji korupcije, netransparentnom trošenju novca, visokim cenama, minimalcu koji, tvrde oni koji od njega žive, ne može da obezbedi dostojanstven život…
Ekonomski rezultati Srpske napredne stranke i predsednika Aleksandra Vučića u proteklih 14 godina uveliko odstupaju od zvaničnog narativa o „ekonomskom čudu“, pokazuju podaci iz najnovijeg izveštaja Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije. I ekonomista Božo Drašković smatra da se neuspeh dominantno reflektuje u vođenju ekonomske politike koje se ne bazira na studijama i analizama, već na „ad hoc merama i propagandi“, te da će se posledice takvih odluka osećati i u narednoj deceniji.
„U dugoročnom pogledu, ne bih mogao da nađem dobre stvari koje je za ekonomiju uradila SNS vlast“, sažeo je on za Novu ekonomiju ekonomske (ne)uspehe Srpske napredne stranke u periodu od dolaska na vlast.
Privredni rast
Bruto domaći proizvod, odnosno ukupna vrednost robe i usluga proizvedenih u zemlji, prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2025. godini iznosio je oko 10.558 milijardi dinara, a realni privredni rast bio je 2,1 odsto. Ovo, međutim nije dovoljan pokazatelj ekonomskog rasta, zbog čega smo za potrebe ovog teksta koristili podatke Svetske banke. BDP Srbije izražen u stalnim cenama iz 2015. iznosio je prošle godine 57,7 milijardi dolara. Te 2012. godine, kada je SNS preuzeo vlast u Srbiji, BDP je iznosio 41,33 milijarde dolara.
Kada govorimo o rastu, prosečan godišnji realni rast bruto domaćeg proizvoda Srbije u periodu od 2012. do 2025. godine iznosio je 2,4 odsto. Kako se navodi u izveštaju Bečkog instituta, to predstavlja znatno skromniji rezultat u odnosu na period od 2001. do 2011. godine, kada je prosečan godišnji rast iznosio 4,2 odsto.
Pritom, treba napomenuti da je u prve tri godine vlasti SNS-a ekonomija zabeležila pad od skoro dva odsto, što je bio veći pad nego u trogodišnjem periodu neposredno nakon izbijanja svetske ekonomske krize 2008. godine.
Stabilan rast uspostavljen je tek 2015. godine. Takođe, kada se rast poredi sa regionom, Srbija je bolje rezultate ostvarila samo od Severne Makedonije, dok je sa Bugarskom na istom nivou.
A šta se očekuje u ovoj godini? Međunarodni monetarni fond (MMF) nedavno je povećao očekivani rast srpskog BDP-a sa 2,8, koliko je on iznosio u aprilskoj projekciji, na 3,3 odsto u 2026. godini.
U sledećoj godini takođe je povećana projekcija sa aprilskih 3,5 odsto na četiri odsto u poslednjem izveštaju.
Javni dug
Javni dug je naredni ekonomski pokazatelj. Krajem 2012. godine, javni dug Srbije iznosio je 17,7 milijardi evra, odnosno oko 61,5 odsto BDP-a.
S druge strane, na kraju avgusta ove godine, što su najnoviji zvanični podaci do zaključenja ovog broja, iznosio je 41,93 milijarde evra, što je 43,3 odsto BDP-a. Ipak, to ne znači da je dug sve vreme od dolaska SNS-a na vlast padao. Naprotiv, javni dug dostigao je vrhunac 2015. godine, kada je iznosio 24,8 milijardi evra, a njegov udeo u BDP-u bio je 75,5 odsto.
Upravo rast javnog duga Božo Drašković navodi kao jedan od najvećih neuspeha SNS vlasti. A kao poseban problem zapravo navodi spoljni dug, što je dug koji imamo ka inostranim poveriocima.
„Nije isto kada Japan ima dug koji iznosi 200 odsto BDP-a, kada je veći deo tog duga od domaćih banaka, a ne stranih“, objašnjava Drašković.
Kineske firme u Srbiji
Privlačenje stranih direktnih investicija još je jedna od centralnih ekonomskih politika vlasti SNS-a. Tokom prethodnih četrnaest godina Srbija je nastojala da privuče strane kompanije kroz subvencije, poreske i druge olakšice i sporazume sa međunarodnim partnerima.
Među investitorima posebno mesto zauzimajuž kineske kompanije, koje su prisutne u rudarstvu, industriji, infrastrukturnim projektima…
Iako je SNS vlast to predstavila kao uspeh, poslovanje pojedinih kineskih kompanija u Srbiji prate kontroverze povezane sa zaštitom životne sredine, uslovima rada, transparentnošću ugovora i primenom domaćih propisa.
Među najpoznatijim primerima je kineska kompanija Ziđin, koja je 2018. godine postala strateški partner RTB Bor, preuzimanjem 63 odsto vlasništva.
Dolazak kineskog investitora omogućio je značajna ulaganja u rudarsku proizvodnju, ali je istovremeno otvorio pitanja ekoloških posledica intenzivnijeg rudarenja, položaja lokalnog stanovništva i odgovornosti za zagađenje.
Slične kontroverze pratile su i poslovanje kineske kompanije HBIS, koja je 2016. godine preuzela Železaru Smederevo. Pitanje zagađenja vazduha u Smederevu tako je danas jedan od ozbiljnih problema lokalne zajednice.
Posebnu pažnju privukla je i izgradnja fabrike guma Linglong u Zrenjaninu.
Projekat je predstavljan kao velika investicija koja će doneti nova radna mesta, ali se ispostavilo da radnici, mahom stranci, iz Vijetnama, žive i rade u veoma teškim uslovima.
Organizacije za ljudska prava ukazivale su na pokazatelje radne eksploatacije i moguće trgovine ljudima.
Kineske kompanije rade auto-put Beograd – Zrenjanin – Novi Sad, Dunavski koridor, modernizaciju niškog aerodroma, obilaznicu oko Beograda, Nacionalni stadion, EXPO, auto-put Miloš Veliki…
Ipak, treba napomenuti da, dok kineske kompanije izvode radove na nekim projektima, sredstva za finansiranje projekta obezbeđuje država Srbija, i to kroz kredite kod domaćih banaka i budžetske transfere.
Dakle, kineska strana ima ulogu izvođača, ali ne i investitora ili kreditora, što znači da Srbija ne dobija donaciju niti kredit iz Kine, već sama snosi finansijski teret. I odavno je, 2009. godine, tadašnji ministar ekonomije Mlađan Dinkić potpisao u Pekingu Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture sa Kineskom Vladom i tada je zvanično utvrđeno pravilo da projekti i ugovori sklopljeni po tom sporazumu „ne podležu obavezi raspisivanja javnog nadmetanja za obavljanje poslova investicionih radova i isporuku robe i usluga“.
To je značilo da javnih nabavki neće biti, odnosno da se putem javnih tendera neće birati izvođači radova na izgradnji infrastrukturnih objekata.
Strane direktne investicije
Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), priliv stranih direktnih investicija u Srbiju tokom 2025. godine iznosio je 3,48 milijardi evra.
To je za 33,5 odsto manje nego 2024. godine, kada je zabeležen rekordan priliv od 5,23 milijarde evra. U 2012. godini, SDI u Srbiji iznosile su oko milijardu evra. Iako ovo deluje kao napredak, Drašković upravo ovde vidi problem.
„Neuspeh vlasti je zasnivanje razvoja na SDI. One jesu potrebne, ali ne ako ih privlačite subvencijama za zapošljavanje u radno-intenzivnom sektoru, umesto u naučno-tehnološkom. Na bazi SDI, kurs dinara prema evru veštački se održava“, kaže Drašković.
On dodaje da se u neuspehe može ubrajati i rasprodaja prirodnih resursa, koju su započele prošle vlade, primera radi prodajom Naftne industrije Srbije, ali je Vučić to „nastavio i doveo do savršenstva“.
Izgradnja auto-puteva
Izgradnja novih auto-puteva, brzih saobraćajnica i novih deonica koje povezuju delove zemlje, jedna je od, reklo bi se, omiljenih aktivnosti SNS-a. Gotovo da nije mogla da prođe predizborna kampanja, a da Vučić lično ne otvori neku novu deonicu.
Iako su javne investicije u prvim godinama vlasti SNS-a pale na dva do tri odsto BDP-a, od 2018. godine beleže snažan rast. Od 2021. godine se održavaju na nivou od blizu sedam odsto BDP-a. Međutim, ove investicije su pretežno usmerene na izgradnju auto-puteva, gde je dužina mreže u odnosu na prosek Evropske unije porasla sa 34,1 odsto u 2011. godini na 50,3 odsto u 2023. godini.
Ipak, ostali pokazatelji bazne infrastrukture u odnosu na prosek EU beleže pad. Ukupna dužina puteva beleži pad sa 33,6 odsto na 31,8 odsto proseka EU. Železnička mreža beleži pad sa 67,1 odsto na 60,9 odsto proseka EU. Instalirani
elektroenergetski kapaciteti beleže pad sa 27,4 odsto na 23,5 odsto proseka EU. Bezbedno upravljanje kanalizacijom ima pad sa 33,8 odsto na 26,7 odsto proseka EU, a bezbedno vodosnabdevanje sa 78,5 na 77 odsto proseka EU.
Ulaganje u insfrastrukturu, smatra Drašković, jeste jedna od dobrih stvari, ali su svi infrastrukturni projekti u Srbiji preplaćeni dva do tri puta.
„Tu se sklapaju direktne pogodbe, što otvara vrata za korupciju“, dodaje Drašković.
Kurs dinara prema evru
Jedna od stvari kojima se SNS ponosi jeste stabilan kurs dinara prema evru. Ekonomisti bi, ipak, rekli – veštački kurs.
„Tako održavani kurs je obezbedio privid bogatstva. Primera radi, neko se zaduži za stan, rata kredita je vezana za evro, koji je fiksan, pa su i te rate fiksne. To je ta iluzija. Kada kurs više ne bude mogao da se brani stranim direktnim investicijama i zaduživanjem, to će biti problem“, navodi Drašković.
Plate, inflacija i kupovna moć
Rast plata još jedan je u nizu ekonomskih rezultata na koje se predstavnici SNS vlasti najčešće pozivaju kada govore o ekonomskim rezultatima. I zaista, prosečna zarada u Srbiji danas je znatno veća nego 2012. godine, kada je SNS tek došao na vlast.
Konkretno, prema podacima RZS-a, prosečna neto zarada u avgustu ove godine (poslednji podaci do zaključenja broja), iznosila je 121.346 dinara. Drastično manje plata je iznosila istog meseca 2012. godine – 41.180.
Međutim, poređenje nominalnih iznosa plata ne daje potpunu sliku o tome koliko se život građana zaista promenio tokom prethodnih četrnaest godina. Za realniju ocenu životnog standarda neophodno je uzeti u obzir inflaciju, odnosno rast cena. Posebno snažan udar dogodio se tokom 2022. i 2023. godine, kada je Srbija, kao i dobar deo Evrope, bila suočena sa naglim rastom cena.
Međugodišnja inflacija u martu 2023. dostigla je 16,2 odsto. A iako je inflacija u međuvremenu usporila, cene se nisu vratile na prethodni nivo. Niža stopa inflacije zapravo znači da cene nastavljaju da rastu, ali sporije. Dodatno je važno naglasiti da prosečna inflacija ne pogađa sva domaćinstva jednako.
Građani sa nižim primanjima veći deo svog budžeta izdvajaju za hranu, komunalne usluge i druge osnovne potrebe, zbog čega poskupljenja te robe i usluga mogu veoma značajno da utiču na njihov budžet.
„Nominalni rast prosečne neto plate u evrima od oko 150 odsto – sa oko 370 evra u 2012. godini na oko 930 evra u 2025. godini – usmeren je velikim delom na pokrivanje troškova života. Prosečna potrošnja po stanovniku u istom periodu porasla je za oko 140 odsto, sa oko 290 evra na oko 700 evra mesečno. Za četvoročlanu porodicu sa dve prosečne plate, te dve zarade su 2012. godine pokrivale 63 odsto ukupne mesečne potrošnje domaćinstva, dok u 2025. godini pokrivaju 67 odsto“, navodi se u izveštaju Bečkog instituta.
Takođe, činjenica je da prosečna plata nije ona koju zarađuje najveći broj građana. Konkretno, 95.036 dinara iznosila je julska medijalna zarada. To znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do ovog iznosa.
A kada se posmatra prosečna plata, vide se velike razlike između zarada uđ Beogradu i manje razvijenim delovima Srbije. Primera radi, dok neko na Starom gradu zarađuje 213.000 dinara, prosečna plata u Bojniku manja je od 85.000.
Tržište nekretnina
Jedan od problema koji verovatno najviše muči mlade, koji i dalje ne mogu da se už potpunosti osamostale i postanu vlasnici sopstvenog stana, jeste upravo to – tržište nekretnina.
Ovo je posebno značajan problem u velikim gradovima, kakav je Beograd. Prosečna cena kvadrata u Beogradu iznosila je 2012. godine oko 1.500 evra. S druge strane, u prvom polugodištu ove godine, prosečan kvadrat koštao je 3.219 evra – više nego duplo skuplje.
Korupcija
Srbija je, za vreme Srpske napredne stranke, ostvarila ubedljivo najlošije rezultate u pogledu percepcije korupcije. Tokom 2025. prvi put je pala na dno tabele među bivšim jugoslovenskim republikama.
Naime, indeks percepcije korupcije u Srbiji prošle godine iznosio je 33 od mogućih 100 poena, što je za dva poena manje od 2024. Srbiju je to stavilo na 116. od 182 pozicije u svetu. Kako je saopšteno iz organizacije Transparentost Srbija, indeks Srbije najniži je od 2012. godine, od kada se primenjuje aktuelna metodologija, dok je plasman na globalnoj listi najslabiji od 2004. Od Srbije su bolje pozicionirane sve balkanske zemlje.
Kako je svojevremeno objašnjeno iz Transparentnosti, masovni antivladini protesti koje su pokrenuli studenti i promena svesti građana o korupciji bili su jedna od dve glavne razlike u odnosu na prošle godine, a korupcija je prvi put ocenjena kao najveći problem društva. Drugu razliku čine istrage i optužni predlozi koji su pokrenuti protiv aktuelnih i donedavnih ministara u Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK).
Ekonomista i nekadašnji član Saveta za borbu protiv korupcije Danilo Šuković kažež za Novu ekonomiju da je korupcija „logična posledica totalitarnog režima“.
„Kada zarobite institucije, kada one ne rade u opštem interesu društva, nego za pojedince, onda dobijate zarobljenu zemlju. Tako Svetska banka klasifikuje ovakve države, kao zemlje zarobljene u korupciji i meni deluje da je Srbija savršen primer takve države“, kaže Šuković.
Kao primere korupcije, on navodi da Ustavni sud ne štiti Ustav, tužilaštva ne gone kriminalce, a ugovaranje poslova nije transparentno.
„Korupcija je produkt sistema, ona nije pala ovde s neba“, kaže Šuković.
Nezaposlenost
Manja nezaposlenost još jedna je od stavki kojima se Srpska napredna stranka ponosi. Prema podacima RZS-a, stopa nezaposlenosti u drugom kvartalu ove godine iznosila je 7,2 odsto. S druge strane, nezaposlenost je 2012, kada je SNS došao na vlast, 25,9 odsto. Ipak, ova dva podatka ne mogu se tek tako uporediti, jer se metodologija za ovaj obračun više puta menjala.
Najkrupnija promena nastala je uvođenjem Ankete o radnoj snazi 2008. godine. Ova promena je donela to da se u ukupnu zaposlenost uključuje ne samo formalna, nego i neformalna zaposlenost (siva ekonomija), dok je ranije ukupna zaposlenost uključivala samo formalnu zaposlenost.
Takođe, kako se navodi u izveštaju Bečkog instituta, analiza pokazatelja zaposlenosti otkriva da je reč prvenstveno o nadoknađivanju radnih mesta izgubljenih u krizi.
Ukupan broj zaposlenih dostigao je 2,9 miliona 2019. godine, što je nivo uporediv sa 2,8 miliona iz 2008. godine, ali od tada zaposlenost stagnira i u 2025. godini beleži blagi pad.
Socijalna nejednakost
Kako navodi Bečki institut, dobiti od privrednog rasta u Srbiji nejednako se raspodeljuju. Udeo dohotka koji nakon oporezivanja pripada najsiromašnijoj petini stanovništva pao je sa 4,3 odsto u 2011. godini na 4,1 odsto u 2024. godini.
Istovremeno, udeo najbogatijih deset odsto stanovnika porastao je sa 35,5 na 37,6 odsto ukupnog dohotka.
Uprkos rastu nejednakosti, državna izdvajanja za socijalnu zaštitu (isključujući zdravstvo i penzije) zabeležila su pad sa oko četiri odsto BDP-a u 2011. godini na 2,8 odsto BDP-a u 2023. godini.
U analizi Bečkog instituta ocenjuje se da upravo ovako smanjeni budžeti za socijalna davanja ostavljaju prostor za jednokratna novčana davanja pred izbore, što je bila uobičajena praksa SNS vlasti
