Vranjska gimnazija - 145 godina bunta i protesta 

Gimnazija „Bora Stanković“ u Vranju, osnovana aktom Ministarstva kneževine Srbije 8. avgusta 1881. godine, već je 145 godina jedna od ključnih institucija grada Vranja i juga Srbije. Uprkos mnogim turbulentnim periodima krize, a kroz jednu od njih upravo prolazimo u poslednje dve godine, naša gimnazija je već skoro vek i po jedan od osnovnih stubova društvenog i privrednog razvoja našeg regiona.

Osim što je tokom vekova bila centar prosvetnog i kulturnog života, gimnazija je mnogo puta tokom burne političke istorije bila i centar okupljanja obrazovane i politički svesne omladine. Brojni su primeri iz istorije u kojima su vranjski gimnazijalci uzimali učešće u uličnim protestima i buntovnim aktivnostima. Ovde ćemo spomenuti samo dva.

Tokom tridesetih godina XX veka širom tadašnje Jugoslavije su gimnazije i univerziteti bili središte snažnog bujanja levičarskog pokreta. Đaci starijih razreda vranjske gimnazije formirali su literarne i skojevske družine, kroz koje su širili napredne ideje o boljem i pravednijem društvu. Gde god su se u gradu Vranju i na jugu Srbije organizovali lokalni ulični protesti i štrajkovi solidarnosti protiv uvođenja diktature i rastuće represije, učenici gimnazije su bili među prvim učesnicima.

Na dan vojnog puča protiv pristupanja fašističkom Trojnom paktu, 27. marta 1941. godine, tadašnji direktor gimnazije Bruno Maričić, rodom iz Mostara, održao je u Svečanoj sali istorijski govor, nakon čega je, predvodeći đake i kolege profesore, izašao na ulice Vranja kako bi se svi zajedno pridružili opštenarodnim demonstracijama protiv pakta sa nacističkom Nemačkom. 

Učenici vranjske gimnazije protestvovali su i mnogo puta kasnije. Tokom II svetskog rata, vranjska gimnazija je ostala upamćena kao jedina gimnazija u Srbiji koja je potpuno prekinula rad, jer đaci i profesori nisu želeli da pohađaju i drže nastavu pod bugarskom okupacijom.

Protestvovali su vranjski gimnazijalci i mnogo puta kasnije.

Desilo se to i 24. oktobra, 2012. godine, kada su kolektivno napustili časove i prošetali gradom kako bi izrazili nezadovoljstvo povodom odlaganja radova na rekonstrukciji škole.

Kako nam je svima dobro poznato, vranjski gimnazijalci su intenzivno i masovno protestvovali i tokom 2024. i 2025. godine. Bunt vranjskih gimnazijalaca počeo je da se rasplamsava krajem 2024. godine. U dvorištu gimanazije organizovan je skup pod sloganom „Gimnazijalci imaju OBRAZovanje“, koji je bio usmeren na odbranu dostojanstva prosvete i izražavanje solidarnosti sa žrtvama tragedije na Železničkoj stanici u Novom sadu.

Tokom 2025. godine, protesti su se još intenzivnije nastavili. Pod parolom „Budi se Vranje, BloKADA AKO NE SADA“, gimnazijalci su u više navrata organizovali masovne šetnje centralnim gradskim ulicama. Tokom tih marševa, prolazili su pored zgrade Gradske uprave i drugih srednjih škola (Ekonomske, Medicinske), pozivajući i druge đake da im se pridruže uz skandiranje „Đaci na ulice“.

Sviđalo se to nekome ili ne, 145 godina vranjske Gimnazije između ostalog je i 145 godina bunta, protesta i borbe za pravednije i bolje društvo. Kada su pre neki dan, 26. oktobra 2026. godine, đaci vranjske gimnazije posle drugog odmora spontano izašli u školsko dvorište da proslave studentsku pobedu na izborima, sa čijim pokretom su se prirodno identifikovali, to nije bila nikakva naročita vest. Jer, kao što smo iz ovog kratkog teksta videli, đaci vranjske gimnazije to rade već 145 godina. 

Istorija i buduće generacije neće pamtiti samo to okupljanje, već činjenicu da je neko toga dana na vranjske gimnazijalce, koji su se veselili i slavili ispred svoje škole, pozvao policiju.

Čini se da su, nakon burnih političkih događaja kojima ovih dana svedočimo, pred našim obrazovnim sistemom i vranjskom gimnazijom svetliji dani.

Naš školski obrazovni sistem predugo je bio pod snažnim diktatom lokalnih partijskih vlasti, koje su obrazovne ustanove shvatale kao svoj izborni plen i partijsku prćiju. Ukoliko profesori i svi ostali prosvetni radnici žele za sebe i sve nas jedan bolji i pravedniji obrazovni sistem, onda ponovo moraju svoje institucije uzeti u vlastite ruke. Sada je trenutak da se konačno prekine sa pogubnom višedecenijskom praksom prema kojoj su ključne kadrovske odluke u školskim ustanovama donosili nekompetentni i korumpirani partijski službenici.

Sve kadrovske i ostale stručne odluke u školama moraju kroz otvorenu debatu donositi sami profesori, pri čemu će im cilj biti da za svaku rukovodeću ili nastavnu poziciju među sobom pronađu najsposobnije i najkompetentnije.

Ukoliko sami članovi nastavničkih veća u sebi pronađu dovoljno snage da tako organizuju svoje ustanove, onda će budućim političkim vlastima teže padati na pamet da ustrojavaju škole i obrazovni sistem prema svojim partijskim potrebama.

Istovremeno, ukoliko je svima nama ostalima u gradu Vranju zaista stalo do boljeg obrazovnog sistema i uspešnijeg i pravednijeg društva, onda svim prosvetnim radnicima moramo u ovoj njihovoj borbi dati neskrivenu i bezrezervnu podršku. 

(Autor je bivši đak vranjske gimnazije i prof. na Filozofskom fakultetu u Nišu)

Foto lično vlasništvo