Osim pozorišnih stvaralaca i publike, festival "Borini pozorišni dani" obično prate i pozorišni entuzijasti iz gradova širom Srbije, a jedan od njih ove godine je Hadži Milovan Mijatov, mašinski inženjer u penziji, pčelar i veliki zaljubljenik u teatar. Prilika za intervju s njim i sagledavanje pozorišta iz druge vizure.
Razgovarao: Bojan Tasić, dramaturg
Znam koliko pomno pratite pozorište iako Vam to nije struka, što je na žalost retkost, ali ujedno i divno pošto znamo da još uvek postoje zaljubljenici u pozorišnu iluziju. Zbog publike biltena najbolje bi bilo da nam se predstavite i kažete nešto više o sebi.
"Moje ime je Hadži Milovan Mijatov, iz Melenaca sam, da tako kažem iz centralnog dela Vojvodine, iz ravnog Banata. Inače sam mašinski inženjer u penziji i pčelar, a pre svega ljubitelj pozorišta".
Kada ste se zaljubili u pozorište?
"Mislim od svoje osamnaeste godine počeo sam da odlazim redovno u pozorište. U početku lokalno: Zrenjanin, Kikinda, Novi Sad... dakle krug se polako širio, da bi evo došao i do Vranja da pogledam predstave na vašem lepom festivalu".
Koliko kilometara ste prelazili, da li je Vranje najdalja tačka na vašem pozorišnom hodočašću?
"Rekao bih da jeste, prešao sam 450 kilometara.
Da li pratite festivale ili se upuštate u putovanja i mimo njih?
"Gledam Sterijino pozorje poslednjih sedamnaest godina, sve što mi je u blizini. Odlazim na Susrete pozorišta Vojvodine, tačnije Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine, kada god sam u prilici, takođe sam jedne godine bio i na Međunarodnom festivalu klasike Vršačka pozorišna jesen“.. tako da, gde god mogu i kada sam u prilici odlazim da pogledam predstavu, i mimo festivala naravno".
Šta bi ste izdvojili od zanimljivosti sa svojih putovanja?
"Bilo je mnogo toga, zaista. Supruga i ja smo negde 2001. godine u Budvi, tačnije na Miločeru, gledali pripremu Bure Vilijama Šekspira koju je u tom trenutku režirao Slobodan Unkovski. Mi smo ispratili veliki deo priprema te predstave dok smo boravili tamo. Međutim, na premijeru nismo stigli, pošto smo se toga dana vraćali. U to vreme sam bio analfabeta za pozorište, a stvarno volim da gledam predstave. Kada sam se susreo sa čitavim mehanizmima stvaranja predstave, mene je to prosto opčinilo i oduševilo".
Gledanje pozorišnog procesa vam nije pokvarilo doživljaj?
"Naprotiv! Pogotovo kada čovek gleda Unkovskog kako stvara magiju uz pomoć Šekspirovog teksta, onda baš čovek ima šta da vidi. U pitanju je slojevito čitanje onog značenjskog u samom tekstu... Kada na to dodam genijalnog Vlastimira Đuzu Stoiljkovića, šta reći dalje".
Imate li predstave koje bi izdvojili da su Vam ostale u lepom sećanju?
"Mnogo mi se dopadaju predstave Narodnog pozorišta Sombor, u poslednjih trideset godina njihov repertoar je izvanredan, kao i čitav tim ljudi koji rade u toj kući. Zaista ne znam na koji način su se izborili za svoju samostalnost i takav nivo pozorišnog rada. Sećam se predstave Kate Kapuralica Vlaha Štulića, u režiji Jagoša Markovića, gledao sam je tri puta i tri puta plakao. Taj odnos oca i ćerke u predstavi je bio izvanredan... dalje kada sam u Srpskom narodnom pozorištu gledao predstavu Nahod Simeon po tekstu Milene Marković u režiji Tomija Janežiča. Takođe moram spomenuti pozorišni fenomen u vidu predstave Semper idem u režiji Gorčina Stojanovića. Moram reći, odlazio sam i na Festival praizvedbe u Aleksincu, jako lep festival koji je potreban jer on (osim Sterijinog pozorja) jedini neguje budućnost srpskog dramskog teksta. Tamo sam gledao dosta lepih stvari".
Nadam se da ćete češće posećivati jug Srbije kako bi se upoznali sa našim divnim pozorištima i njihovim repertoarima koji su češće smeliji i od beogradskih.
"Nadam se iskreno, meni je jug jako lep i drag. Ima poslebnu toplinu. Iako smo isti narod, mislim da se ovde više osećaju. Naročito u Vranju, u koje sam i ranije svraćao. Sama pomisao na Vranje i Boru Stankovića u meni bude lepa osećanja. Koliko sam različitih verzija Koštane gledao, svaka je delovala toliko različito, ali me uvek podsećala na toplinu ovog grada. Divni ste domaćini, hvala vam na tome".
Hvala Vama što ste posetili naš festival i nadam se da ćete uskoro ponovo doći u naše pozorište...
