Vranje - Od ukupno monitorisanih 24.595 minuta lista koju predvodi Aleksandar Vučić bila je predstavljena ukupno 12.878 minuta, od kojih je pozitivno konotirano 12.330 minuta ili 96 odsto od ukupnog vremena, rezultati su istraživanja Biroa za društvena istraživanja (Birodi).
"S druge strane, Studenska lista je bila ukupno predstavljena sa 10.024 minuta, od koji je 95 odsto ili 9.514 minuta bilo negativno konotirano u okviru 24-časovnog monitoringa pet televizija sa nacionalnim pokrivanjem.
To ukazuju na ozbiljno kršenje Zakona o elektronskim medijima i Pravilnika o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga", navode iz Birodija.
Iz Birodija su obavestili javnost da rezultati 24-časovnog monitoringa programa pet televizija sa nacionalnim pokrivanjem (RTS1, Pink, Prva, B92 i Happy) u periodu od 9. septembra do 15. oktobra 2026. godine, ukazuju na "sistemsku i sistematičnu neravnopravnost izbornih aktera", koja se ogleda u izrazito pozitivnom predstavljanju izborne liste „Ujedinjena Srbija – Aleksandar Vučić” i gotovo isključivo negativnom predstavljanju Studentske liste.
Tokom posmatranog perioda evidentirano je ukupno 24.595 minuta, odnosno gotovo 410 sati televizijskog sadržaja posvećenog akterima koji učestvuju na izborima. Struktura monitorisanog sadržaja obuhvata:
– 12.208 minuta – prilozi u vestima i informativnim emisijama;
– 9.774 minuta – analitičari, komentatori i gosti u studijskim emisijama;
– 1.663 minuta – prenosi skupova i obraćanja Aleksandra Vučića;
– 738 minuta – plaćeni politički spotovi;
– 212 minuta – razno
Rezultati analize tonaliteta pokazuju izrazito asimetričan odnos prema dva izborna aktera, dodaje se.
"Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija": pozitivan – 12.330 minuta, neutralan – 435 minuta, negativan 113 minuta.
"Studentska lista - Studenti pobeđuju": pozitivan – 107 minuta, neutralan 403 minuta i negativan kontekst 9.514 minuta.
"To znači da su građani kroz programe pet televizija dobijali dve gotovo potpuno suprotne medijske slike izbornih aktera: jednu zasnovanu na promociji i afirmaciji vlasti, a drugu na kritici, negativnom predstavljanju i diskreditaciji njenog glavnog izbornog konkurenta.
Ovakva raspodela tonaliteta otvara pitanje da li su navedene televizije obavljale funkciju profesionalnog informisanja građana ili su njihovi programi korišćeni kao instrument političke promocije jednog i delegitimizacije drugog izbornog aktera", navode iz Birodija.
Oni smatraju da utvrđeni nalazi predstavljaju "ozbiljan osnov za ispitivanje postupanja pružalaca medijskih usluga u odnosu na član 61 Zakona o elektronskim medijima", kojim se uređuju obaveze pružalaca medijskih usluga u vezi sa izbornom kampanjom.
"Nalazi ukazuju na moguće povrede obaveza koje se odnose na ravnopravno predstavljanje izbornih učesnika, nepristrasnost informisanja i razdvajanje informativnog sadržaja od političke promocije", navodi se.
Iz Birodija posebno ukazuju i na potrebu "ispitivanja usklađenosti analiziranih sadržaja sa članovima 4–8 Pravilnika o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga, u delu koji se odnosi na zaštitu dostojanstva, prava i drugih zakonom zaštićenih interesa lica o kojima se izveštava".
"Kontinuirano negativno predstavljanje jednog izbornog aktera, ukoliko je praćeno etiketiranjem, uvredama, neosnovanim optužbama ili uskraćivanjem mogućnosti odgovora, može predstavljati osnov za utvrđivanje povreda propisa", dodaje se u tekstu saopštenja.
Naglašavaju da sama statistička neravnoteža tonaliteta "nije automatski dokaz povrede svakog od navedenih članova", ali njena izrazita veličina, trajanje i ponavljanje "predstavljaju ozbiljan indikator koji zahteva regulatorno ispitivanje konkretnih programskih sadržaja i sankcionisanje pružaoce medijske usluge".
"Zakonska obaveza REM-a nije da vrši statističku evidenciju kao osnovu za studije o izveštavanju medije, već da sakupljene podatke stavlja u kontekst indikatora za kršenje medijskih zakona i pravilnika i sankcionisanje pružalaca medijskih usluga.
Posebno zabrinjava činjenica da je ovakva struktura izveštavanja utvrđena na televizijama sa nacionalnim pokrivanjem, uključujući javni medijski servis RTS1", piše u tekstu saopštenja.
Izborna ravnopravnost ne može se svesti na broj minuta koji je pojedinom izbornom akteru formalno posvećen. Za stvarnu ravnopravnost neophodno je analizirati i:
– da li se akter predstavlja pozitivno, neutralno ili negativno;
– da li ima mogućnost da sam predstavi svoj program i argumente;
– da li o njemu govore njegovi predstavnici ili politički protivnici i komentatori;
– da li su negativne tvrdnje proverene i da li je omogućeno pravo na odgovor;
– da li se politička promocija predstavlja kao novinarski sadržaj.
Upravo zbog toga iz Birodija upozoravaju da formalna prisutnost Studentske liste u programu "ne znači i njenu stvarnu medijsku zastupljenost", u smislu ravnopravne mogućnosti da se obrati biračima.
"Biti prisutan u programu kao predmet negativnog izveštavanja nije isto što i imati mogućnost predstavljanja sopstvenog izbornog programa", piše u tekstu saopštenja.
Poziv REM-u
Iz Birodija su pozvali Regulatorno telo za elektronske medije (REM) da, u okviru svojih zakonskih nadležnosti:
1. Ispita rezultate 24-časovnog monitoringa televizija RTS1, Pink, Prva, B92 i Happy za period od 9. septembra do 15. oktobra 2026. godine.
2. Utvrdi da li su pojedinačni emiteri postupali u skladu sa članom 61 Zakona o elektronskim medijima.
3. Ispita konkretne programske sadržaje u pogledu mogućih povreda članova 4–8 Pravilnika o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga.
4. Posebno analizira sadržaje u kojima su politička promocija, negativno etiketiranje i diskreditacija izbornih aktera predstavljani u informativnim i analitičkim formatima.
5. Javno objavi nalaze nadzora, odluke Saveta REM-a i obrazloženja o eventualnom pokretanju ili nepokretanju postupaka protiv emitera.
