Mimo ustaljene prakse - da se o jednom pozorišnom ostvarenju raspravlja tek nakon održane premijere - reditelj Nebojša Bradić i dramaturg Aleksandar Milosavljević odlučili su da o predstavi „U potrazi za Tašanom“, koju pripremaju sa ansamblom vranjskog teatra za otvaranje 46. “Borinih pozorišnih dana” u Vranju, progovore dok proces rada uveliko traje.
Dok se vranjskom teatru svakodnevno održavaju probe, dramaturg Milosavljević konstatovao je, otvarajući ovo veče u Biblioteci "Bora Stanković", da je prisustvo glumaca i velikog broja zainteresovanih razgovoru o predstavi “veliko ohrabrenje”.
Govoreći o tome šta je Nebojša Bradić napisao u svom autorskom tekstu o Tašani, on je kazao da je glavni lik komada zapravo Bora Stanković.
“Prvo što mi je palo na pamet je bilo da će to biti priča o životu Bore Stankovića.
Moram odmah da razaočaram i druge koji su to pomislili, jer se u ovoj predstavi Bora Stanković zapravi pojavljuje kao dramatis personae, odnosno kao dramski lik.
Međutim, Bradić, pišući ovaj komad, nije izmišljao Boru Stankovića - u njemu ćete videti niz činjenica koje zaista jesu delovi iz biografije Borisava Stankovića.
To znači da Nebojša, pišući o čoveku koji je zaista postojao i ostavio neizbrisiv trag, ne samo o Vranju, i ne samo time što je darivao svoje ime i prezime mnogim institucijama u Vranju i šire, dočarava jednog znamenitog čoveka i jednog od najznačajnijih pisaca koje smo mi imali u istoriji naše književnosti”, rekao je Milosavljević.
Zapitao se Milosavljević - da li je moguće pisati komad u kojem se kao glavni lik pojavljuje istorijska ličnost, sa činjenicama iz njegove biografije, a da to ne bude biogradska drama?
“Tvrdim da je moguće, jer je književnost čarolija, pogotovo dramska. Ona koristi istorijske ličnosti, događaje, susrete, istorijske bitke, a čarolijom umetničke imaginacije tu istoriografiju pretvara u nešto što je mnogo više i značajnije nego što na prvi pogled izgleda kada prepoznajemo nečiju biografiju.
Bora je imao gadan život, imao je velike životne probleme, ali je svoj život i takvu svoju sudbinu branio umetnošću”, rekao je Milosavljević u uvodnoj reči.
Bradić je ukazao da, kada mu se umetnički direktor vranjskog teatra Bojan Jovanović, u godini kada se slavi 150 godina Borinog rođenja, obratio sa predlogom za saradnju na ovom procesu, da se malo-pomalo došlo do “Tašane”.
“Znao sam da taj komad nikada nije slavno prolazio u izvođenjima, to važi za gotovo sve inscenacije Tašane, od prve koja je bila 1927. godine kada je publika to više ispoštovala iz odnosa prema Bori i uspehu koji je Koštana prethodno imala.
U vezi sa Tašanom, meni je bio mnogo zanimljiviji njen put, odnosno kako je ona nastajala kao tekst.
Napisana je na podsticaj koji je Bori dao Skerlić. On je podržao Boru već na drugom izvođenju Koštane, i ovaj je na njegov podstrek krenuo u avanturu pisanja Tašane.
Ta avantura bila je završena 1915. godine u Nišu, gradu koji je tada bio ratna prestonica Srbije.
Bora završava svoje stranice Tašane, daje svom prijatelju, ministru prosvete (Ljubomiru Jovanoviću Patku, p.a) da pročita, ovaj to pohvali, Bora vraća rukopis u radni sto i odlazi u emigraciju.
Rukopis je na taj način bio zauvek izgubljen, iako je objavljivan u fragemntima, ali nedovoljno da završi na sceni”, naveo je Bradić.
On je podsetio da je supruga Angelina, pred kraj, naterala Boru da taj komad ipak napiše i rekonstruiše, po sećanju i objavljenim odlomcima.
"Bora je njoj diktirao tekst, ona pisala i komad je tako stigao na scenu Narodnog pozorišta.
Ono što se meni stvara kao upečatljiva slika je taj Borin izlazak iz Narodnog pozorišta, u vreme dok se priprema premijera - on pada, a na plakatu stoji Tašana.
Tako je počeo moj put sa ovim komadom”, rekao je Bradić.
Premijernim izvođenjem predstave “U potrazi za Tašanom” (21. oktobra u 20 časova), u režiji Nebojše Bradića, 21. oktobra (20 časova) počeće 46. "Borini pozorišni dani”.
Predstava će, u okviru ovog međunarodnog festivala, biti jedna od šest odabranih za takmičarski program.
