"Jednostavan odgovor na pitanje - ima li sistemskog odgovora na siromaštvo u Srbiji - glasio bi da tog odgovora nema već jednu i po deceniju", rekao je u Vranju Vladan Jovanović, kandidat za narodnog poslanika na listi “Studenti pobeđuju”, pravnik koji radi u socijalnoj zaštiti već tridesetak godina.
“Ne postoji strategija socijalne aaštite već petnaestak godina, ne postoje ni lokalni planovi socijalne zaštite u opštinama i gradovima koji se tiču unapređenja socijalne zaštite, razvoja usluga - razvijeni po metodologiji utemeljenoj na struci.
Zakon postoji od 2011, već dugi niz godina se formiraju nekakve radne grupe za izmene tog zakona, ali rad nijedne od njih nije odmakao dalje od početka", rekao je Jovanović kao jedan od panelista na tribini pod nazivom “Šta će studenti da urade u borbi protiv siromaštva”, koja je održana u Vranju, uz učešće stručnjaka koji su pripremali ovaj segment studentskog programa.
Po Jovanovićevom mišljenju nedostaje planiranje u oblasti socijalne zaštite, usklađivanje zakona sa međunarodnim normama i standardima, planiranje u lokalnim zajednicama.
"Nedostaju i funkcionalne institucije u oblasti socijalne zaštite, kao i funkcionalno raspodeljivanje sredstava iz budžeta ka socijalnoj zaštiti.
Studentska lista je tu da prepozna sve sistemske nedostatke, i da, na osnovu zakona, obezbedi funkcionisanje institucija, koje treba unaprediti dugoročnim planiranjem, a pre toga izraditi strategiju.
Trebalo bi uspostaviti upravljanje socijalnim sistemom na takav način da odgovara svakom građaninu koji ima potrebe za nekim pravom ili uslugom iz oblasti socijalne zaštite”, rekao je Jovanović.
Docentkinja dr Iva Branković, sa Odeljenje za socijalnu politiku i socijalni rad Fakulteta političkih nauka (FPN) u Beogradu, rekla je da siromaštvo "nije problem pojedinca, već ogledalo celog društva".
Ona je dodala da program studentskog pokreta stavlja fokus na zajednicu, obrazložući šta to znači.
“To znači da hoćemo zdravo okruženje, ak ga nemamo ne možemo ni mi da se razvijamo u skladu sa svojim potencijalima.
Kad samo pravili ovaj program, pravili smo ga tako da bude fokusiran na potrebe zajednice svih vrsta, od porodice do lokalne zajednice, al i na zborove koji su veliki benefit koji je studentski pokret doneo.
Kroz vraćanje na naše lokalno udruživanje, bilo da je to po nekim našim karakteristikama, bilo da je teritorijalno, ovaj program planira da, pre svega, osnažuje te zajednice, tako što će biti na njih fokusiran, ali i da mere koje su ka njima usmerene planira tako što će ljudi biti uključeni.
Znači, da politika ne bude nešto što se dešava "negde gore", gde tamo neki sede i planiraju, nego da to bude priča koja se dešava na lokalu i da usluge koje se planiraju budu usluge prilagođene građanima", rekla je Branković.
Danilo Ćurčić, pravnik specijalizovan za oblast socijalnih i ekonomskih prava, kazao je da je osnovna stvar koju studentski pokret nudi u pogledu stambene pravde i socijalne zaštite za najugroženje promena odnosa po kome siromašni i stambeno ugroženi sami problem - da su manje vredni, da su lenji, da ne rade dovoljno dobro svoje poslove.
"Ta individualizacija stambenih nejednakosti i siromaštva jeste ključna stvar koju studentski pokret adresira, s ciljem da se vraćamo na zajedništvo, odnosno zajednički odgovor na ova pitanja”, rekao je Ćurčić.
On je dodao da program studentskog pokreta predviđa donošenje programskih mera i obezbeđivanje resursa koji će odgovoriti na različite stambene potrebe različitih kategorija lica.
"Cilj je da se dođe do sistema koji će podrazumevati dugoročan neprofitni zakup, povećanje javnog stambenog fonda, borbu protiv segregacije i povećanje fonda priuštivih stanova u Srbiji, i to ne samo u Beogradu, već da i u Vranju i svakom drugom gradu postoji sistem koji će biti takav da građanin nije prepušten sam sebi kada se nađe u stanju krajnje stambene uskraćenosti, koji podrazumeva da vam je potrebna podrška zajednice da prevaziđete taj roblem", kazao je Ćurčić.
Tara Stojanović: Ako pobedimo ljudi će imati sve što im je potrebno
Studentkinja socijalnog rada i socijalne politike ne FPN-u u Beogradu Tara Stojanović rekla je da je siromaštvo "ogledalo nefunkcionalnog sistema u kojem živimo”. Ona je dodala da je, prema istraživanjima, oko 23 odsto ljudi u Srbiji u riziku od siromaštva.
“Studentska lista će obezbediti socijalnu pomoć koja je ljudima neophodna, da grozan biroratski sistem ne bude mučnina kroz koju prolaze ljudi koji se nose s problemom siromaštva. Svesna sam da je mnogo ljudi ucenjeno, da je mnoge ljude strah, i razumem ih jer je reč o egzistencijalnom strahu. Želim da poručim ljudima, ma za koga glasali 25. oktobra, da će, ukoliko studentska lista pobedi, imati sve što im je potrebno. Mi kao lista verujemo u integritet osobe, verujemo u to da svako zaslužuje dostojanstven život. Nismo tu da ucenjujemo ili da obećavamo neke ogromne stvari, tu smo jer osećamo moralnu odgovornost da moramo da budemo tu. Želim da se svi zapitaju u kolikom su riziku i da li žele da nastave da žive tako. Ukoliko je odgovor da ne žele više tako, treba da razmislite ko je na vlasti proteklu deceniju i nešto i zašto vas drže u siromaštvu. Dok se jedan deo ljudi bogati, dobar deo stanovništva ne zna kako će se zgrejati zimi. To je strašno”, rekla je Stojanović.
Marko Tošić, specijalni pedagog i čovek koji dolazi iz prakse, kazao je da se grupa koja je radila na kreiranju ovog programa, kada su u pitnju deca i mladi, rukovodila onim što funkcioniše u praksi.
“Ceo nas prosgram doživljavamo kao svojevrsni zaokret u dosadađnjem sistemu socijalne zaštite, na svim poljima.
Trenutni sistem socijalne zaštite nije dobar; danas sam bio u naselju Gornja čaršija u Vranju i primetio sam da ljude koji su na socijalnoj pomoći veliki deo stanovništva posmatra kao da su oni nešto oduzeli od nas.
Ovaj naš program nudi rešenja, odnosno na koji način možemo da ih, kroz sistem socijalne zaštite, izmestimo iz te potrebe, kako da oni postanu ravnopravni kroz sistem doprinosa jednoj zajednici.
Da vladauća stranka ne krade koliko krade, imali bismo mnogo više para za socijalnu zaštitu, ne samo za korisnike nego i za one koji rade u tom sistemu", naglasio je Tošić.
Razgovor u okviru tribine moderirao je Mihailo Babić, student master studija na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Suorganizator tribine u Vranju, koja je bila interaktivnog tipa, uz učešće i postavljanje pitanja od strane prisutnih Vranjanaca, bio je "Zbor građana 017".
Siromaštvo i korupcija
Poslanički kandidat Vladan Jovanović rekao je da je njegovo uverenje takvo da se “ne može govoriti o siromaštvu, a da se ne govori o korupciji”.
“Jer, korupcija se tiče zajedničkih dobara, a zajednička dobra su ona koja se odnose na obrazovanje, zdravstvenu, socijalnu zaštitu… Ona se prelivaju u ruke manjine i elite, a većina ostaje osiromašena za onoliko koliko je tom predistribucijom usmereno prema bogatoj manjini. Mi smo uskraćeni za pravedno raspodeljivanje dobara koja se tiču svih nas”, rekao je on.
Dodao je da se kod nas centri za socijalni rad i socijalna zaštita "obično vezuju za novčanu socijalnu pomoć i za jednokratne novčane pomoći".
“Ono što je karakteristično za funkcionisanje centara za socijalni rad, kada su u pitanju ta dva vida materijalnih dabara, jeste da se ona ne dele, ne daju na osnovu prava i zakonom utvrđenih kriterijuma, nego na osnovu kriterijuma koji su vid zloupotrebe institucija. Problem se usložnjava ako znamo da nefunkcionalne institucije nisu loše samo prema korisnicma socijalne zaštite, već i prema zaposlenima u tom sistemu - značajan broj njih oseća se nelagodno, ucenjeno i nema priliku da radi po zdravim socijalnih standardima”, naveo je Jovanović.
