Vranje - Studentski program pod nazivom „Šta studenti mogu da urade za obrazovanje?“ nastao je kroz razgovore sa nastavnicima, profesorima, istraživačima, umetnicima, studentima i građanima širom Srbije.
Kako je saopšteno iz studentske liste "Studenti pobeđuju", ti razgovori pokazali su da problemi obrazovanja "nisu isti u svakom gradu, ali da imaju zajednički uzrok: kvalitet javnih usluga često zavisi od mesta u kom živimo, materijalnog statusa i političkih veza".
Škola mora ponovo da bude mesto učenja, a ne prostor nejednakosti
"Obrazovanje je u Srbiji besplatno samo na papiru: udžbenike i školski materijal i dalje plaćaju porodice, a uslovi u manjim i ruralnim sredinama znatno zaostaju za onima u velikim gradovima. Programi su preobimni i nepovezani, reforme se sprovode parcijalno i bez učešća nastavnika, a nastavnici rade za niske i nepredvidive plate, često godinama na određeno vreme i pod teretom administracije. Posledica je sve dublja kadrovska kriza u prosveti.
Zato ćemo iz javnih sredstava finansirati osnovne udžbenike za osnovce i srednjoškolce, koje će učenici dobijati na korišćenje preko škole, uz dodatnu podršku deci iz socio-ekonomski ugroženih porodica. Ulaganja u škole i opremu usmeravaćemo prema stvarnim potrebama, pre svega van velikih centara. Nastavni programi biće reformisani na osnovu stručnih analiza i uz učešće nastavnika. Umesto reprodukcije činjenica, cilj je da učenici razumeju ono što uče i razvijaju kritičko mišljenje, a formativno ocenjivanje smanjiće pritisak brojčanih ocena i proseka", navodi se u saopštenju.
Bezbednost dece biće tretirana kao sistemska odgovornost
"Uvešćemo jedinstvene standarde bezbednosti škola, jasne procedure za krizne situacije i programe prevencije vršnjačkog, psihološkog i digitalnog nasilja, uz dostupniju stručnu podršku i saradnju sa zdravstvenim i socijalnim službama. Svako dete kojem je potrebna dodatna podrška dobiće pedagoškog asistenta ili ličnog pratioca, a škole dovoljan broj stručnih saradnika.
Nastavnicima vraćamo sigurnost i dostojanstvo profesije: stalno zaposlenje za one koji godinama rade na određeno, ukidanje dupliranih evidencija i izveštaja i jasan mehanizam usklađivanja plata sa rastom minimalne zarade. Direktori će se birati prema stručnosti i javnim kriterijumima, uz stvarno učešće kolektiva, a ne prema partijskoj pripadnosti", navode studenti.
Univerzitet mora biti u službi znanja, a ne politike
Politički uticaj prisutan je u upravljanju univerzitetima, zapošljavanju i napredovanju, a ugovori na određeno sve do zvanja redovnog profesora podstiču autocenzuru, dodaje se.
"Za nauku se izdvaja manje od jedan odsto BDP-a, što je manje od iznosa koji država godišnje daje za subvencije privredi. Studentski standard u budžetu za 2026. godinu iznosi 14,76 milijardi dinara i pokriva tek oko 30 odsto potrebnih kapaciteta, dok osnovna stipendija od oko 13.000 dinara ne pokriva ni osnovne troškove života. Istraživačka oprema je uglavnom zastarela, a sistem akreditacije gotovo se nije menjao skoro dve decenije. Studiranje tako postaje privilegija imućnijih porodica, a odlazak mladih istraživača u inostranstvo prečesto je trajni gubitak za zemlju.
Prvi korak je zaštita akademske autonomije. Reformisaćemo regulatorna tela, depolitizovati upravljačke strukture i uvesti transparentan izbor rukovodstva i izbor u zvanja. Na fakultetima i institutima uvodimo poverenika za akademski integritet i zaštitu uzbunjivača, a Fond za nauku i Fond za inovacionu delatnost postaju nezavisni od dnevne politike.
Ulaganja u nauku postepeno ćemo podizati do tri odsto BDP-a. Istraživači će opremu i materijal do 100.000 evra moći da nabavljaju bez dugotrajnih tendera, a svaka državna subvencija privredi biće uslovljena ulaganjem u istraživanje i razvoj. Uvešćemo veće bespovratne stipendije za studente slabijeg imovinskog stanja i povoljne kredite sa otplatom nakon zaposlenja, proširiti kapacitete domova i omogućiti mladim zaposlenima na univerzitetima stanove po cenama najmanje 30 odsto nižim od tržišnih.
Mesto rođenja ne sme da određuje ko može da studira. Mreža regionalnih „mikroistraživačkih gradova“ omogućiće da se nauka razvija i van prestonice, a istočna Srbija postaće centar za rudarstvo i remedijaciju životne sredine. Strukovnim studijama vratićemo jasnu razvojnu ulogu u regionima u kojima deluju. Za one koji žele da se vrate iz inostranstva predviđamo povratničke grantove, postdoktorske pozicije, akademsku vizu i bržu nostrifikaciju diploma", navodi se.
Kultura nije dodatak obrazovanju – ona je njegov deo
Dodaje se da je kulturni sistem "opterećen nedovoljnim finansiranjem, potplaćenim i nesigurnim radom i partijskim upravljanjem, dok su resursi skoncentrisani u velikim gradovima".
"Zaječar i njegova okolina pokazuju koliko je nasleđe dragoceno, ali i ranjivo kada sistemska podrška izostane. Zato ćemo izdvajanja za kulturu povećati na najmanje jedan odsto republičkog i šest odsto lokalnih budžeta, urediti radna i socijalna prava samostalnih umetnika i uvesti stručne procedure izbora rukovodilaca ustanova kulture.
Domovi kulture, biblioteke, bioskopi i (studentski) kulturni centri u manjim sredinama dobiće podršku kroz poseban razvojni fond, a deci i mladima biće dostupni besplatni kulturni programi kroz saradnju škola i ustanova kulture. Zaštita kulturnog i prirodnog nasleđa biće javni interes koji investicioni projekti neće moći da zaobiđu, od Feliks Romulijane do Generalštaba i Beogradskog sajma. Studentske kulturne centre vraćamo studentima, a novi Zakon o kulturi biće donet kroz otvoren i participativni proces", objašnjeno je.
Studenti moraju imati pravo da učestvuju u odlučivanju
Studentsko organizovanje pokazalo je da studenti nisu samo korisnici obrazovnog sistema, već i njegovi aktivni učesnici, navodi se.
"Uvešćemo funkciju studentskog pravobranioca i omogućiti bolje uslove za zdravstvenu zaštitu studenata i njihovo organizovanje. Uredićemo status studentskih praksi i volontiranja kako mladi ne bi radili bez naknade umesto da se obrazuju, a stručne prakse biće formalno vrednovane u okviru studija. Karijerni centri na univerzitetima dobiće podršku da prate studente od upisa do prvog zaposlenja. Smeštaj, ishrana i prevoz moraju biti deo kontinuirane politike studentskog standarda, a ne tema koja se pojavljuje samo uoči izbora", piše u programu.
Srbija u kojoj znanje određuje budućnost
Promena obrazovnog sistema nije, kako se navodi, kratkoročna intervencija.
"Ona podrazumeva suočavanje sa nedostatkom kadrova, institucionalnim otporom i odgovornošću za odluke koje će imati posledice u godinama koje su pred nama.
Zato rezultat nećemo meriti samo statistikom upisa ili prosečnim ocenama. Pitaćemo da li dete iz Zaječara ima iste mogućnosti kao dete iz Beograda. Da li nastavnik može dostojanstveno da živi od svog rada? Da li mladi istraživač može da gradi karijeru u Srbiji? I da li mlada osoba nakon fakulteta ima razlog da ostane u zemlji?
Naša vizija je jednostavna: dete treba da dobije priliku na osnovu svojih sposobnosti, a ne porodičnih i političkih veza. Nastavnik treba da ima sigurnost i vreme za učenike. Student treba da bude u mogućnosti da studira bez da mu materijalni položaj porodice određuje budućnost. Naučnik treba da ima uslove da istražuje. Umetnik treba da može da radi. A svaki građanin, bez obzira na to gde živi, treba da ima pristup obrazovanju i kulturi.
To je društvo u kojem su obrazovanje, nauka i kultura namenjeni svima.
Kao akademska godina, novo poglavlje počeće u oktobru kad zaokružimo broj 3!
Rešenje je: Studentska lista – Studenti pobeđuju", piše u ovom delu programa studenata.
