Vranje - Podaci Završnog računa budžeta Srbije u 2025. godini pokazali su da se država direktno zadužila za 5,2 milijarde evra, a ubedljivo najveći iznos od banaka uzet je za kupovinu francuskih aviona "Rafal", piše Forbs Srbija.
Istaknuto je da se iznos od 4,6 milijardi evra, odnosno 18 ugovora o zajmu potpisanih tokom prošle godine odnosio upravo na kupovinu francuskih aviona.
Prema ugovoru potpisanom u maju prošle godine, država se kod konzorcijuma francuskih banaka zadužila za 1,9 milijarde evra.
Odmah iza njega je i kredit od 1,1 milijardi evra koji je uzet od Evropske unije. Ugovor o tom zajmu potpisan je krajem 2024. godine ali je rafitikovan u prošloj godini. Reč je o novcu uzetom za projekat reforma i rast za Zapadni Balkan.
Forbs je ukazao da u Predlogu zakona o završnom računu budžeta Srbija za 2025. godinu, o kojem raspravljaju poslanici u Skupštini Srbije, stoji da je Srbija u prošloj godini uzela 4,6 milijardi evra u inostranstvu, i dodatnih 600 miliona evra kod četiri domaće banke.
Kada bi se dodale garancije date preduzećima, dug se uvećava za dodatnih pola milijarde evra.
U Predlogu završnog računa navedeno je da su nove direktne obaveze države na osnovu zajmova uzetih tokom prošle godine potvrđene i regulisane zakonima, a reč je o 18 zakona koji potvrđuju spoljni dug, i dodatna četiri koja se odnose na pozajmice uzete u Srbiji, od banaka koje posluju na ovom tržištu.
Za četiri kredita koja su bila uzeta kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj država se zadužila 272 miliona evra. Ovi krediti su bili uzeti uglavnom za projekte poput reforme poreske administracije, podsticanje inovativnog preduzetništva ili osnaživanje inkluzivnijeg vaspitanja i obrazovanja u školama u Srbiji.
Dodato je da je nekoliko kredita uzeto i od Evropske investicione banke, poput onih za kliničke centre, za prugu Niš–Dimitrovgrad, kao i kredit za zeleno finansiranje. Njihov ukupan iznosio je 357 miliona evra.
Na spisku kreditora se nalaze i Evropska banka za obnovu i razvoj, ali i nemački KfW ili Francuska agencija za razvoj. Veći deo ovih kredita ne odnosi se direktno na neke infrastrukturne projekte, nego na reforme različitih sektora i državnih politika.
Među novim zaduženjima u prošloj godini, navedeni su i najnoviji kredit, četvrti po redu, koji je država uzela za finansiranje izgradnje Moravskog koridora. Reč je o iznosu od 260 miliona evra, a zajmodavci su konzorcijum banaka, ovoga puta predvođen Džej Pi Morganom.
Osim ovih 18 inostranih zajmova, država je, kako piše Forbs, uzela i nove pozajmice od domaćih banaka. Četiri kredita na spisku unutrašnjeg duga, iznose 70 milijardi dinara, a preračunato po prosečnom kursu iz prošle godine radi se o 600 miliona evra.
Na tom spisku je 12 milijardi dinara kredita uzetog od Banke Inteza za putni pravac Ruma-Šabac–Loznica. Ugovor o zajmu potpisan je na samom kraju 2024. godine ali je ratifikovan početkom naredne godine.
Forbs je ukazao da se država za isti put zadužila i kod Unikredit banke i to za osam milijardi dinara.
Navedeno je da je tu i pozajmica od OTP banke od 15 milijardi dinara i to za izgradnju dela Dunavske magistrale, od Požarevca i Golupca.
Uzet je i kredit od 35 milijardi dinara od NLB Komercijalne banke za autoput od Beograda, preko Zrenjanina do Novog Sada. Ovaj ugovor o kreditu potpisan je u maju prošle godine, a svi krediti uzeti su u dinarima, ali sa valutnom klauzulom.
Vlada je u završnom računu navela i da je ukupan javni dug Srbije na kraju prošle godine iznosio 39,6 milijardi evra.
