Iza zatvorenih vrata bezbednosnog sektora na jugu Srbije u toku je tiha, ali intenzivna politička borba za preuzimanje kontrole nad Regionalnim centrom Bezbednosno-informativne agencije (BIA) u Vranju.
Prema dobro obaveštenim izvorima, određeni lokalni interesni krugovi pokrenuli su ozbiljnu logistiku s ciljem da na mesto trenutnog načelnika Miloša Ristića instaliraju svog čoveka - operativca koji već radi u Agenciji, ali ima specifičnu karijernu hronologiju.
Naime, kandidat koga ove interesne grupe pokušavaju da nametnu javnosti je ima radnu biografiju koja otvara pitanja o profesionalizmu unutar bezbednosnih struktura.
Svoju karijeru započeo je u Ministarstvu unutrašnjih poslova, u okolini Vranja.
Izvori tvrde da je do tog prvog zaposlenja, navodno, došlo isključivo putem „veza“ i političko-privatnih poznanstava, izigravajući regularne procedure selekcije, u čemu je posredovao član njegove porodice.
Nakon inicijalnog pozicioniranja u policiji, uspešno je realizovan plan njegovog prebacivanja u BIA, čime su mu otvorena vrata za dalji napredak ka pozicijama moći koje bi sada se domognu u sektoru bezbednosti.
Prednost je u tome što su kandidat i onaj ko ga protežira bespogovorni poslušnici vlasti.
S obzirom na to da su regionalni centri BIA strateške tačke od državnog značaja, postavljanje novog načelnika ne može proći bez direktnog zelenog svetla iz Beograda.
Zbog toga se u ovom slučaju koristi kompleksna politička vrteška.
Naime, lokalni i regionalni politički moćnici iz redova SNS, koji imaju direktan prolaz i uticaj u samom vrhu izvršne vlasti, zaduženi su za „teren“ i lobiranje unutar partijskih i državnih kanala.
Kako bi pritisak bio efikasniji, u igru su uključeni i visoko rangirani funkcioneri vladajuće partije sa prostora Zapadne Srbije.
Ovime se unutar SNS-a pokušava da se izdejstvuje promena aktuelnog rukovodstva.
Pčinjski okrug je specifičan zbog blizine administrativne linije sa Kosovom i Metohijom, kao i državnih granica sa Severnom Makedonijom i Bugarskom.
Utoliko je značajnije da na funkcijama u sektoru bezbednosti budu sposobni operativci, ne bilo ko ili ne neko ko je u ovaj sektor došao ne baš konvencionalnim putem.
Kontrola nad vranjskim centrom BIA ne znači samo uvid u bezbednosne tokove i borbu protiv organizovanog kriminala, već i ogromnu političku moć i kontrolu nad lokalnim privrednim i političkim akterima i zbivanjima.
To je verovatno i motiv onog koji je pokrenuo proces lobiranja za tu funkciju, posebno u svetlu mogućih političkih promena u Srbiji i gubitka moći na postojećim pozicijama.
