Zavirite u Stvaralački univerzum učitelja Krampusa (odlomak iz knjige)

Još pre nego što bi školsko zvono označilo početak nastave, kaldrmom Vranja kretao bi neobičan prizor. Jedan učitelj polazio bi u školu gurajući velika natovarena kolica. U njima je bilo geografskih karti, tabli sa računskim operacijama, modela časovnika, preparata, raznih mehanizama i mnogobrojnih učila koja nisu naručena preko interneta, već su nastajala u njegovoj kući. U kući koja je istovremeno bila dom, botanička bašta, zoološki vrt, laboratorija i mala fabrika učila. I dok je odraslima ovaj prizor sasvim izvesno izgledao nadrealano, za učenike Osnovne škole „Dositej Obradović“ iz Vranja bio je potpuno prirodan. Jer, bio je to samo njihov učitelj Krampus.

Danas gotovo da nema živih svedoka koji bi mogli da potvrde svaki detalj ove slike, a ipak, upravo se ta slika, sačuvana u fragmentima sećanja njegovih komšija, prijatelja, učenika, rođaka, neprestano vraća tokom istraživanja. Ta slika nije samo uspomena na jednog vanserijskog učitelja i čoveka, ona je metafora njegovog života.

Ono što je učitelj Krampus zapravo nosio u školu nisu bila nastavna sredstva. Nosio je sopstvenu filozofiju obrazovanja. Nosio je sate i sate danonoćnog truda da odgovori na pitanje: Kako da dete razume ono što još uvek ne može ni da zamisli? Kako da dodirne broj, vidi gramatičko pravilo, čuje tačan odgovor?

Decenijama kasnije, sve ovo moglo je da nestane zauvek. Kuća u kojoj je živeo i stvarao učitelj Krampus bila je pred rušenjem, a sa njim i desetine nastavnih sredstava. Slučajnost, ali i osećaj odgovornosti pojedinca koji je prepoznao njihovu vrednost, učinili su da jedan deo njih bude sačuvan. Tako je započelo traganje za jednim umalo zaboravljenim svetom.

Ovo je knjiga koja govori o čoveku kroz njegovo delo. O sećanjima učenika koji do današnjih dana pamte pogled, pokret ruke i način na koji zadovoljno gladi brkove njihov učitelj. O svedočenju jedinog potomka porodice učitelja Krampusa, koji je imao privilegiju da neposredno posmatra nastajanje ovog sveta. O materijalnim tragovima koji, iako nemi, govore mnogo više nego što bi mogla nekakva uobičajena biografija.

Možda je zato najtačnije reći da ova knjiga nije nastala iz želje da se posvedoči o prošlosti jednog čoveka, već iz potrebe da se sačuva jedna filozofija obrazovanja.

Vest o rušenju Krampusove kuće izazvala je snažne reakcije javnosti, pre svega njegovih bivših učenika. Na društvenim mrežama počinju da se nižu sećanja ljudi različitih zanimanja i životnih puteva. Nisu ih povezivali ni profesija, ni obrazovanje, ni društveni položaj već jedno zajedničko iskustvo – sećanje na učitelja koji je u njihovim životima ostavio neizbrisiv trag. Upravo su ta spontana svedočenja nagovestila da se iza imena Aleksandra Popovića Krampusa krije mnogo više od lokalne učiteljske priče.

Sačuvani didaktički materijali, na sreću, danas imaju svoje mesto u OŠ „Dositej Obradović“. Pred posmatračem koji se prvi put nađe pred ovom jedinstvenom zbirkom ne nalaze se samo učila. Ispravnije bi bilo reći da je to čitav jedan pedagoški svet: pokretne table, elektrifikovane table za samostalnu proveru rešenja, modeli časovnika, pažljivo sačuvani i ustakljeni primerci raznih ruda, vrsta zemljišta, jaja različitih ptica i gmizavaca, maske, preparati, geometrijska tela, magneti i sve to vešto izrađeno rukom učitelja čiji je motiv tako očigledan: da dete uči aktivno, istražujući i proveravajući sopstvena rešenja.

Prvi susret sa sačuvanom zaostavštinom otvorio je i pitanje koje postaje polazište ovog istraživanja: Kako je moguće da je učitelj koji je iza sebe ostavio tako originalan i metodički promišljen opus ostao nepoznat široj pedagoškoj javnosti?