Vranje - Dok iz SPS poručuju da se sami spremaju za izbore i da će o eventulanoj promeni te odluke razmišljati ako dođe do značajne promene na političkoj sceni, nisu saglasni sa tim da socijalisti imaju mnogo autonomije u delovanju i da će im se naprednjaci mešati i u sastav i u sastav izborne liste, piše dnevni list Danas.
Iako je odluka o samostalnom izlasku na izbore, kako kaže predsednik Izvršnog odbora Glavnog odbora SPS Vladan Zagrađanin, doneta još 17. jula na svečanoj sednici Glavnog odbora, ta vest je prošla ispod radara javnosti, jer se socijalisti njom nisu preterano hvalili niti su je isticali. Možda i zato što odluka, do izbora, može da bude i promenjena.
Zagrađanin je, podsetimo, pre par dana ustvrdio da do sada nije bilo razgovora sa Srpskom naprednom strankom u vezi sa zajedničkim izlaskom na izbore, ali da je GO stranke u julu, na kojem je bilo 500 ljudi, jednoglasno podržao Dačićevu izjavu: „Mi na izbore idemo samostalno“.
Prema njegovim rečima, opštinski, gradski i okružni odbori SPS do 25. avgusta treba da dostave liste kandidata za narodne poslanike, kao i predloge kandidata za predsednika Srbije.
Na zvaničnoj internet stranici SPS u saopštenju sa GO održanog 17. jula, na kojem se slavio i 36. rođendan partije, ne piše jasno i konkretno da je odluka o samostalnom izlasku na izbore doneta.
Navodi se da je Dačić rekao da je SPS spremna za izbore i daje naložio svim odborima da do 25. avgusta dostave predloge kandidata za parlamentarne i predsedničke izbore.
“Takođe, Glavni odbor je ovlastio rukovodstvo da o izborima razgovara sa koalicionim partnerima”, navedeno je u zvaničnom saopštenju.
Socijalisti pišu i da Glavni odbor smatra da su postignuti veoma značajni rezultati u razvoju Srbije i njenoj međunarodnoj afirmaciji, u jednoj od najdugovečnijih koalicija u Evropi sa SNS-om i Aleksandrom Vučićem, koja traje već 14 godina. Socijalisti smatraju da ta saradnja i dalje treba da bude nastavljena.
U SPS nam je pojašnjeno da se socijalisti kao i do sada, godinama unazad, sami spremaju za izbore sa dugogodišnjim partnerima Jedinstveom Srbijom i Zelenima Srbije, da su kvote već određene i da je rukovodstvo ovlašćeno da o izborima razgovara sa koalicionim partnerima. Kako nam je rečeno, ukoliko dođe do značajne promene na političkoj sceni, poput eventulanog ujedinjenja svih iz opozicije u jedan front, socijalisti će tada razmišljati o narednim koracima i razgovarati sa SNS.
Ako je odluka SPS o autonomnom izlasku na izbore konačna, pitanje je koliko SNS to ide u prilog, odnosno šta naprednjacima više odgovara, da SPS ide samostalno ili na njihovoj listi na izbore.
Tamara Bajčić, izvršna direktorka Demostata, konstatuje u izjavi za Danas da se sve više govori o samostalnom nastupu SPS-a na predstojećim parlamentarnim izborima.
"Kao što smo i ranije govorili, iako zvuči čudno, odluka o načinu nastupa SPS-a na izborima je više u rukama Vučića nego samog SPS-a. Vučić će takođe imati, kao i na poslednjim izborima, značajan uticaj i na sastav poslaničke liste socijalista, tj na imena na listi", ističe ona.
I skreće pažnju na to da je najavama o samostalnom nastupu SPS prethodilo i soliranje u prethodnom periodu potpredsednika Branka Ružića i disonantni tonovi sa koalicionim partnerima iz SNS-a.
"Uzrok ovakve strategije SPS i mogućeg njihovog samostalnog nastupa na izborima treba tražiti u nezadovoljstvu njihovih pristalica i funkcionera pogotovo u poslednjih nekoliko godina, a najizraženije od početka studentskih protesta. Trenutno merenje sinergije SPS i SNS koja treba da pokažu šta donosi više mandata u parlamentu opredeliće način na koji će SPS nastupiti na izborima – navodi ona.
Dejan Bursać, istraživač Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, za Danas ukazuje na to da parlamentarni izbori dozvoljavaju više manipulativnog prostora, i da SNS-u neće biti prioritet da pobedi na tim izborima, tj. da ima više glasova od studentske liste, nego da na kraju dana ima više mandata.
To, prema njegovim rečima, što znači da će biti angažovane i razne sporedne liste, manjinske liste, fantomske liste koje treba studentima i opoziciji da skinu neki glas.
"U tom smislu, možda je korisno da postoje i neke dodatne liste. Međutim, dve stvari govore protiv toga u slučaju SPS-a. Prvo, naprednjaci ni na nekim ranijim izborima nisu bili voljni da pruže mnogo autonomije u delovanju socijalistima, i nisam siguran da bi u ovoj situaciji, kada hoće da se pokažu kao snažni i jedinstveni, hteli da dozvole neku sporednu listu da ide mimo njih", objašnjava Bursać.
I dodaje da iz tog razloga očekuje veliku koaliciju koja će cela stati iza Aleksandra Vučića.
Kao drugi razlog samostalnog izlaska SPS na izbore, Bursać navodi brojke.
"Vidimo da te brojke prema istraživanjima nisu sjajne. Da su negde na granici cenzusa, a čak po nekim istraživanjima i ispod cenzusa, i nisam siguran da je to rizik s kojim bi želeli da se kockaju u ovoj situaciji kad će svaki glas biti važan, ni socijalisti ni sam Vučić", zaključuje Bursać.
Podsećanja radi, poslednje istraživanje CRTA-e socijalistima daje 3,8 odsto podrške, dok u istraživanju NSPM socijalisti imaju 3,7 odsto.
Potpredsednik SPS Branko Ružić nedavno je u intervjuu za austrijsku agenciju APA rekao da prelazak izbornog praga od tri odsto ne bi predstavljao problem i da bi, ukoliko bi nastupio samostalno, insistirao na borbi protiv korupcije, obnovi poverenja u institucije i jasno se distancirao od SNS-a i njene kritike studentskog pokreta, SPS mogao da osvoji i više od sedam odsto glasova birača.
On je govoreći o saradnji sa SNS rekao da ne smatra da je reč o pravom koalicionom partnerstvu, jer ono ne podrazumeva bezuslovno prihvatanje svakog stava vlade.
Dodao je da je unutar SPS-a potrebno povući jasne crvene linije koje se ne smeju prelaziti samo zarad ostanka na vlasti.
