Na uglu Trga 7. septembra, u naselju Tulbe u Vranju, nalazi se jedna od najznačajnijih, ali i najzapuštenijih građevina u gradu – zgrada prve vranjske pošte.
Danas je mnogi prolaznici jedva i primećuju.
Vreme je nagrizlo njene zidove, fasada se kruni, prozori su uništeni, a grafiti su prekrili ono što je nekada predstavljalo simbol napretka i modernizacije Vranja.
Ova zgrada podignuta je krajem 19. veka, ubrzo nakon oslobođenja Vranja od osmanske vlasti 1878. godine.
To je bio period velikih promena, kada je grad počeo ubrzano da se razvija i poprima obrise moderne evropske varoši.
Gradile su se javne ustanove, uređivale ulice, a razvoj poštanskog i telegrafskog saobraćaja predstavljao je jedan od najvažnijih koraka ka povezivanju Vranja sa ostatkom Srbije i Evrope.
Nije slučajno što je upravo ovde izgrađena prva namenska zgrada telegrafa i pošte u ovom delu Srbije.
U vreme kada nije bilo telefona, interneta i mobilnih mreža, pošta je predstavljala srce komunikacije.
Kroz nju su prolazila privatna pisma, državna dokumenta, trgovačka prepiska i telegrami koji su prenosili vesti o rođenjima, venčanjima, poslovima, ali i o ratovima i velikim istorijskim događajima.
Arhitektura same zgrade svedoči o želji tadašnjeg Vranja da postane moderan evropski grad.
Ugaoni zasek, skladno raspoređeni visoki prozori, dekorativni krovni venac, rustična obrada fasade i zidani dimnjaci od opeke predstavljaju karakteristične elemente građanske arhitekture tog vremena.
Iako je zub vremena ostavio duboke tragove, i danas se može naslutiti nekadašnja lepota ovog zdanja.
Nažalost, današnje stanje je poražavajuće.
Napukla fasada, oronuli zidovi, uništeni prozori i grafiti svedoče o godinama nebrige. Svakim danom raste opasnost da ovaj istorijski objekat bude nepovratno izgubljen. Zato je neophodno da nadležne institucije prepoznaju njegov značaj i pokrenu postupak hitne konzervacije i restauracije.
Očuvanje ovakvih objekata nije samo pitanje arhitekture.
To je pitanje odnosa prema sopstvenoj prošlosti. Grad koji čuva svoje stare zgrade čuva i svoje pamćenje. Turisti ne dolaze da vide samo nove fasade – oni žele da osete duh mesta, da upoznaju istoriju i vide gde je počela moderna priča jednog grada.
Obnova prve pošte u Vranju bila bi mnogo više od građevinskog poduhvata. To bi bio čin poštovanja prema generacijama koje su gradile moderno Vranje i poruka da smo svesni vrednosti sopstvenog kulturnog nasleđa.
Možda je upravo sada pravi trenutak da se ovaj zaboravljeni čuvar istorije vrati u život – pre nego što bude prekasno.
Tekst i foto: Ljubomir T. Dević
Cilj činjenice, a ne polemika
Autor teksta Ljubomir T. Dević, nakon brojnih komentara Vranjanaca na društvenim mrežama, u kojima se tvrdi da prva vranjska pošta nije bila u ovoj kući već u Sulejman-begovom saraju, saopštava:
"Tokom istraživanja naišao sam na podatke da je ova zgrada predstavljala prvu namenski izgrađenu zgradu pošte i telegrafa u Vranju, ali još uvek tragam za arhivskim dokazima koji bi to nedvosmisleno potvrdili. Ako neko raspolaže dokumentom ili relevantnom literaturom koja potvrđuje da je prva pošta bila smeštena u Sulejman-begovom saraju, bio bih zahvalan ako bi to podelili sa mnom. Cilj nam je da utvrdimo istorijske činjenice na osnovu verodostojnih izvora, a ne da vodimo polemiku", navodi T. Dević.
