U srcu Vranja, na svega nekoliko koraka od glavne gradske promenade, nalazi se jedan od najznačajnijih spomenika kulturno-istorijskog nasleđa grada – turski Amam.
Ova građevina, koja vekovima svedoči o burnoj prošlosti Vranja, danas predstavlja spoj bogate istorije i neiskorišćenog turističkog potencijala.
Iako je amam obnovljen i zaštićen kao spomenik kulture od velikog značaja, utisak koji danas ostavlja nije onakav kakav zaslužuje.
Vrata su zatvorena, prostor oko objekta je zapušten, trava nepokošena, a posetioci nemaju priliku da zavire u njegovu unutrašnjost. Tako jedan od najvrednijih spomenika grada ostaje pod katancem, neprimećen i nedovoljno iskorišćen.
Istorija Amama seže nekoliko vekova unazad.
Podignut je tokom osmanskog perioda i predstavlja jedan od retkih očuvanih javnih kupatila iz tog vremena.
Njegova arhitektura, sa karakterističnim kupolama i kamenim zidovima, svedoči o graditeljskoj veštini i kulturnom nasleđu koje je oblikovalo izgled Vranja kroz istoriju.
Danas bi u njemu mogao da se nalazi prostor namenjen kulturnim sadržajima i izložbama, ali to nije slučaj.
Međutim, sama obnova objekta nije dovoljna ako on ostane zatvoren za građane i turiste.
Kulturna baština ima smisla samo onda kada živi.
Kada ljudi mogu da je obiđu, upoznaju njenu istoriju i osete atmosferu jednog davnog vremena.
Šta Vranje dobija od amama?
Pre svega, dobija prepoznatljiv simbol grada. Malo koji grad u Srbiji može da se pohvali ovako očuvanim osmanskim javnim kupatilom. To predstavlja veliku prednost u razvoju kulturnog turizma.
Otvaranjem amama za redovne posete Vranje bi moglo da privuče veći broj domaćih i stranih turista. Posetioci bi duže ostajali u gradu, obilazili druge znamenitosti, koristili usluge ugostiteljskih objekata i doprinosili lokalnoj privredi.
Amam može postati prostor za izložbe, književne večeri, koncerte, promocije knjiga, radionice, međunarodne kulturne susrete i druge manifestacije koje bi dodatno obogatile kulturni život grada.
Istovremeno, mogao bi da postane nezaobilazna stanica svih turističkih tura koje obilaze jug Srbije, zajedno sa Muzej kućom Bore Stankovića, Pašinim konakom i drugim znamenitostima Vranja.
Šta bi trebalo promeniti?
Nije potrebno mnogo da bi utisak bio potpuno drugačiji.
Pre svega, potrebno je urediti prostor oko amama. Pokošena trava, uređene zelene površine, klupe, dekorativna rasveta i informativne table već bi znatno promenili izgled ovog kulturnog dobra.
Još važnije je omogućiti redovne termine za obilazak, kako domaći gosti i turisti ne bi nailazili na zaključana vrata.
Savremeni muzeji danas nude audio-vodiče, multimedijalne prezentacije i interaktivne sadržaje koji istoriju približavaju svim generacijama.
Upravo takav pristup mogao bi da oživi i vranjski amam.
Kulturno blago koje ne sme ostati pod ključem
Kulturna baština nije trošak, već investicija u budućnost jednog grada.
Gradovi koji čuvaju svoju istoriju postaju zanimljiviji turistima, privlačniji investitorima i ponosniji svojim građanima.
Vranje već poseduje dragulj koji mnogi gradovi nemaju.
Potrebno je samo da mu se vrati život.
Jer, Amam nije samo stara građevina od kamena i opeke.
On je svedok vekova, deo identiteta Vranja i mesto koje zaslužuje da ponovo bude puno ljudi, priča i kulturnih događaja.
Možda je upravo sada pravi trenutak da se postavi pitanje: da li jedan od najvrednijih spomenika Vranja treba da ostane iza zaključanih vrata ili da postane ponos grada i nezaobilazna destinacija svakog posetioca?
Tekst i foto: Ljubomir T. Dević
