INTERVJU Igor Zlatković: Slobodni novinari ugroženiji nego devedesetih

Bezbednost novinara u Vranju i Pčinjskom okrugu poslednjih godina ne može se posmatrati kao sporadičan problem, pa ni kao niz izolovanih incidenata, već kao ozbiljan društveni izazov koji duboko zadire u same temelje demokratije, slobode govora i prava javnosti da zna. U ambijentu sve izraženijih političkih tenzija, rastućih pritisaka na slobodne i kritičke medije, te sve učestalijih verbalnih i institucionalnih napada, pitanje zaštite novinara nameće se kao jedno od ključnih za budućnost javnog života na lokalu. Posebno zabrinjava činjenica da su novinari u manjim sredinama često izloženiji pritiscima nego njihove kolege u velikim centrima, jer rade u uslovima ograničene institucionalne zaštite, pod snažnijim političkim uticajima i u sredinama gde je granica između javne funkcije i političke presije često zamagljena. U takvim okolnostima, borba za bezbednost novinara postaje mnogo više od profesionalnog pitanja, postaje bitka za očuvanje demokratskog poretka i prava građana da čuju istinu, o čemu Igor Zlatković govori za Vranje news.

Vranje news: Kako ocenjujete trenutni nivo bezbednosti novinara u Vranju i na jugu Srbije? Da li smatrate da su pretnje i pritisci na novinare izolovani incidenti ili obrazac ponašanja?

Zlatković: “Nivo bezbednosti novinara u Vranju i na jugu Srbije, ali i u celoj Srbiji, na najnižem je nivou još od devedesetih godina. Pretnje i pritisci na nezavisne novinare su ozbiljni i konstantni i svakako ne predstavljaju izolovane incidente, već modus operandi aktuelnog režima".

Kako ocenjujete reakcije policije i tužilaštva u slučajevima napada i pretnji novinarima - imate li saznanja o slučajevima koji nisu adekvatno procesuirani?

“U vremenu opšte nesigurnosti našeg društva u globalu, ne iznenađuje činjenica da policija i tužilaštvo ne reaguju adekvatno ni u slučajevima napada na novinare. Ukoliko uopšte i dođe do reakcije, preduzimanje konkretnih radnji ide sporo i nemušto i pored toga što su procedure vezane za ove slučajeve precizno definisane i podrazumevaju hitnost u postupanju".

Vi ste i advokat, kako se u svemu tome snalazi pravosuđe?

"Tokom proteklih godina imamo brojne primere neadekvatno procesuiranih slučajeva pretnji ili napada na novinare iz Pčinjskog okruga. Posebno su problematični napadi koji dolaze sa društvenih mreža i koji često ostaju bez krivičnopravnog epiloga".

Koliko je, po vašem mišljenju, politička klima na lokalu doprinela nesigurnosti novinara?

“Politička klima na lokalu i uopšte negativna društvena atmosfera koju godinama unazad kreira lokalna vlast, ne samo da je doprinela, nego čini se da je i glavni uzrok ne samo lične nesigurnosti novinara, nego i njihovog razmišljanja o perspektivi i budućnosti njihove profesije u ovom gradu".

Kakav je treman slobodnih novinara kod vlasti?

"Opšti je utisak da naša lokalna samouprava ima krajnje negativan odnos prema nezavisnim novinarima, kao uostalom i prema svakom drugom društvenom činiocu koji teži da prikaže objektivnu sliku stvarnosti i stanje realnosti u gradu i okrugu".

Možete li izdvojiti konkretne primere ugrožavanja novinara u Vranju koji su ostali bez epiloga i kako komentarišete izostanak javne osude napada na novinare od strane lokalnih funkcionera?

“Poznati su mi verbalni napadi i pretnje upućene novinarima Vranje news-a, InfoVranjskih koji su za sada bez epiloga, ali i neki slučajevi napada na novinare koji su procesuirani, ali postupak teče presporo i uz brojne poteškoće i opstrukcije. Posebno je opasno što su javni lokalni funkcioneri povodom ovih napada na nezavisne novinare, izabrali da ćute".

Zašto je važno da i oni reaguju?

"Zato što bez javne osude ovih napada na nezavisne novinare, naročito od strane ljudi iz rukovodstva grada, ne možemo očekivati da će napadi prestati ili nestati, već da će se nastaviti i ponavljati".

Koje konkretne mere biste predložili za unapređenje bezbednosti novinara na lokalu; da li biste, recimo, podržali formiranje lokalnog tela ili mehanizma za praćenje napada na novinare?

"Radi unapređenja bezbednosti novinara u lokalnim samoupravama, predložio bih da najpre lokalne skupštine usvoje zvanični protokol o postupanju u slučaju pretnji, napada ili pritisaka na novinare".

Šta bi taj protokol podrazumevao?

"Podrazumevao bi konkretne radnje i mere koje treba preduzeti, a prva bi bila imenovanje lokalnog poverenika za bezbednost novinara i formiranje mešovitog radnog tela za bezbednost novinara koje bi činili predstavnici lokalne izvršne vlasti, predstavnici svake odborničke grupe u Skupštini grada, predstavnici policije, tužilaštva, novinarskih udruženja i civilnog društva".

Koji bi bio cilj postojanja tog radnog tela?

"U saradnji sa lokalnim novinarima, ovo telo bi determinisalo mere i postupke za unapređenje bezbednosti novinara na lokalu".

Šta ste vi kao opozicioni akter do sada konkretno preduzeli po ovom pitanju i kako planirate da ovu temu učinite vidljivijom u javnosti?

"Nažalost, osim iskrene želje i potpune podrške da se bezbednost novinara poboljša, kao generalno i uslovi u kojima trenutno rade i funkcionišu, kao opozicioni aktivista nisam u poziciji da mnogo pomognem. Međutim, svakako ću nastaviti da se u javnom govoru zalažem i snažno promovišem potrebu da se bezbednost nezavisnih novinara u lokalnim, naročito manjim sredinama gde su pritisci još izraženiji, poveća na maksimalan nivo".

Koju poruku biste poslali novinarima koji rade pod pritiscima i pretnjama, a šta biste poručili institucijama koje su dužne da ih zaštite?

“Nezavisnim novinarima bih poručio da istraju i da izdrže ali i da nastave da pomažu jer su po prirodi svog posla najeksponiraniji branioci istine i da bez njih ne možemo stvoriti ni bolji sistem, ni bezbednije društvo. Institucijama odnosno ljudima koji ih predstavljaju šaljem poruku da se ohrabre i počnu da rade svoj posao jer danas su na udaru novinari i građani, sutra će biti i oni sami".

Šta je ključno u toj borbi i šta je vaša poruka?

"Ako odbranimo institucije i zakone, odbranićemo i svakog pojedinca".