Ovo je izložba kojoj treba posvetiti pažnju iz mnogo razloga, a jedan od njih je je taj što je reč o umetnicama izrazite individualnosti u čijim delima je prisutan ravnopravan odnos talenta, likovne kulture i načina likovne materijalizacije zasnovane na upotrebi klasičnih likovnih sredstava, rekla je viši kustos i istoričarka umetnosti Mirjana Jovanović, na otvaranju izložbe tri slikarke u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju.
Reč je o slikarkama Ružici Mitrović, Ivani Stanisavljević Negić i Ireni Lazić, čija su dela od četvrtka uveče u izložbenom prostoru ove galerije i Vranjanci će moći da ih pogledaju u naredne dve nedelje.
Radovi tri umetnice nude jedinstvenu priliku za upoznavanje i prihvatanje umetničkog stvaralaštva koje prevazilazi okvire kritičkog osvrta, navela je na otvaranju kustoskinja Jovanović.
"Ružica Mitrović je umetnica osobenog senzibiliteta čija su dela asocijativna i apstraktna.
U njenim radovima uspostavljene su osetne harmonične vibracije, koje se smeštaju u vizuelno prefinjena, krajnje iznijansirana optička prožimanja.
Kroz igru formalnih elemenata i kolorističkih kontrasta, ona gradi kompozicije koje nagoveštavaju snagu duha i iskonsku pokretačku energiju, stvarajući svet duhovne lepote i emocija.
Irena Lazić nastavlja svoje kreativno putovanje iznoseći pred javnost ono što je uznemirava ili čini srećnom.
Iako bez formalnog umetničkog obrazovanja, ona je uspostavila vlastitu poetiku koju karakteriše bajkovit svet lutkastih figura i animalnih prikaza.
Njena platna su preplavljena izmaštanim oblicima nastalim spontano, iz instinkta, plenivši gledaoca vedrinom i iskrenim imaginarnim prizorima.
Ivana Stanisavljević Negić pripada novoj generaciji umetnika čija su dela intenzivna, originalna i instinktivno istražena.
U središtu njenog interesovanja je ljudska figura sa specifičnom anatomijom, koja kroz simboliku telesnosti poručuje prihvatanje sopstvenih vrlina i mana.
Kao vešt likovni pripovedač, ona duhovito dopričava poetske pojave svojih predaka, stvarajući dinamičan i originalan izraz između tradicionalizma i modernizma", navela je Jovanović.
Gosti izložbe sa svojim radovima su deca iz beogradskog vrtića Vrapče, kao i iz OŠ Vuk Karadžić u Vranju, koji su dali doprinos sa 75 radova, nastalih u sklopu zdravstveno-vaspitno-obrazovnog rada, a po ideji Univerzitetske dečje klinike u Beogradu.
Tri slikarke, učesnice ove izložbe, poklonile su po rad gradu Vranju i Narodnom univerzitetu.
Izložbu je organizovao Narodni univerzitet u Vranju, a pokrovitelji su građani Vranja.
Profili
Ružica Mitrović je akademski slikar iz Beograda. A.L.U završila je u Antverpenu, Belgija. Član je ULUS-a od 2000. godine.
Odlikuje je u pristupu i stvaranju umetnosti sa različitim orjentacijama i medijima, video radovi, performansi i mail artom. Prisutna je na domaćim i međunarodnim izložbama, učestvuje na domaćim i međunarodnim bijenalima. Nagrađivana je, a jedna od nagrada je milenijumska nagrada „Zlatna četka“ 2000, Moskva. O Ružičinom radu snimljen je dokumentarni film u režiji Almira Alhažara, koji je učestvovao na festivalu dokumentarnog filma u Veneciji. Pravo na budućnost u umetničkom svetu Ružica stiče kao učesnik na pomenutim izložbama. Sada stvara u Beogradu, gde je i rođena. Učesnica je više likovnih kolonija u zemlji i inostranstvu.Ivana Negić Stanisavljević je, uprkos velikom uticaju dede i oca, uspela je da izgradi sopstveni izraz, dinamičnim odnosom prema tehnici, upotrebom različitih materijala, formi, koju neprestano ispituje. Njen dinamični, istraživački duh, urođena senzibilnost i želja za sopstvenim umetničkim otkrovenjem, izdvojiće čitav niz dela koja nesporno dokazuju da je Ivana, i te kako orginalna i prepoznatljiva. Ona je između tradicije i modernizma dvadesetog veka. Sa snažnom potrebom da se izrazi u dvodimenzionalnom prostoru slike. Organizuje svoje junake, prepliće stvarajući nove forme, a one kao da su skupovi osećanja, želja, potreba. I skoro svi njeni junaci gledaju u nas iz njenog prostora, doživljenog i izmaštanog i jasno zovu gledaoce da čuju njihovu (njenu) priču.
Ivanine slike su odraz osetljivosti, osećajnosti žene stvaraoca kao lirski nežni princip i snage realizacije poput ratnice nad ravni slike koja nestaje. Ivana kao da po sliku putuje u prostoru između često blizu, a neretko daleko, bez jasnih putokaza, ali željna putovanja (traženja). Izlaže od 2001. na grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Do sada je imala sedam samostalnih izložbi. Dobitnik je priznanja za izložena dela na međunarodnom bijenalu u Jagodini, 2003. godine.
Član je ULUS-a od 2010. godine i ULUPUDS-a kao vajar od 2020. Njeni radovi nalaze se u muzejima i privatnim kolekcijama.Irena Lazić - Primarijus je, doktor medicinskih nauka, uži specijalista zdravstvenog vaspitanja i slikar iz Beograda. Likovnim stvaralaštvom bavi se od 1998. godine. Veliki uticaj na umetničko opredeljenje, vokaciju izražavanja ostavile su na nju monografije poznatih svetskih slikara. Učestvovala je u više humanitarnih akcija prikupljanja umetničkih dela za udruženja, ustanove zdravstvene zaštite i obrazovanja dece. Imala je 22 samostalne i 46 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Članica je udruženja likovnih umetnika "Slobodna slikarska komuna Kej, Zemun i Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije –ULUPUDS od 2017. godine. Dobitnica je javnog priznanja grada Vranja „4. oktobar“ 2013. godine za izuzetne rezultate iz oblasti zdravstvene zaštite. U slikarstvu dobitnica je specijalne pohvale 33. Oktobarskog likovnog salona Kovin, 2019. u kategoriji crtež/grafika. Učesnica je u monografiji umetnika primenjenih umetnosti Srbije Atlas 2 , 2019. godine i u dve monografije lekara umetnika Srbije, publikacije Sekcije za humanost umetnost i kulturu Srpskog lekarskog društva, Društva lekara Vojvodine. Izlagala je na samostalnim i grupnim izložbama.
