Vranje/Beograd - Usvajanjem seta pravosudnih zakona dorađenih amandmanima, o kojima poslanici nastravljaju raspravu u Skupštini Srbije, vlast bi, upozoravaju kritičari, sebi dala mogućnost da blokira rad Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK), gde se vode postupci u predmetima sa političkom težinom, kao i da guši kritike na društvenim mrežama, javlja Beta.
Vlast nije napala TOK, protiv kojeg vodi kampanju od kad radi na na predmetima Nadstrešnica i Generalštab, tako što bi donela poseban zakon o njemu ali je to učinila kroz amandmane jedne od poslanica Srpske napredne stranke, sa mogućnošću da ga kroz koji dan "prepolovi".
Predvidela je da priliku da povuče tužioce upućene u TOK kao privremene - kojih je 11 u ukupnom broju od 20 - što bi, kako je reagovao Kolegijum TOK, "u praksi značilo potpunu blokadu u postupanju u predmetima najopasnjih organizovanih grupa“.
Navedeni su Nadstrešnica, gde su okrivljeni ministri Goran Vesić i Tomislav Momirović, Jovanajica, Šarić, Balkanski karetel, predmeti vezani za skaj prepisku, dobijenu putem međunarodne pravne pomoći, u kojima se, tvrdi opozicija, pominju državni fukcioneri uključući predsednika države.
U predmetu Generalštab okrivljen je ministar kulture Nikola Selaković, što se kao glavna tema nametnula na raspravi o amandmanima u sredu.
Krupna izmena je napravljena i prevođenjem Posebnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal u odeljenje Višeg suda u Beogradu, pod nadležnost Nenada Stefanovića, koji važi u delu javnosti za vrlo bliskog vlastima.
Poslanik iz redova stranaka vlasti Uglješa Mrdić, predlagač seta pravosudnih zakona, je rekao da ovo tužilaštvo nije dobro radilo inače bi bilo više procesuiranih lica koja su "putem društvenih mreža pozivali na državni udar, terorističke aktivnosti, ubistva, pretili predsedniku države, novinarima", što su, inače, kvalifikacije za najteža krivična dela.
Izmenama je predviđeno da prvog čoveka tog odeljenja postavlja Stefanović, umesto vrhovnog tužioca Zagorke Dolovac kojoj, kroz više rešenja u setu pravosudnih zakona, vlast slabi moć, tako da gubi i pravo da privremeno rapoređuje tužioce.
Dolovac se godinama ne oglašava, iako se radi o velikim kriminalnim aferama, ali su vlasti, po svemu sudeći, uzalud očekivale da sada progovori i zaštiti njene ministre umesto što, kako tvrdi, "ruši državu" zajedno sa šefom TOK Mladenom Nenadićem.
Set pravosudnih zakona upućen je na usvajanje po hitnom postuku, bez javne rasprave, u želji vlasti da što pre stavi "pod kontrolu pravosuđe", kako su ocenili poslanici opozicije, tokom rasprave u Skupštini Srbije.
Požar u Specijalnom sudu: Dokumentacija spasena
U požaru u zgradi Specijalnog suda, pre dva dana oštećeno je pet kancelarija koje je koristilo Tužilaštvo za organizovani kriminal, ali ne i dokumentacija, saznaje danas agencija Beta. Zahvaljujući brzoj reakciji sudske straže, kao i zaposlenih koji su u momentu izbijanja vatre bili u zgradi, izneto je 90 registara sa dokumentacijom, odnosno predmetima. Među njima je i predmet o istrazi o rekonstrukciji pruge Beograd - Budimpešta. Inače, suđenja pred Posebnim odeljenjem za organizovani kriminal i Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu sutra će biti nastavljena posle požara koji je u ponedeljak ujutru izbio u toj zgradi. U današnjem saopštenju Višeg suda se navodi da će od sutra suđenja biti redovno održavana u terminima u kojima su zakazani glavni pretresi. Navodi se i da medija centar privremeno neće biti dostupan novinarima koji prate suđenja, jer je u tu prostoriju izmešten daktilobiro, a da je suđenja moguće pratiti iz publike, odnosno dela sudnice namenjene javnosti. Beogradsko Više javno tužilaštvo (VJT) pre dva dana uputilo je policiji zahtev za prikupljanje obaveštenja u cilju utvrđivanja okolnosti pod kojima je izbio požar na četvrtom spratu zgrade Višeg suda u Beogradu u Ustaničkoj ulici. Policiji je naloženo da utvrdi u kojoj je prostoriji izbio požar, da li se proširio na druge, koji organ je tu prostoriju koristio – da li Posebno odeljenje za organizovani kriminal, Javno tužilaštvo za organizovani kriminal, ili neko drugi i u koje svrhe – da li je u pitanju kabinet sudije ili javnog tužioca. Potrebno je identifikovati lica koja su tu prostoriju koristila, uzeti njihove izjave u formi obaveštenja od građana na okolnost šta se pre izbijanja požara nalazilo u prostorijama. Posebno treba ispitati da li su se tu nalazili spisi sudskih odnosno tužilačkih predmeta i/ili druge vrednije stvari i da li je i šta u požaru od toga uništeno ili oštećeno. Te radnje potrebno je preduzeti kako bi se utvrdilo da li je požar u zgradi Višeg suda krivično delo, dodaje se.
