O pesmama o srednjovekovnim ličnostima u Vranju i okolini, pisao je svojevremeno dr Momčilo Zlatanović, poznati univerzitetski profesor i istraživač usmenog narodnog blaga iz Vranja.
U svojim zapisima skrenuo je pažnju da je Jovan Hadživasiljević, početkom 20. veka, imao priliku da u preševskoj kazi čuje pesmu Ženidba Car Stefana Dušana.
Tekst cele pesme nije objavio, ali je u glavnim crtama opisao njenu sadržinu.
Tok Dušanove ženidbe u ovoj, kao i u pesmi koju je zaposao Vuk Karadžić, sličan je, ali ima i novih momenata, pisao je Zlatanović.
Car Dušan isprosio je devojku u Dukatinskoj zemlji.
U pesmi se navodi da je Miloš Vojinović, kao nezvan svat, u gradu Legenu (prema jednim tumačenjima u Poljskoj, a prema drugim u severnoj Albaniji), preskočio dve topole i ubio troglavu aždaju, koja pušta oganj, kišu i vetar.
Završetak pesme je sasvim drugačiji.
Miloš Vojinović prekoreva cara što nije u svatove pozvao svoje sestriće i mahnuo je mačem da i njega poseče.
Osim stihova koji su, prema Zlatanoviću, gotovo identični Vukovim, istakao je i neke nove.
Na primer, u delu gde Vojinović odgovara caru što je do s’g unapredija:
"Na kafal sam tice domamija,
i Dunav sam vodu prebrodija,
pod oblak sam orla ustrelija,
trista ovce na noć sam jagnjija,
svako jagnje po majku poznaja!"
I Vidosava Nikolić-Stojančević je, tokom terenskih istraživanja u vranjskom kraju, konstatovala da su u epskim pesmama starijeg vremena očuvani tradicija i narodna predanja iz srpskog srednjovekovnog feudalnog perioda.
Navela je da nije slučajno što se u ovom kraju predanja iz tog vremena vezuju većinom za Cara Stešana ili Dušana i Kralja Marka, jer je ovaj kraj odigrao izvesnu ulogu kao periferna srpska župa u doba propasti srpskog carstva posle Maričke i Kosovske bitke, postavši “utočište izbegle srpske vlastele”.
U selu Rataje Vidosava Nikolić Stojančević zabeležila je pesmu Ženidba Cara Dušana, od tada osamdesetogodišnje Sande Stamenković.
Što se tiče vranjskog kraja, Zlatanović je početkom osamdesetih godina prošlog veka konstatovao da se u vranjskim selima “više ne pevaju pesme s uspomenom na vladare iz roda Nemanjića, osim izmenjenih odlomaka iz Vukove zbirke.
O Savi Nemanjiću, pak, govorilo se isključivo u sklopu predanja koja su se vezivala za određene toponime.
U obrednoj, pak, lirici, pominju se katkad car Konstantnin i srpski car Stefane.
Projekat Epika - književni biser Vranja podržan je sredstvima iz budžeta grada Vranja. Stavovi izneti u medijskim sadržajima nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
