Predstava Nije smrt biciklo (da ti ga ukradu) Narodnog pozorišta u Beogradu, odigrana je treće takmičarske večeri 45. Borinih pozorišnih dana. U ulozi Nadežde pojavljuje se glumica Vanja Ejdus. O pozorištu, festivalima, zbivanjima u srpskom teatru i odnosu vlasti prema pozorišnoj umetnosti i kulturi uopšte govorila je u intervjuu koji sledi.
Znam da ste redovni na Borinim pozorišnim danima u Vranju - kakav odnos imate prema festivalu, da li se on menja iz godine u godinu?
"Apsolutno. Poštujem svaki festival u bilo kom gradu, mislim da nosi ime važnog pisca koje obavezuje. Međutim, moram da kažem kako meni terenutno u ovoj situaciji u kojoj živimo sve gubi smisao".
Šta sve utiče na to?
"Ako uzmemo u obzir da se sve zatvara i otkazuje, divno je što se ovaj festival desio. Neverovatno je kako u ovim vremenima preživljavamo. Nemam nikakav odnos; tolika zatvaranja pozorišta, transparenti, naša borba za slobodu. Pored svih tih stvari jednostavno ne znam o čemu bih drugo mislila. Jedino mogu da kažem da je divno što se održava, zato želim da se sve ubrzo vrati u neki svoj tok gde će sve imati svoju težinu".
Šta bi to bilo?
"Na žalost, ja trenutno ne znam šta ima težinu. Jedinu težinu imaju borba i represija, sve ostalo se dešava u nekakvom magnovenju. Sve mi ovo izgleda kao pokušaj davljenika da udahne vazduh i živi na površini. Za mene je igranje na festivalu upravo taj vazduh koji me održava u borbi".
Problem je u tome što, čak i da vašu kuću (Narodno pozorište u Beogradu) vrate u vaše ruke, to je tek početak borbe.
"Tako je. Kakav je to ministar kulture kada je za vreme njegovog mandata sve stalo u kulturi. Ne može se biti ministar kada je budžet već godinama nizak, sada je 0,68 odsto. Većina festivala je otkazana ili odložena, konkursi su ukinuti, pozorišta se zatvaraju...
Kakav je ovo trenutak za kulturu?
"Postavlja se pitanje da li je ministru neko rekao zgazi kulturu ili brini se o kulturi? Umetnici su tu da promišljaju stvarnost, a ne da ćute, nego da misle. Zbog toga žele da nas zgaze. Država se ogleda u kulturi i umetnosti. Šta je sledeće, hoćemo li svi u zatvor?"
Ne dozvoljavaju ni da im se postavi pitanje. Što je jedna od osnovnih svrha umetnosti. Da ne govorimo da neko progovori protiv sistema, tu odmah nailazi na sankcije.
"Mi smo u noćnoj mori ni krivi ni dužni. Umetnici su kreativci, deca koja žele da rade svoj posao i da se raduju. Detinjasti smo i želimo da sanjamo, kao svako dete. Tužno je da smo došli do toga da se moramo baviti ovakvim stvarima umesto svojim poslom".
Poželeo bih da na sledeće "Borine pozorišne dane" dođete bez ovolikog bremena na leđima.
"Ja to istinski želim".
(Razgovarao Bojan Tasić, dramaturg)
