Otvorite oči, opasno je

Tekst je izvorno objavljen na portalu N1

Prolazi teška trinaesta godina vladanja T. Nikolića i A. Vučića i njihovog totalitarnog, korumpiranog, pljačkaškog i zločinačkog režima preobučenih radikalskih jurišnika, koji ne nameravaju da stanu i popuste ventile u svojoj zacrtanoj strategiji vladanja i održavanja na vlasti zauvek.

"Nikada me nećete pobediti", a Srbija "to sam ja i moji nakupci vlasti".

Dugo je trebalo da razmišljajuća Srbija shvati šta je snašlo, da je pridavljena i zakucana za pod.

I to shvatanje bilo je teško porađanje i neverica da je sve baš baš tako loše kako vidimo i da se stvari i režim mogu promeniti i uljuditi.

Samo poslednji primer, Dušan Janjić je svojim memorandumom i grupom ljudi napravio predlog da se Vučić umije, promeni, pa i povuče sa vlasti pod nekakvim međunarodnim okvirom.

Vučićevo i reagovanje njegove klike bio je poziv na linč nesretnog Janjića kao jednog od glavnih lidera "revolucije u koloru".

Pa i tabloidni pozivi za hapšenje i pretnje elokventne i logoreične "she the man".

Da li treba još da budemo naivni i pothranjujemo vuka da bi mu promenili ćud.

"Ma nije on tako loš, izuzetno je prijatan u intimnom društvu, do "uvešće nas u NATO, podržavaju ga zapadne zemlje".

Eto nedavno je tapšač Marko Đurić boravio u Vašingtonu i razgovarao sa DS Markom Rubijom.

O njegovoj poseti SAD niko u MSP nije ništa znao i nije napisana i usvojena platforma za posetu.

Tek po njegovom povratku napisana je i antidatirana platforma.

Pa ko je ovde otuđen i šta je MSP, da li kućica za ptice ili "tomb" (grobnica) što mi je rekao dobar prijatelj iz Vašingtona.

Zašto ovo pišem, važno je jer su u Americi Vučiću i Koraću koji ga je u stopu pratio, tokom posete DC-ju rekli da ne pravi Miloševićeve greške i da vodi pravilnu igru.

Posle igara o traženju meta u Beogradu (Vesli Klark i Zak Širak) i da li treba bombardovati Brankov most, hotel Moskvu ili sličnu metu i izazvati neprocenjiv zločin, a po završetku pregovora u Kumanovskom zaleđu, rekli su mi visoki obaveštajni i diplomatski predstavnici SAD i Finske, da se više neće upuštati u tzv. "humanitarne misije tipa Milosrdnog anđela".

Kazali su da su sa tim jedva izašli na kraj, glavna vodilja izdržljivosti bila je ili on – "Milošević ili nas devetnaest lidera NATO", da im je napravljena pukotina u vojnom savezu, da su je teško sanirali i izvukli iskustva.

Zato se A. Vučić u našem davljenju oslanja na sredstva prinude, sa Zapadom trguje i nema ozbiljnijeg pritiska, za sada na sebe.

Davali su mu mirno more, po nekada i navigaciju da im isporuči tražene darove, od Kosova, litijuma, Rafala, aerodroma, nuklearne energije, možda metroa, oružja Ukrajini, dvostruko lice prema Rusiji, rešavanje pitanja ilegalne migracije na Balkanu, postupanje po SKY aplikaciji...

Marljivo je to Vučić odrađivao, niko mu nije ozbiljnije smetao uz nekvalitetnu i opsenu opoziciju koja je više igrala "ringe ringe jaja", nego što je bila motivacioni faktor u borbi protiv Vučića.

Pa oni jednostavno nisu ni zatražili održavanje vanrednih izbora u Skupštini.

Dakle ta Vučićeva vožnja je bila lagana i bez truckanja dok nije došlo do erupcije studentskog i akademskog protesta i bunta.

Promenio se odnos snaga i pravila igre.

Da, potrošeno je vremena pre kristalizacije protestnih zahteva, ali ne previše.

Sada su tu, ukorenjeni i ne može ih niko zaobići, pre svega ne glavni autokrata i kreator sunovrata Srbije.

Ali, nema znakova njegovog odstupanja, naprotiv, represiji je dodao gas i prebacuje je u petu brzinu.

To na svojoj koži iskušavaju studenti i probuđeni građani.

Sada Vučićev napad na UM i nastojanje da ugasi N1 i Novu S.

Direktno, ogromnim novcem i zakulisnim igrama i prethodnim udarom na menadžment. I sami ljudi u UM i javnost oko njih analizira šta se dešava, opasnost je ozbiljno prisutna jer Vučić baca srebro na sve strane da "snegom zatrpa njihove ekrane".

Posledice će doći ukoliko se ne generiše jak i opšti otpor nezavisnih medija, njihovih udruženja u zemlji i inostranstvu i jasno artikulisanih glasova uglednih ljudi u zemlji i svetu i međunarodnih vladinih institucija.

Ove srpske Vučiću služe samo za potpalu i kao bič.

Dakle, nema razgovora sa izazivačem političkog požara, batinjanja i hapšenja i pritvaranja ljudi, nema okruglih stolova i poziva na ručak ili kanabe.

Odavno je dockan, a Vučić za to nikada nije bio zainteresovan.

Nažalost, neki dobri ljudi u Srbiji, polazeći od sebe još uvek imaju nadu da se Vučić može urazumiti i pripitomiti.

Ne, pogrešno je ne shvatiti karakter čoveka sličan ljudima iz kasnih tridesetih, a još je pogrešnije ulagati nade u nove Čembrlene.

Nije se Srbija kao opasnost nadvila nad Evropom, ali se, shvatite i pripremite za bol, nad nama nadvila opasnost.

Sledi nam težak period oznojen mukom i cena koju moramo platiti da bi slobodno i časno živeli.

Šta je alternativa, ježim se od pomisli na nju. Na primer još trinaest godina bodrenja da Vučić završi, posle košarkaške, neku novu sportsku akademiju i da neke nove klince uči poznatim veštinama.

Neron je nešto zamislio a na nama je da li ćemo mu to dozvoliti.

Valjda se nešto pitamo i mi.

 

(Autor je bivši diplomata)

Foto Medija centar Beograd