Dosadašnji komandant Kopnene vojske general-potpukovnik Milosav Simović, koji je dugo službovao u Vranju, predao je dužnost, a novi prvi čovek ove najstarije i najbrojnije grupacije Vojske Srbije biće general-major Zoran Nasković.
Ova iznenađujuća promena sada je i formalizovana, a Simović, koga Vranjanci jednostavno zovu Simke, uskoro će postati penzioner, pišu Južne vesti.
“Niko ne voli rastanke, teška srca predajem komandu Kopnene vojske”, deo je reči sa oproštajnog prijema i govora generala Simovića.
Ovaj omiljeni general u narodu i oficir s harizmom i poštovanjem u Nišu i na jugu Srbije, okupio je zvanice iz svih sfera društva, zahvalio se svima, pozdravljen burnim aplauzima.
Informacija da je Simović sklonjen sa mesta komandanta Kopnene vojske iznenadila je mnoge južnjake svih političkih profila, uz mnogo negodovanja.
Iako je ranije navedeno da je penzionisan, kako saznajemo iz više izvora, general će formalno ostati u službi još nekoliko meseci, kada će i otići u punu i zasluženu penziju.
Simović je to i potvrdio u svom govoru – da će ostati u sastavu vojske još neko vreme.
Saznajemo i da ova smena jeste bila iznenađujuća, ne samo za građane i narod, već i za vojsku.
Razloge ove smene Vojska poslovično ne komentariše, takav je sistem, a vreme će pokazati tačnost pretpostavki i nepotvrđenih teorija.
Tačno je da general Simović ima godine za penziju, ali nije jedini takve starosti u Vojsci, načelnik Generalštaba general Milan Mojsilović je samo 9 meseci mlađi.
General Simović je više od 10 godina bio komandant Kopnene vojske (od 29. decembra 2014. godine).
Uživao je ugled i poštovanje na čitavom jugu Srbije, a naročito u Nišu i Vranju.
Njegovo nasleđe jeste i Vojni muzej u Nišu u zgradi Komande Kopnene vojske na Trgu kralja Aleksandra, kao i Spomen-soba u Vranju koji je u sastavu Kasarne Prvi pešadijski puk knjaza Miloša Velikog.
Profil
Milosav Simović rođen je novembra 1966. godine u Raškoj. Godine 1985. završio je Srednju vojnu školu kopnene vojske, dok je Vojnu akademiju kopnene vojske, smer pešadija, završio 1988. godine.Takođe, završio je generalštabno i komandno-štabno usavršavanje i visoke studije bezbednosti i odbrane, 2015. godine. Tokom svoje karijere obavljao je dužnosti komandanta Kopnene vojske, zamenika komandanta Kopnene vojske, komandanta Četvrte brigade kopnene vojske i 78. motorizovane brigade. Bio je načelnik štaba 78. motorizovane brigade, načelnik odseka za operativno nastavne poslove štaba brigade, komandant motorizovanog bataljona, zamenik komandanta motorizovanog bataljona, kao i komandir motorizovane čete i protivoklopnog i streljačkog voda. Tokom svoje službe odlikovan je brojnim vojnim ordenima, spomenicama i priznanjima. Godine 2013. proglašen je počasnim građaninom Leposavića, a 2016. godine Sprska pravoslavna crkva dodelila mu je orden Svetog cara Konstantina zbog zalaganja i saradnje sa crkvom. Od odlikovanja ima i vojnu spomenicu za učešće u Združenoj taktičkoj vežbi „Munjeviti udar“ (2021.), vojnu spomen-medalju za revnosnu vojnu službu za 30 godina (2019.), vojnu spomenicu „Dvadesetogodišnjica odbrane otadžbine od NATO agresije“ (2019.), vojnu spomen-medalju za učešće u borbenim dejstvima na teritoriji Srbije (2018.), vojnu spomenicu za učešće na združenim taktičkim vežbama (2016.), Orden belog orla sa mačevima trećeg stepena (2016.), vojnu spomen-medalju za učešće u borbenim dejstvima na teritoriji SFRJ (2016.), vojnu spomen-medalju za učešće u borbenim dejstvima na teritoriji SRJ (2015.), vojnu spomenicu za obeležavanje jubilarnih godišnjica Vojske Srbije (2015.), vojnu spomenicu za učešće u vojnoj paradi „Beograd 2014“ (2015.), vojnu spomen-medalju za izuzetne rezultate u vojnoj službi za oficira (2012.), medalju za revnosnu službu – zlatna (2011.), vojnu spomen-medalju za ranjavanje u borbenim dejstvima (2011.), Orden za hrabrost (2000.) i vojnu spomen-medalju za doprinos sistemu odbrane (1991.). Godine 2017. na proslavi dana Kopnene vojske general je pred brojnim zvanicama i državnog vrha Srbije, zapevao staru komitsku četničku pesmu „Planino, moja planino“.
