Ovo je vanredna epizoda serijala Šta nam rade medijski milijunaši, naša draga propagandna glasila koja na konkursima za sufinansiranje medija dobijaju stotine hiljada evra za neke navodne projekte. Dok nam pare iz našeg džepa, kojima punimo lokalni i republički budžet, lagano izvlače i prebacuju ih na njihove podračune u Trezoru, napredna kampanja 365/7, praćena propagandom ne staje. Ovo je jedan od primera koji nam pokazuje koliko koštaju pare.
Piše: Dejan Dimić
Alo pipl, mejdej, mejdej, na snazi je pro/tu/zračna opasnost. Signal glamurozne RTV doo dolazi iz etra tera-brzinom “peršinga”, sa istoka, iz smera čuvenog vranjskog ruralno-urbanog kvarta Doljnjo Njevra, pored onu mutnicu The River of Vranje preko puta Greek petrol station.
Prima ga preko set-up-box signalot auditorijum od tuce gledača (među nji’ i ja, što da radim, koj me teraja da se upuštam u prekovremeni rad i ovaj monitoring).
Iz ambijenta amazonske đungle (sve slovne i gramatičke greške, kao i upadice u dijalektu su namerni, p.a) pokraj mutnice i iz bašče tićvr’a Boško Buva ide kadar, ne bi ga Vim Venders i Džon Ford na kup iskadrirali, doduše malo mi zamućen signal (neće s predajnik od pe’es evra i onej Dragomirove kamere od pre 200 godine bolje), ali eksperimentalni program sa šetanjem oko Buve, prvi ikad u našem gradu, ne zamerite našoj siromašnoj RTV doo, a šta može čo’ek sa samo 226 tisuća jura u džepu (uplate donacija primaju preko Patreona).
Švenk, dakle, od onog gustog sr… ovaj granja lokalne donjovranjske prašume (poznatom kraju gde obitava i zavidan broj naših vetnjika) ide na Slobu, znate ga Slobodan, Slobodanče, na-čelnik ove kasabe, koja još uvek šlajfuje li šlajfuje tamo negde u ranim sedamdesetim ex-yu stoljeća.
Ko je došao na ovako original ideju da se iz tićavr Boško Buva radi ovaj incident, incident u smislu retkosti jedne ovakve avangardno-televizijske pojave, a to će bit’ verovatno diša, dajrektor, režiser LIVE programa, alfa i omega, svetski giga-mega-car Rambo Am… ovaj Zorta, Zoro od Gumerišta lično, poznatiji kao Veličko.
Šta vidimo? Nakon Mašicine najave iz studija na Domkulturnjaku (malka kao Košutnjak, ne li), dakle Maše koja, naravski, stoji nad astalom u obliku bicycle key-a, raste uzbuđenje… Konstatuje ona da je “mobilni tim” na terenetu i da opasno će bude, naše je samo da gle’amo. Do’ro…
Dakle, pladne, ide kamera, scena kao u kaubojski filmovi. Slunce pripiče, ide krupan kadar na Buč Slobodans the Kid-a, znoj mu se sliva niz čelo, muve zunzare mu ateriraju po facu (kao u Bilo jednom na Divljem Zapadu), a on mrtav ladan, pozavideo bi mu na artističkom talentu i Gari Kuper osobno, za Džon Vejna da ne abimo reč. A, Zoro od Gumerište turija slamnati šešir i diriguje iz onuj roto režisersku stolicu od tekstilen u stilu Serđa od Leonea…
Buč Slobodans The Kid steže svoje široke vilice i skuplja zenice. Minuti iščekivanja kao da se skraćuju. Njegovo izvežbano uho hvata glas Zoroa od Gumerište. Akcija! Odmah se Buč The Kid vinu u sedlo svog naprednog ata.
Pošto je prva rečenica u kaubojski filmovi mlogo signifikantna, ka’e Slo Buče kratko i jasno: “Energetska sanacija!"
Auuuuuuu! Kao metal te ošine taj složenica, kao “bantlajn specijal” na Vajat Erpa kad ga ispali tane brzinski s kuka i samo ti okrzne slepoočnicu. A gledači ispred malih ekrana TV prijemnika vikav: “Liiiii”… Ni daška vetra u preriji… ovaj donjovranjskoj đungli!
Dubinu na kadar mu dava obrazovni vetnjik Dok Vić-Radenko Sandens Holidej (e, šteta, bio bi za koji dan na holidej da je ostao samo profa), koji kao revolveraš-bodigard sve vreme ripka oko Buča The Kida i brine da mu neko ne prikrade iza grbinu slučajno, jer strani platjenici i domatji izdajnici vrebaju sa svih strana. A, tek mrski blokaderi.
Ruke su mu na Vić-Dare-a sve vreme preko pozamašne nutrine, ali više bočno preko tzv. spojlerčića, položene na obaraču dva “linkolna” sa drškama od slonovače, preko kojih padaju peševi njegovog škembuta. Energetsku sanaciju mož' da likvidira neko samo preko Dok Dare-a Raspusta mrtvog i ladnog, poručuje svojim stasom i upornim nezborenjem, koje osim frizure i skupljenih očiju u dva proreza, odaje utisak opasnog stomakoraša.
Šta dalje orati Buč The Kid Vić-Milenko u intervjuu sa samim sobom?
Vrti ga kaunter: iljadu panela dođe reč, 28 milijuna samo ovdena, 4 tićvr’a do sga, 2 meseca, sto godina Boško Buva nije ni prstom pipnut, izgle’a kao da je onaj po kome su ga nazvali bacao bombe okolo od 45’ do jučer, a evo sad radikali, ovaj naprednjaci to dižu iz šuta i pepela.
Kao Pera Trta, puni, pucaj, puni, pucaj, puni, pucaj…. Pa ga mrzeše više da puni, pa samo puca, puca, puca… Informacije rikošetiraju na sve strane.
Solarna elektrana od 30 kW, ušteda, termoizolacija, grejanje, nova rasveta, nove ćeremitke, ma full metal jacket na mozak ti treba da apsorbuješ. I biće toga još, dodaje, jer uvek dođu voda, struja, Čista Srbija, kanalizacija, kanalizacija, kanalizacija (od-zrćav se svi, ali to je eho, eho, eho, neko otvorio šaht pored tićvr)… Ozdol se čuje odgovoran pristup, odgovoran pristup, odgovoran pristup. I pristup odgovara… Eho. Bajka, mislim na tićvr. I tamo će bidne isto toj, vika on. Lele, otvara se i Centralni front.
Zašto ka’em da je ovo LIVE čudo avangardno? Pa, posle neko vreme krenuše u šetnju, lele, lele, odiv i zboriv, pa zastanujev, ovo nema ni na BBC, gledav sve nagore u fazonu ima boga. Slimatelja pazi li ga neki da ne upadne u on’j šaht za vodu idejeći u rikverc, ne ga izvadi kran.
Marija reporterica da podpita nešta, glas vu zaribaja od dolgo tihovanje jerbo gradonačalnik zbori li zbori… Jedva Mare procedi neko sugestivno i retoričko pitanje u stilu “je l’ da”, a Buč to iskoristi da zameni burence na kolt, pa nastavi kroz obilazak eksterijera saluna, ovaj tićvr’a da šara rafalnom paljbom.
Kad postade malo dosadno sa statistiku, po scenario na Zoro-a, usledi Bučova komanda: “Dobro, ajmo nadzor". I krenu istorija. Lele, lele, kakva vozbuda, ovo ni Axel Golemnik ne može da izrežira. Alal.
Ide svita oko tićvr’a, nadzorni organ objašnjava da je na jugoistočnoj strani najviše rađena stolarija, jer nije menjana ima stogodine. Pa kliče kako ima oko 90 pozicije (ma šta to značilo običnom gledaču, ali nešto kao mlogo), pa zbori kako sve urađeno po onome kako je inspekcija naložila, a Buč pripomaže: “Da bi se dobio energetski pasoš”. “Aaaa, to li je”, misle se gledači, pa vade pasoši brzo iz fioke da gi nesu istekli, da se rezerviše more tamo za početak oktobra.
Gradonačelnik komanda k’o Golemnik, mlogo me podsića na njega. Propituje gi ovi, nadzor, neki inženjeri, urbanisti li su, znajev sve, a ne ko ovi “stručnjaci” studenti i opozicija.
Nadzor vika kamena vuna 10 cm na celokupnu površinu 1.400 kvadratića, 900 metra na kvadrat termoizolacija u tavan, će uživav u vrućinu zimi i u lad leti… Kamera neprekidno slima.
Imamo 500, 600 kvadrata krova, kaže nadzorni.
I to ćemo mi da realizujemo - uzvraća Buč Slobodans.
To ćete vi - potvđuje nadzorni.
Preko naše Predškolske ustanove - stavlja tačku na brif dijalog The Kid.
Nastavljaju se mučne rijaliti scene, za čijim prikazivanjem javnost nema nikakav interes, ali nema veze, evrometar si broji.
Nakon što neko reče “evo Mile će”, gledamo kako Slobodans Mejdžor The Kid-a propituje stvarno nekog Mileta za kotlarnice. Ka’e Mile - postojeća kotlarnica će da bidne “potpuno uništena” (da neće neki asteroid da padne, možda mu se javlja; Vić-Radenko Sandens Holidej odma’ spusti ruku na dršku od slonovače za evri kejs). Vika Mile će da bidne “uništena” jerbo “moramo se uklopimo u propise EU” (haha, vlas’ to naročito poštiva), objašnjava da kotlarnice mogu da bidnu na sve samo ne na mazut, naftu i ugalj (kasno, pluća su ni već na rezervu).
Će da bidne, ka’e Mile, nakon uništenja zamenjeta za “obnovljivi izvori energije”. I ka’e, sreća toplovod gradski tuj ima. A Slobodans oseti šansu da tuj poentira politički, potegnu munjevito “bantlajn spešl” i ispali tane: “Da, ali trebalo je da se taj toplovod dovede dovde”. Ne reče to, ali zna se ko je zaslužan. Sigurno ne Zorta. On je samo spoljni momak.
Na direktorku tićvr’a, oblečenu u pomarandžasto za ovuj rapido speš’l priliku, prosto vu neprijatno, ženica se češka po čulo mirisa, gleda u travu i misli se verovatno “kad će taj kraj ovog eksperimentalnog TV programa, da se vratimo da duvamo baloni za defile predškolaca, rabota si ima mlogo”.
Sloba ne dava, odnosno još ga dava (gol, poantu).
Pa ističa svoju vizionarsku rolu, jer kad je graden toplovod niko nikad nije ni pomislio da će ide preko reku, ali evo ispostavlja se da ima ko da misli u ime svih nas i za nas i kako mu se verovatno u podves’ javljalo ovo što se sga događa. Lelke, lelke, kakva vidovitost, pa ovo nema ni u Baba Vange i Mitra Tarabića tugedr.
Mile Kilmister ga nepristojno prekiđa, vika štedljive pumpe još stavene u kotlarnicu, a na ogrejatori (što vikaše pokojni Vojča, bog dušu da mu prosti) i termo glave (gledači pred malim ekranim zabezeknuti vikav - “bojeve li”, to li su neke rakete, hoće l' biti tog war-a?)
Lemi pa nešto mrmlja oko grejanje, kuburi s logiku i sintaksu, pa Slobens The Kidić preuzima inicijativu, poručuje preko Zoroov TV predajnik da mora dalje da se mozga i za dugi vrtići (srećom, vidimo, ima ko), neka Bajka, svuda da se instaliraju solari, elektrane i da se povezuju na žižni, takorekuć GPS sistem grejanja.
“Radimo projekat da i Dositej školu povežemo, umesto kotlarnice na pelet koja je projektom bila predviđena”, ka’e Slobodans the Kid.
“To je potpuna zapuštenost”, kritizira gu Dositeljsku školu. A na Zoro-a mu neje pravo, isekja bi toj, al’ živ program, a ipak je to njegova školka. A i gimnazija (ne gumeriška, vranjska), ali Dositelj pobeter.
Kreće se dalje obilaznicom oko tićvr’a, Vić-Radenko Sandens odma ripka na nogice laganice, štiti na načelnika grada grbinu sas svoju golu snagu kao s pancirno odelo, ide sve poza njega.
Neprijatnu tišinu prekiđa Gonzo The Slobodans Kid, žali se, ka’e: “A, evo, svi su sada zaboravili ovaj centar za vanredne situacije”, pokazuje na “tvrđavu” u daljinu, dok se kolutići žbunje valjav po okolnu donjovranjsku preriju ili đunglu, svejedno.
K’o da ga je on sam napravio iz temelj sa svoje pare. Podseća malka dalja priča na Hercegovačku u Belgrad.
Ka’e: “Ovde je nekad bila ledina, a pogledajte sad”.
Konstatacija prolazi bez aplauz, ćutiv svi.
Ali, zanimljivo, toj vu priča na Mariju, reporterku od RTV doo (pa normalno, na koga će, a i tako piše u scenario), ona jadna vika: “Da”.
“Objekt za ponos, pogledajte kakav regionalni centar imamo”, ponavlja Gonzi, a Marija u fazonu “lep dan danas” već se opuštila malka pa ka’e: “Dobro, posla ima, ko hoće da radi posla uvek ima...” U suštini, teške zajebancije.
Ka’e Mejdžr the Gonzo Kid, ne može sve odjedanput. Pominje uređenje na rečno korito (a iza đungla, prašuma, prerija, Vim Venders Pariz Teksas Grand Kanjon kadrovi…).
Onda se staje na jednom mestu, ka’e načelinik grada: “A, ovo je solarna elektrana, paneli su već postavljeni”. Svi negde gledaju. Gore.
Vić-Radenko Sandens zv. Letnji Raspust Nema zauzima položaj: raskoračni stav, za prvu vežbu početni stav (a to je u vojsku, dobro ne to), ukrštenih ruku ispred utrobe, gleda nešto nagore, možda da li ima neki dron (a da nije na Trička iz Vranjsku plus doo), da ne vreba još neka prozračna opasnost osim signala RTV doo-a, drži telefon u ruke, da li snima, pa da uči posle od najmudrije gradske glave kako se vodi politika…
Od-zrća se levo desno Vić-Radenko, stvarno deluje kao da radi za NSA, američku tajnu družbu, samo još da kupi “rejbanke”. Svaća on da je golema paranoja zavladala u Gradsku upravu, a možda su i stvarno neki opozicionari okolo, nemoj neko da zvizne u pištaljku ili ne daj bože jajca da poletiv, i onako je sve pred eksploziju i u SNS i u mudro rukovodstvo grada.
Ima i ugovor sa EPS-om, dobacuje neko da prekine novi vejv tišine, višak proizvedene sunčane energije ići će u mrežu, a Gonzolo The Kid “tako je, tako je, super, super”. Dodaje da je dobar neki “nagib”, i u toj se razume, k’o Aca Golemnik u sve, sve, sve. Kad će zatvoreni bazen na Sportski, pa da se greje voda s taj solar panel? Prokišnjava bazen, vikav. Ima li neko da kaže na ovog čoveka da nije nadležan?
Opet neprijatna tišina koju prekida nadzor rečenicom “idu i oluci”, počeše se okreću ja reko idu ćaci, pa normalno oluci neće valjda o-ruci. Ide vikend.
Slobodans The Kid Gonzo Major vidi da ova tautologija postaje već teška ko cr’na zemlja, pa vika: "Direktorka, dobro, idemo dalje, nećemo da stajemo". Ona žena verovatno se misli “fala bogu”. Ali, uzvraća sa “nema stajanja”.
“Dobro, to je to, ja sam prezadovoljan”, vika mejdžorakis.
A Zoro od Gumerište u režiju vika: “Kat” (ne sprat, oni su na drugi, nego “rez”).
Cela režija aplauz k'o u američki filmovi.
Bra’o, Zoro, bra’o, alal neka ti je svaki evro.
Na kraju, dok je RTV doo sve ovo radila, Vranjska plus doo (ne znam da li je bio neki medij osim propagandni) je “zujala”, jerbo Zoro od Gumerište kad režira, ne voli da ga bilo ko ometa. A i on ima “pravo preče kupovine”.
A, Drška (dajrektor na Vranjsku plus doo) gleda LIVE i misli se: “Kad ću ja da otvorim rejdio stejšn i da budem Zoro od Oštar Greben”?
Aj u zdravlje.
(nastaviće se)
Ovaj tekst je satiričnog karaktera. Namera autora nije vređanje niti omalovažavanje bilo koga. Sve što je napisano treba shvatiti kao dobronamernu kritiku političkih, društvenih i medijskih pojava.
