Vranje/Beograd - Dopunu krivične prijave zbog prisilnog otključavanja i zaražavanja špijunskim softverom mobilnih telefona jednog studenta aktiviste i jednog novinara (slučajevi su se desili krajem prošle godine), podnelo je deset organizacija civilnog društva, javlja Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).
Pre skoro šest meseci objavljen je izveštaj Digitalni zatvor – nadzor i represija civilnog društva u Srbiji međunarodne organizacije Amnesty International, u kojem su izneti dokazi o „nezakonitom digitalnom nadzoru novinara i aktivista zloupotrebom digitalne forenzike i invazivnog špijunskog softvera (spyware), "čime su povređena brojna prava tih osoba, kao osoba sa kojima su oni na bilo koji način bili u kontaktu“, navode iz NUNS-a.
"Krajem 2024. godine, deset organizacija civilnog društva koje se bave zaštitom ljudskih prava pokrenulo je sve raspoložive pravne mehanizme zaštite.
Pored krivične prijave protiv pripadnika policije i Bezbednosno-informativne agencije (BIA), koja je podneta Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, upućen je zahtev Zaštitniku građana da pokrene ispitni postupak nad radom ovih organa po sopstvenoj inicijativi, kao i pritužba jednog od novinara koji je bio meta napada.
Takođe, podnet je i zahtev Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti da pokrene nadzor nad radom ovih organa.
Ipak, do danas nije poznato da li su i koje korake ove institucije preduzele kako bi se utvrdila zakonitost postupanja policije i BIA-e, ali i odgovornost onih lica koja su ove radnje nadzora preduzele.
Nezakoniti nadzor državnih struktura je nastavljen pošto je, krajem marta, potvrđen i pokušaj napada špijunskim softverom Pegazus na dve novinarke Balkanske istraživačke mreže Srbije (BIRN).
Takođe, postoje jasne indicije da ima i drugih slučajeva nezakonitog digitalnog nadzora; jasno je i da državni organi u čijoj su nadležnosti pitanja bezbednosti, nezakonito i u velikom broju slučajeva špijuniraju aktiviste i novinare.
I dok se nezakonit digitalni nadzor, kao samo jedan od vidova pritiska i zastrašivanja aktivista novinara i organizacija koje se bave zaštitom ljudskih prava, nastavlja, a institucije ćute, 2. aprila 2025. godine specijalni izvestioci Ujedinjenih nacija (UN) uputili su Vladi Srbije komunikaciju u kojoj ističu da su „nezakonita hapšenja, napadi na novinare, kampanje blaćenja, upadi policije u prostorije udruženja građana, špijuniranje, kao i izostanak efikasnih istraga od strane nadležnih državnih organa i odgovornost onih koji su ova dela počinili, u suprotnosti sa međunarodnim standardima u oblasti ljudskih prava.
Specijalni izvestioci su tražili od Vlade Srbije da se izjasni o svim navodima u vezi napada na one koji štite prava građana, međutim iako je država formalno dostavila odgovor, on ne sadrži informacije koje su od nje zatražene.
Dodajemo i da su Komitet za pravna pitanja i ljudska prava Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, kao i Monitoring komitet Saveta Evrope (SE), održali odvojene sednice o upotrebi Pegazusa i sličnih softvera za špijuniranje i tajni državni nadzor na kojem su učestvovali i predstavnici organizacija civilnog društva iz Srbije", navodi se u tekstu saopštenja.
Konačno, dodaje se, Evropski parlament (EP) je u maju usvojio rezoluciju u kojoj se traži od vlasti u Srbiji da odmah prestanu sa upotrebom digitalnog nadzora nad novinarima i aktivistima, te da bez odlaganja istraže sve navode nezakonitog nadzora.
„Apelujemo na nadležne institucije da, u skladu sa Ustavom i zakonima Srbije, kao i međunarodnim standardnima, neodložno reaguju kako bi se nezakonit digitalni nadzor, ali i svi drugi vidovi pritisaka, zaustavili, i kako bi se utvrdila krivična odgovornost lica koja su ova dela počinila“, piše na kraju saopštenja deset organizacija civilnog društva.
Organizacija civilnog društva koje su potpisnice ovog saopštenja su Beogradski centar za ljudska prava, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Građanske inicijative, CRTA, Inicijativa mladih za ljudska prava, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, Udruženje „Krokodil“, Partneri Srbija i SHARE Fondacija.
