Panorama evropske, pa i svetske košarke, brzo se menja - projekat saradnje između NBA lige, najjačeg takmičenja na planeti, i Međunarodne košarkaške federacije (FIBA) na stvaranju nove, sveevropske lige - ali i novih klubova - ulazi u završnu fazu. Dve organizacije već su započele konkretne razgovore s evropskim klubovima, ali i sa onima koji su deoničari Evrolige.
Svi ljubitelji košarke, a posebno pristalice Patizana i Crvene zvezde, treba pomno da prate razvoj događaja, jer nas uskoro čekaju tektonske promene. Neće ih osetiti samo klubovi i njihovi navijači, nego i svi koji vole klađenje na košarku, a u Srbiji takvih nije malo.
Kladionice koje preporučuje Legalbet, sajt koji detaljno analizira lokalne operatori, nude ogroman izbor opklada na razna takmičenja, od NBA do Evrolige. Sasvim je moguće da se uskoro pojave i marketi za novo takmičenje.
Što zapravo NBA smera sa Starim kontinentom i zašto baš sada? Kakav će biti odgovor Evrolige i da li može konačno da dođe do “velikog pomirenja” u evropskoj košarci? Šta će to značiti za reprezentacije i kalendar takmičenja? Ovo su samo neka od pitanja na koja ćemo vrlo brzo, a svakako tokom 2026. godine, saznati odgovore.
Kraj “Hladnog rata” na pomolu?
Poznavaoci košarke znaju za dugogodišnji sukob, odnosno podelu između Evrolige, koju kontroliše manja grupa klubova-deoničara, i krovne organizacije FIBA, koja upravlja nacionalnim savezima, reprezentativnim, ali i pojedinim klupskim takmičenjima, kao što je FIBA Liga šampiona.
Jedna od najvidljivijih posledica ove podele su neusklađeni kalendari, zbog čega najbolji igrači često ne mogu da se odazovu svojim nacionalnim timovima za kvalifikacije. Upravo to dogodilo se nedavno, u poslednjem reprezentativnom “prozoru”, kada je Srbija bila značajno oslabljena u dva duela sa Turskom.
Upravo tu na scenu stupa NBA liga, koja s FIBA sarađuje u cilju stvaranja jedinstvenog takmičarskog okvira. Ako sve bude kako treba, kalendari će biti usklađeni.
“NBA Evropa” želi da uzme najbolje iz oba košarkaška sveta, s obe strane Atlantskog okeana. Upravo se to moglo zaključiti iz nedavnih izjava najvažnijih aktera, komesara NBA Adama Silvera i generalnog sekretara FIBA Andreasa Zagklisa.
“Sarađujemo s JP Morganom i investicionim fondom Raine, koji su razgovarali sa zainteresovanim stranama širom Evrope. Postoji veliko interesovanje, ali moramo da postavimo održiv ekonomski sistem”, naveo je Silver krajem decembra 2025.
Nekoliko dana kasnije, Silver je dao i neke konkretnije informacije. Nije potvrdio da se pregovaralo sa Real Madridom, ali je istakao primer berlinske Albe kao model kluba koji bi potencijalno voleo da vidi u novom takmičenju.
Može li evropska košarka da postane održiva?
Evroliga trenutno nije održiva i to je prvi zadatak koji NBA ima pred sobom. U NBA smatraju da u Evropi postoji tržište, postoji interes publike i postoje talenti, pa ipak prihodi Evrolige ne mogu da se porede sa onima “preko bare”. Zato je cilj da se implementira poslovni model NBA i uvede centralizovani marketing i bolja prodaja prava na prenose.
Kada bi evropski klubovi imali veće budžete, i mladi igrači bi se duže zadržavali u Evropi, dok bi iz NBA stizali kvalitetniji košarkaši, koji trenutno imaju više razloga da se opredele za G-League ili čak neke egzotične kontinente. NBA se zato postavlja i kao investitor, ali i kao posrednik čiji je autoritet neupitan, a uspesi očigledni.
Što se samog sistema takmičenja tiče, on bi trebalo da kombinuje elemente zatvorenog sistema (kao u NBA) i onog otvorenog, koji je više u skladu sa evropskim shvatanjem sporta.
Liga bi na početku trebalo da ima 16 klubova, a razlika je što licencu neće dobiti samo etablirani košarkaški centri, već i novi klubovi iz velikih gradova poput Londona, Mančestera, Pariza ili Berlina - uprkos tome što nemaju veliku tradiciju. Mnogo toga će zavisiti upravo od kriterijuma za ulazak u ligu, posebno jer ovo može direktno da se odrazi na vrednost i jačinu domaćih liga.
Jer kako je najavljeno, četiri dodatne “ulaznice” dobiće klubovi na osnovu svojih sportskih rezultata, bilo u domaćem prvenstvu ili Ligi šampiona koju organizuje FIBA.
Gde je tu srpska košarka?
Najveća dilema je kako će reagovati deoničari Evrolige kada im se ponuda stavi na sto, a to se pre svega odnosi na velikane poput Real Madrida, Olimpijakosa ili Panatinaikosa. Oni moraju da odluče da li će ostati verni postojećem modelu ili će se priključiti novom projektu. Takođe, da li će NBA hteti da u Atini igraju dva kluba ili će čak napraviti treći? Šta će biti s Istanbulom?
Kad je reč o Srbiji, danas su ključni akteri Partizan i Crvena zvezda, jer već imaju evropsku bazu, publiku i tržište koje prati košarku iz nedelje u nedelju. Ipak, trenutno se u planovima nove lige konkretno ne spominju srpski klubovi, pa ostaje pitanje hoće li novi sistem uopšte računati na postojeće centre ili na potpuno nove projekte u velikim gradovima.
U svakom slučaju, regionalna ABA liga, u kojoj nastupaju i srpski klubovi, ali i klubovi sa Balkana, iz Rumunije i Austrije, doživeće drastične promene — ili će se čak ugasiti. Direktne posledice svakako će osetiti reprezentativna takmičenja i domaći kalendar.
Sam rok za pokretanje nove lige je, prema nezvaničnim informacijama, sezona 2027/2028, što znači da su predstojeći meseci ključni za formiranje konačnog izgleda takmičenja, a time i budućnosti evropske košarke.
