Vranje: Vršnjačko nasilje kao paradigma odnosa u društvu

Slučajevi vršnjačkog nasilja u školama ne zaobilaze ni Vranje, a stručnjaci su saglasni da uzroci ove pojave imaju uporište u društvu i porodici.

Sociolog iz Vranja Ana Janković kaže da je vršnjačko nasilje u porastu i da je reč o društveno kompleksnom problemu koji mora da se sagledava, a samim tim i rešava iz različitih uglova istovremeno.

- Kada kažem istovremeno, mislim da moraju da se u rešavanje problema uključe porodica, škola, kao i druge institucije, službe socijalne zaštite, ministrastvo.

Pošto smo društvo u tranziciji, znamo da smo preživeli ratove, i dalje nam je nestabilna ekonomska situacija i sve to ostavlja posledice.

Pre svega na porodicu i porodično okruženje, pa se onda dešava da nam deca polaze u školu nesocijalizovana, a to znači da nisu emocionalno sazrela u meri u kojoj bi trebalo da budu zrela – kaže Jankovićeva za Vranje News.

Prema njenim rečima, deca nisu sazrela emocionalno upravo zbog različitih društvenih okolnosti, roditelji su preokupirani egzistencijalnim problemima, zbog čega se zanemari dublja komunikacija sa decom koja bi trebalo da dovede do određene vrste zrelosti.

- Tako se formira jedna grupa agresivne dece.

S druge strane, postoje deca koja imaju i previše ljubavi, pa kažemo da su ona razmažena.

Za njih ne postoje pravila, onda uđu u školski sistem, a ne znaju šta se može, šta se ne može.

Nema granica, jer nisu postavljene ni u porodici – ističe Jankovićeva.

Onda, kako kaže, nastaje problem gde nastupa škola koja treba da bude vaspitno obrazovna ustanova.

- Smatram da je škola odavno izgubila funkciju vaspitanja, zato što su nastavnici zaplašeni različitim zakonima i pod stalnim su pritiskom.

Koliko znam, sada mogu samo ukorom da kazne decu.

Nemaju moć da sankcionišu kada dođe do nasilja.

U svemu tome, bitan faktor je odnos roditelja i nastavnika, koji su danas u jednoj neprijateljskoj korelaciji.

U ranijem školstvu, nastavnik i roditelj bili su saveznici, a sada mi se čini da se to preokrenulo – kaže Jankovićeva.

Kada nastavnik pozove roditelja da mu ukaže na neprikladno ponašanje deteta, dodaje, roditelj odmah zauzima odbrambeni stav, to lično shvata i nastaje okršaj.

- To ponekad ide toliko daleko da roditelji čak prete nastavnicima advokatima, sudovima i to je ogroman pritisak na školstvo.

Zbog toga smatram da su nastavnici nemoćni.

Sve što bi školstvo moglo da preduzme, mora uz saglasnost roditelja i to dovodi do jedne paradoksalne situacije – objašnjava sagovornica Vranje News-a.

Nasilje je, ističe, u stvari konflikt, i ono uvek nastaje zbog nekog ranijeg konflikta.

- Preventiva je u učenju dece da se konflikti rešavaju konstruktivno.

Kod dece bi trebalo da se razvija empatija, veština komunikacije, tolerancije, da se uče da na jedan konstruktivan način rešavaju problem.

Mislim da takve vrste prevencije u našim školama nema, pa onda nam deca kasnije izrastaju u egocentrične ličnosti.

To je slučaj kada gledamo da se oni biju u grupama, pa jedna grupa snima, posmatra i navija, a druga grupa dece je tamo negde totalno nezainteresovana – navodi Jankovićeva.

Vršnjačko nasilje je, ističe, paradigma dešavanja u društvu.

- Postoji visok stepen netolerancije, isključivosti, loše komunikacije što se preslikava i na decu.

To je jedna patologija, jer je nasilje ekstremno ponašanje - ističe Jankovićeva.

Ona ne zanemaruje i uticaj medija kao važan faktor socijalizacije.

- Medijski sadržaji, rijaliti programi, prepuni su nasilja, i to deca polako prihvataju kao deo jedne vrednosti, kao nešto što je normalno, a nije.

Kao uspeh u rešavanju ovog kompleksnog problema je prevencija i edukacija sa roditeljima i uspostavljanje prijateljskog odnosa između nastavnika i roditelja – zaključuje Jankovićeva za naš portal.

Najnovije vesti

Foto promo Dve biciklijade za vikend u Vranju »

Ovom sportskom događaju prethodiće Mini biciklijada, koja je namenjena najmlađima i biće održana u subotu 20. jula.Start...