U subotu 4. oktobra Vranje će obeležiti Dan oslobođenja grada u Prvom svetskom ratu.
Svečana sednica Skupštine grada tim povodom biće održana u petak 3. oktobra u 9 sati.
Takođe u petak u 19 časova, u Galeriji Narodnog muzeja biće otvorena izložba dokumenata i fotografija pod nazivom Časna pogibija za slobodu Srbije.
Jedina aktivnost u subotu, kada se zapravo obeležava ovaj dan, biće u 10 časova kraj Spomen kosturnice na Šapranačkom groblju u Vranju, kada će biti odata pošta i parastas poginulima u Prvom svetskom ratu.
Podsećanja radi, Bugari su okupirali Vranje, koje je bilo u sastavu Moravske oblasti, 16. oktobra 1915. godine.
Vranjanci su pod komandom Milinka Vlahovića učestvovali u Topličkom ustanku.
Ustanici u vranjskom kraju, suočeni sa brojnijim neprijateljem, prešli su u gerilu i tako sačuvali većinu ljudstva.
Nakon proboja Solunskog fronta Bugarska je kapitulirala, a vojno-inspekciona oblast prešla u ruke Nemaca.
Početkom oktobra 1918. godine Sedmi pešadijski puk Dunavske divizije, pod komandom potpukovnika Dušana Simovića, napredovao je ka Vranju i sukobio se sa neprijateljskim snagama kod Gornjeg i Donjeg Vrtogoša.
Nepijatelj je pružao žešći otpor na samim prilazima Vranju, na liniji Neradovac - Stropsko - Dubnica.
Pod jakom neprijateljskom vatrom i ne malim gubicima Sedmi i Osmi puk uspeli su da u popodnevnim časovima probiju liniju fronta kod Dubnice, čime je neprijatelj bio prinuđen na opšte povlačenje sa cele linije odbrane.
Jedinice Sedmog pešadijskog puka, nešto posle 17 časova 4. oktobra 1918. godine ušle su u Vranje.
Sloboda je plaćena sa 514 života na frontu i 335 nedužno streljanih.
U gradu su u to vreme harali tifus i španska groznica.
